СРБИ СЕ ДЕЛЕ И ОКО ЗДРАВЉА: Подижимо најпре болнице, за Медицински факултет има времена

БЕОГРАД је имао четири болнице: општу или државну са 217 постеља, војну болницу са 260, апсеничку са 100, и болницу за душевне болести са 211 постеља.

Фото архива

И, свега 54 цивилна и 10 војних лекара. Окруживале су га општине у којима су се шириле велике богиње, у граду су дифтерија и шарлах харале међу децом, а туберкулоза је била означавана и као београдска болест.

Овакву слику Београда забележили су хроничари у време када је др Милан Јовановић Батут здушно заговарао идеју о оснивању Медицинског факултета, упозоравајући да "Србија у томе правцу не би смела заостајати".

И поред свега, лекари су и даље били подељени, а већ припремљен предлог о оснивању Медицинског факултета, иако је Закон о универзитету садржао изричите одредбе да се у оквиру подизања Велике школе на степен Универзитета, што се догодило 1905. године, оснује пет факултета - међу њима и Медицински. При томе је било одређено постављање нарочитог одбора са задатком да се стара "око свих потребних послова за Медицински факултет.

Да ли је то било време демонстрације моћи оних који су и даље мислили да је за Србију боље да своје синове за докторе школују у иностранству, и отвореног оспоравања идеја др Милана Јовановића Батута? Или, само, превага разборитости да је за ту и такву Србију, оснивање Медицинског факултета, преурањен сан? Можда време јесте најбољи судија, али ко је од нас његов изасланик?

БАТУТОВУ идеју подржао је крајем 1898. године др Иван Лазаревић, који се и раније у јавним иступима залагао за Медицински факултет, с тим што је сада изнео и додатну аргументацију - "да већ имамо одређени број специјалиста који би могли бити наставници, а уколико недостаје можемо их са стране добити, наћи ће се од Срба и Словенаца доценти, који би код нас дошли".

Колико су такве идеје у то време заправо биле неприхваћене, јасно се види и по томе да су "јавна врата" за њих углавном била затворена, а простор је уступан онима који су били против. Тако часопис "Српски архив за целокупно лекарство", чије уредништво отворено устаје против Јовановићевих ставова, па у часопису неће бити места не за објаву Батутове студије на 124 стране, него ни за њен приказ, у прве две свеске 1900. године уступа простор санитетском капетану прве класе доктору, Михајлу Петровићу, начелнику хируршког одељења Моравске сталне војне болнице у Нишу. Доктор Петровић пребацује Батуту да је "тешко увредио српске лекаре" и изјављује да су "многи српски лекари на јуриш освајали лекарске дипломе и потом све позаборављали".

НИ ДОКТОР Ђока Николић, члан главног Санитетског савета, није могао свој чланак да објави у часопису "Српски архив". Објавио га је у часопису "Звезда", који је уређивао књижевник Јанко Веселиновић, под истим насловом којим је Батут насловио своје дело: "Медицински факултет српског универзитета".

У том тексту Николић одговара доктору Петровићу, "пребацујући му за погрешку коју је својим написом учинио и штету коју је тиме нанео". Чини се да и у тој атмосфери оспоравања, и отвореног супротстављања свакој идеји о отварању Медицинског факултета у Београду, доктор Николић много шире сагледава ситуацију него што су међусобна "препуцавања".

- Питање о Медицинском факултету за нас је сувише озбиљно и судбоносно, а да би нас при његовом решавању смели (ма и један часак) заводити осећаји сујете и интереси личне природе - инсистирао је Николић.

ОПЕТ су победили противници идеје о Медицинском факултету у Београду, отпао је већ припремљен предлог о његовом оснивању и све је остало по старом.

То, да благо кажемо укрштање мишљења "за" и "против" оснивања Медицинског факултета, било је, изгледа, много слојевитије него што је остало забележено на званичним страницама историје медицине. Академик др Радоје Чоловић, актуелни председник Српског лекарског друштва, касније ће у ауторском раду забележити много више детаља.

Ишчитавањем тих редова стиче се утисак да одговор санитетског капетана Петровића на већ поменуту Батутову студију издату 25. октобра 1899. године, није једнозначно - НЕ оснивању овакве установе.

Батут је био убеђен да за такав факултет постоје све погодности за достојан опстанак и природни напредак, да би нас та важна културна установа стала сразмерно незнатних жртава, и "да је наша родољубива дужност да приступимо том важном послу, да Медицински факултет што пре проради и подмири битне и неодољиве потребе нашег народа и државе". Закључио је да оснивање медицинског факултета представља насушну потребу српског народа.

АКАДЕМИК Чоловић, међутим, примећује да је код већине лекара у то време владало уверење да још није време за оснивање Медицинског факултета. То је 1900. године др Петровић, начелник хируршког одељења Моравске сталне војне болнице у Нишу, у чланку који је објавио "Српски архив за целокупно лекарство", насловљеном "Је ли Медицински факултет у Србији најакутнија санитетска потреба", и отворено рекао. Он је изнео убеђење да је боље зидати болнице по Србији, којих није било или су биле у јадном стању и слабо опремљене, као и да су за оснивање факултета неопходне озбиљне припреме, а да би оснивање факултета требало да буде круна свеукупног напретка.

- Из овог чланка провејава бојазан да би се сва постојећа средства Санитетског фонда утрошила за оснивање Медицинског факултета, а да би за највећи број становника Србије небо било високо, а клинике далеко - пише академик Чоловић.

Доктор Петровић је, међутим, веровао да су приоритети Србије другачији, а да за факултет има времена:

- Подижимо најпре болнице, оставимо, бар засада (1899) факултет, а кад се одиста укаже и потреба, приправљајући међутим терен за ту лепу установу, тако, да у свако доба можемо једним потезом пера са надлежног места отворити упис ђака на наш српски факултет. Народ ће наш имати веће користи од тога да добије најпре неколико уређених и добрих болница, где ће се лечити и излечити, но што би му пружило то задовољство да зна да се у Београду отворио Медицински факултет - говорио је Петровић.

СУТРА: Дилема између топова и здравља

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

19. 12. 2020. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације