ДОБАР СЛУГА, АЛИ ЛОШ ГОСПОДАР: Како су медији у Србији знали да се вређају, али и стану једни уз друге

МАДА су биле непрестано у свађи, стално се хватале за гушу, вређале се и ниподаштавале, редакције листова умеле су да понекад устану у одбрану једна друге - кад је било у питању вршење пресије на поједине листове, кад је била угрожена слобода штампе од стране власти.

Фото архива

Прзничави "Одјек" је, на пример, устао у одбрану "Опозиције" и "Народног листа" (најзагриженијих противника режима успостављеног после преврата 1903. године), иако их је сврставао у "недостојна гласила јавне речи, ругла српске штампе, којима ништа није свето и који безочно и дрско пљују на све што је честито у Србији".

Повод "Одјеку" да устане у одбрану ових листова био је упад полиције у њихову штампарију у намери да спречи њихово излажење. "Ако ови листови", био је став "Одјека", "нападају данашње стање, ту смо ми да га бранимо. Народ има да цени, па ако велика већина буде на њиховој страни, нека пропадне данашње стање; њега неће спасти полиција, као што није спасла ни оно стање, за којим ти листови узалуд кукају. Полиција је за то да врши законе, а никако да их она гази".

ОД НОВИНА којима се није могло пребацити да представљању само "ђозбојаџилук" и "буздованлук", и да кипте од "преиспољне глупости", посебну пажњу на себе скретале су "Радничке новине", орган Социјалдемократске странке. Поред осталог и зато што су оне, чешће него многе друге новине, своје разорне стреле упућивале и на адресу двора...

У пролеће 1912. године ове новине су писале, да је двор доказао "да мари за народ исто толико колико и за лањски снег, а да му је парламентаризам девета рупа на свирали, или још тачније кост у грлу. Већ и по оваквом начину писања 'Радничке новине' су се разликовале од већине других дневних политичких листова. А њих је (у мају 1911. године) било равно петнаест".

Две године раније, 1909, међутим, излазила су 23 политичка листа... У ово време Београд је био најмања престоница на Балкану - мања од Софије, која је имала 83.000 становника и Букурешта 290.000. Према попису од 31. децембра 1907. године главни град Србије имао је 79.110 становника, неких пет хиљада више него Загреб. Истина, ти толики листови нису се могли подичити нарочито високим тиражима. Штампани су у по 300 до три хиљаде примерака просечно. Три дневна листа, "Политика", "Правда" и "Мали журнал", 1908. године, дневно су растурани у 24.000 примерака.

У БЕОГРАДУ, у којем се одувек све знало, све било мање-више јавна тајна, било је добро познато ко стоји иза којих новина, ко их финансира и инструише не само о чему, већ и како да пишу. За лист "Трибуна", који је међу првима обавестио јавност о постојању Црне руке, причало се да је "кућни лист" Милована Миловановића (1911. године председника Владе и министра спољних послова) и да је имао обавезу да агитује за његове личне ставове, да "пласира у јавности оно што он није смео и није могао да каже против својих колега у Влади... Једно време, овај лист је стајао и у служби престолонаследника Александра. То је, наводно, нехотице обелоданио галавни уредник "Трибуне", Наим Димитријевић, похваливши се великим поверењем престолонаследника према њему. На вест о овоме, "Трибуни" конкурентски "Мали журнал" овако је реаговао:

"Ми сумњамо да је престолонаследнику Александру могло пасти на мисао, да у Науму и његовој политици потражи ослонца, у толико пре, што је положај престолонаследника, по нашем Уставу, пасиван и најмање има потребе да ствара компромисе с политичким људима.

Уопште не би било то ни најмање ни тактично, јер један будући владалац треба да буде потпуно независан и невезан ни за једну партију... Ми не знамо да ли ко о овоме води рачуна, али изгледа, да се оно, што се догодило с краљевићем Ђорђем, сада понавља и код престолонаследника Александра. Исте пријатеље, са истом или једнаком моралном снагом виђамо данас поред престолонаследника Александра, као некад поред престолонаследника Ђорђа. Кад су га сурвали, онда су се обрнули престолонаследнику Александру..."

Ко стајао да стајао иза ког листа, тек сви листови заједно, толико много њих за мали Београд и малу Србију, са садржајем који често само да није експлодирао у рукама читалаца, били су велика главобоља за цело друштво, али пре свега за Владу и двор.

МНОГО истине било је у томе, да није било лако управљати Србијом при постојању толиког броја листова често распојасаних до неодговорности, али и финансираних из иностранства.

То је ваљда најбоље знала Радикална странка Николе Пашића. Она је због штампе била на великим мукама. Стално на влади, она је истина имала нож у рукама, али да сече - није се усуђивала. Из много разлога. Унутрашња ситуација била је перманентно ровита, а ни спољнополитички положај Србије није био како треба...

Проблеми са штампом пратили су радикалске владе још од 1904. године. О тим проблемима говорио је у Народној скупштини, у својству председника Народне скупштине, Љуба Јовановић - Патак, на седници од 14. марта 1909. године. Ја знам, рекао је он тада, "да је наша штампа слаба, ја знам да је прошла кроз разне невоље, и да према томе не можемо много од наше штампе тражити. Али као год што они траже од нас да ми будемо бољи тако исто имамо и ми права да тражимо од ње да и она буде боља".

Да би штампа постала боља, поједини политичари мислили су да би требало донети строже прописе о штампи. За то су били и неки најистакнутији прваци Радикалне странке, сем - Николе Пашића. Он је имао специфично гледање на штампу (гледао је на штампу као и на ватру: добар слуга али лош господар). Од часа када је први пут дошао на власт (прву Владу образовао је 24. фебруара 1891. године), он је настојао да штампу има на својој страни. Никад, па био на Влади или у опозицији, он на штампу није гледао тако као да је она само за то ту да труби час једну час другу истину, већ како се то кад од ње тражи.

СУТРА: Пашић брани слободу штампе

Препоручујемо

Фељтон

0 0

РЕВОЛВЕРАШКА МАФИЈА У ШТАМПИ: До избијања балканских ратова више од половине листова није поштовало ни најосновније обзире пристојности

15. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

ИМЕНА РИВАЛА - МАЛИМ СЛОВИМА: Уредник “Одјека” Јаша Продановић имао посебан начин да додатно потцени политичке противнике

14. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

ПОДМЕТАЊА И КЛЕВЕТАЊА ТУЂЕ ЧАСТИ: У новинама се окупила група вагабунда који би хтели хлеба без мотике

13. 12. 2020. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације