УЗ РУСКУ ЦРКВУ И ЊЕН НАРОД: Не одричемо се браће

ГЛОБАЛНИ сукоб Москве и Цариграда, како се већ дуго оцењује у круговима познавалаца историје али и општих црквених прилика, потрес је који може да изазове несагледиве последице на дух и устројство Православне цркве.

Патријарх Иринеј и патријарх Кирил у Москви

Патријарх Иринеј током деценије на трону Светог Саве успевао је да задржи добре односе са Цариградом, али и да не прикрива свој лични став да српски народ нема други избор него да "свој мали чамац привеже уз велики руски брод".

Сигурно је да Његовој светости није било лако да донесе одлуку да СПЦ учествује на Свеправославном сабору на Криту 2016, који је Московска патријаршија - бојкотовала. Учешће на овом саветовању помесних цркава у добром делу јавности сматрало се вододелницом у међуправославним односима. И на овом питању Српска православна црква, предвођена Иринејем, успела је да задржи своје дубоко утемељено и принципијелно опредељење за неговање добрих односа са свим центрима глобалног хришћанства.

Блиске релације са руском државом и Московском патријаршијом чиниле су константу у деловању патријарха Иринеја током његовог предстојатељства Српском црквом.

СВОЈ став о томе често је и радо износио у јавности:

- Немамо право нити разлог да се одричемо Русије. С њом нас везују многи историјски догађаји и то не од јуче, него још из доба Немањића. То је најбоље доказао Свети Сава када је напустивши очев дом изабрао руски манастир да се замонаши. Од тада до данас - наши односи постали су још јачи и важнији. Не треба много ни говорити шта је за нас Русија учинила у историји. Довољно ће бити да се присетимо заслуга цара Николаја Романова за спасење српске војске у Првом светском рату. Ми поштујемо Европу, али она нам је донела и много зла. Са Русијом, хвала Богу, то никада није био случај. Зато не видим ниједан разлог због кога бисмо били против Русије - рекао је патријарх Иринеј аутору овог текста у једном од многобројних интервјуа за "Вечерње новости".

Његова светост није крио уверење да велика православна Русија јесте и треба да буде једино право уточиште српском народу, без обзира на опредељење државног врха Србије ка Европској унији. Истовремено, патријарх није крио и да не верује у добре намере Запада. У јефтину европску "чланарину" - није веровао.

- Ма колико чланство у ЕУ изгледало привлачно са економског аспекта, не верујем да ћемо ми икада купити за себе чланску карту по цени увођења санкција Русији или било каквих аката непријатељства према тој великој, једноверној и братској земљи - сматрао је патријарх.

БЛИСКИ односи са Руском православном црквом показани су и доказани небројено пута. Иринеј је током свог "мандата" на трону Светог Саве више пута боравио у Русији, а чест гост Београда био је руски митрополит волоколамски Иларион Алфејев, шеф Одељења за спољне послове Светог синода Московске патријаршије. Реч је о изузетно утицајном архијереју, широког образовања и изузетног познавања историје Србије и Русије. Доласци човека "број два" Руске цркве у Србију готово су непребројиви. Велику помоћ нашој цркви пружио је током мисије пуштања на слободу архиепископа православне Охридске архиепископије Јована Вранишковског, али и у обнови Руског некропоља на Новом гробљу у Београду.

Вишевековна блискост Српске и Руске цркве запечаћена је у новијој историји доласком руског патријарха Алексеја у Београд током најстрашнијих дана бомбардовања 1999. године. Са патријархом Павлом служио је тада свету литургију пред Храмом Светог Саве пред више десетина хиљада верника. Овај догађај, који је Србима донео преко потребну утеху, зацементирао је међусобно уважавање две цркве и два народа. Пример из драматичне 1999. године следили су и наследници Павла и Алексеја - Иринеј и Кирил.

ПАТРИЈАРХ Кирил учествовао је у обележавању 1.700 година Миланског едикта у Србији 2013. године, а две године касније дошао је у тродневну званичну посету нашој држави и цркви.

