ОДЊИХАН НА НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ: Владика Амфилохије остаје јединствена појава у православном свету

Велиша Кадић

08. 11. 2020. у 18:00

ДРУЖЕЊЕ са књижевницима, нарочито са песницима, посебно је пријало митрополиту Амфилохију. И он сам написао је и објавио подоста стихова, као и прозних дела. Био је најстарији члан Удружења књижевника Црне Горе и "борио се до последњег дана свог светачког бивствовања међу људима".

ОДЊИХАН НА НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ: Владика Амфилохије остаје јединствена појава у православном свету

На гробу Достојевског: Амфилохије, Ранко Јововић, Милутин Мићовић, Андрија Радуловић, Радмило Маројевић / Фото Документација "Новости" и "Борба"

Песник Андрија Радуловић, судруг по перу и убеђењу, цетињског архиепископа, сапутник по Црној Гори, Србији и Русији, по књижевном сазвежђу, своју беседу о њему, дели са читаоцима "Новости".

-Владика Амфилохије - обновитељ вере православне, песник и беседник, универзитетски професор, теолог светског гласа и угледа, полиглота, хришћански мислилац, његошевац, преводилац, активни учесник и сведок савремене историје и распећа своје цркве и свог народа, светски путник, хајдук који је одњихан на народној поезији, монах који је увек на удару бура и таласа, живи огањ и преблага реч, сабеседник и молитвеник стараца светогорских и стена о којој се ломе трошне лађе савремене антицивилизације упокојио се у Господу.

СВЕТЛИ наш владика је био и остао човек океанске ширине. Што је све урадио за Црну Гору и православни свет, обнављајући преко шест стотина цркава и храмова са честитим народом и подижући два величанствена храма, у Подгорици и Бару...

Владика је удахнуо живот нашој цркви, која је у комунизму измрцварена таворила и једва дисала, а данас дејствује у свој својој пуноћи Христовој на радост и спасење свих који верују у једну саборну и апостолску цркву Исуса Христа... А није му било лако с Црногорцима... Сетимо се каменица што падаху као киша на Цетињски манастир, наших цркава у којима пландоваху овце, запуштених и хладних олтара ђе кандило пред иконом плаче.... И стигао је да опоје сваки гроб који је узидан у темеље Црне Горе и њене слободе од Чева равна до Комова, од Дурмитора до Котора царскога града и Високих Дечана, од Граховца до Гласинца и Скадра на Бојани, Медуна и Мојковца... И да повади кости из јама и сахрани достојно... И да помири потомке партизана и четника, бјелаша и зеленаша, што видесмо у литијама... И да одбрани џамију у Београду од момака који беху погођени погромом цркава наших на Косову...

-И КАД брани студенте на тргу... И кад пише о сутону у Хајделбергу и стихује о Новом усековању, о гробу на Комовима... И кад прича о старцу Зосими и пустињи Оптини... И кад посјећује наше заточене посланике у Скупштини Црне Горе... И кад слави датуме наше културе и писмености, и оснива књижаре, и народне кухиње, и кад слуша неку сироту којој је све спаљено у последњем рату као рођену сестру... И кад га одликују и кад га изводе на суд због она два слова, и кад превуче гудалом преко струна гусала и запева о Витлејему и Божићу, цару Лазару и Вуку Мандушићу. И кад гута сузавац на протестима.... И кад се среће са Солжењицином, и кад за Васкрс дели јаја робијашима у спушком казамату... И кад се пење уз острошке греде... И кад сахрањује страдале у Метохији и под куршумима држи опела... И кад доноси брдун лозе светогорске да на Немањином граду озелени, роди и заплаче... И кад посјећује Венецијанско бијенале и говори о Модиљанију и модерној умјетности... И кад штити пјеснике, погорелце, тамничаре и благослови морнаре, путнике, штампаре... И кад слави Ријеч и брани руку Јована Крститеља. Владика Амфилохије остаје јединствена појава у православном свијету.

НИЈЕ ЛАКО С ЦРНОГОРЦИМА

НИЈЕ било лако митрополиту с Црногорцима, вели Андрија Радуловић:

- Кад су му чупали браду и панагију са прсију није проклињао, али јесте кад су му дирали цркву и пијуцима ударали у крст часни и слободу свету, кад су рушили олтар и разиђивали сјен цркве на врху планине. Разгорио је витлејемски огањ у Црној Гори и нахранио ју је небеским хлебом, попут својих великих претходника митрополита црногорских и светаца који и данас шире и сведоче Христову љубав.

ПУТОВАО је Радуловић са владиком у Русију, на Његошеве дане, пре двадесетак година. Делегацију су чинили митрополит Амфилохије, Ранко Јововић, др Радмило Маројевић, Милутин Мићовић, Желидраг Никчевић.

- Тада сам се уверио да је по менталитету Црногорац, по духу Хелен и Словен, по крви Србин који као да је рођен у Косовском боју, а не у Морачи препуној модрих шљива и извора, поред манастира морачког у слами Христовој, на Божић у старој Југославији. Али пре свега уверио сам се да је наш митрополит Амфилохије велики ерудита, обновитељ, витез и песник који поред свега гледао свет кроз људско срце и радује се Божјој зори као дете, и пчели и човеку и цврчку у пољу. И помислио сам како би стихови Б. Петровића "сазвежђа мудра памте у свом сјају, како ми је тесно у бескрају", најбоље пристајали уз његово име.

- ДОЖИВЕЛИ смо тада у Петрограду велике тренутке - наставља Радуловић. - На аеродрому у Санкт Петербургу било је хиљаде младих људи са свећама у рукама и са песмом на уснама да сачекају владику Амфилохија који ступа ногом на руску земљу. Говорили смо о Његошу на Филолошком факултету државног Универзитета у Санкт Петербургу са руским академицима, професорима, теоретичарима књижевности, преводиоцима. Тада Руси рекоше да је Његош дужан присуствовати у руској литератури као светски оригинал, јер они таквог писца немају! Били смо и на гробу Достојевског у Лаври Александра Невског, и на пријему код тадашњег владике ладошког и петербуршког Владимира који нам благословио да посетимо цркву где је Његош рукоположен за владику пред руским царем. Обишли смо и гроб владике Василија Петровића који одмара поред српског патријарха Бркића, у близини Суворова. На гробу владике Василија стоји натпис: "На овом мјесту је сахрањен пресвијетли Василије Петровић, митрополит скендеријски и приморски Црне Горе и чувар патријархата српског трона који умрије у туђини у својој 37 години. Упокојио се у Санкт Петербургу 1766. године 10. марта по младом мјесецу у 7 сати."

ГОВОРИЛИ су стихове у част Његоша у Савезу писаца у Санкт Петербургу, у Националној библиотеци Русије, посетили Адмиралитет, Универзитет, Петропавловски сабор са златним куполама и фламанским звонима. Владика је одржао помен Ловћенском Тајновидцу Петру Петровићу Његошу и у цркви где је Његош рукоположен у владику у присуству руског цара Александра I и чланова Синода Руске православне цркве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (0)

РОНАЛДО НА РАСКРСНИЦИ: Смеши ли нам се победнички тандем? (ФОТО)