- У Београду се осећам као код куће - изјавио је на београдском аеродрому "Никола Тесла", где му је приређен топао дочек.

Поглавар руске цркве није пропустио ни ову прилику да оде у манастир Раковицу, поклони се покојном патријарху Павлу и заједно са српским архијерејима одслужи помен. Место руског ходочашћа у Београду је руска парцела на Новом гробљу, где је Кирил положио венац на споменик Русима палим у одбрани Србије у Првом светском рату. Током боравка у Србији уручен му је Орден Светог Саве првог степена - највише одликовање СПЦ, као и почасни докторат Универзитета у Београду.

Кирилов сабрат и самолитвеник Иринеј са изузетном пажњом се односио према руском народу, цркви и држави. У Подворју Московске патријаршије - Светотројичном храму на Ташмајдану - редовно је служио литургије у част свих важних датума Руске православне цркве и њеног поглавара.

ПУТОВАЊИМА у Русију и сусрету са руским архијерејима Иринеј се увек радовао. Вероватно најсадржајнија посета била је 2013. године, поводом 1025. година од крштења Русије. У Москву је тим поводом отпутовала делегација СПЦ, предвођена патријархом Иринејем, митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, епископима бачким Иринејем и рашко-призренским Теодосијем. Поред саслуживања у централној литургији поводом великог јубилеја, делегација СПЦ имала је низ сусрета са руским архијерејима, а поклонила се и највећим руским светињама у Москви, Петрограду и другим градовима.

- Руски и српски народ уједињују православна вера, као и заједнички проливена крв за слободу - поручио је патријарх Иринеј у разговору са патријархом московским и све Русије Кирилом.

Блиски односи две цркве запечаћени су заједничким учешћем у изградњи Храма Светог Саве у Београду, али и принципијелним ставом Српске патријаршије поводом такозване аутокефалности Украјинске православне цркве. СПЦ није подржала одлуку васељенског патријарха Вартоломеја да призна независност цркве у Украјини, упркос чињенице да тамо делује аутономна Украјинска православна црква Московске патријаршије. Овај гест у Београду је оцењен као неканонски, неприродан, супротан древном поретку у православљу. У насилном признању расколничке верске организације у Кијеву, како је оцењено у седишту СПЦ, направљен је опасан преседан, који би могао да има несагледиве последице по свеукупне односе међу православним црквама.

ОДЛИКОВАЊА И ПРИЗНАЊА

ПОКОЈНИ патријарх Иринеј био је осведочени пријатељ не само Руске православне цркве, већ и свих древних патријаршија. О томе сведоче бројна одликовања помесних православних цркава којим му је исказано поштовање и блискост. На Иринејевим грудима засијао је током деценије која је за нама Орден за заслуге са мачевима руског парламента, Орден великог орла Грузије династије Багратион на огрлици, Орден Светог апостола и јеванђелисте Марка Александријске патријаршије и многа друга признања.

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И ЦАРИГРАДА: Српска патријаршија није бежала од проблема између два центра православне моћи, била је фактор мирења

09. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ЧУВАР ЈЕДИНСТВА СРПСКЕ ЦРКВЕ: Његова светост није допуштао никоме да задире у поредак СПЦ, да је угрожава и дели

08. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

СТЕПИНАЦ НИЈЕ ЗА ОРЕОЛ СВЕЦА: У два писма послата папи патријарх је утемељено образложио своју молбу да се заустави процес канонизације

07. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

1 0

УСПОСТАВЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА С ПАПОМ: Српска црква с пажњом је пратила историјски сусрет римског бискупа и руског патријарха на Куби

06. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ЦЕНТАР ХРИШЋАНСТВА У НИШУ: Хришћанска васељена 5. октобра 2013. слегла се у родни град цара Константина - древни Наисус

05. 12. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ДУХОВНИ ОТАЦ МЛАДИХ ВЛАДИКА: Ове речи је патријарх Иринеј упутио у Пећкој патријаршији 2011.

04. 12. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације