ПОДВАЛЕ О ЛОГОРИМА У БОСНИ: Медијска “нацификација” српског народа (13)

ТАБЛОИДНЕ сторије о "српским логорима", Роја Гатмана, извештача "Њуздеја" (Newsday), биле су пуне искључивих тврдњи, иако он лично није увек извештавао "са лица места", како би се могло закључити из потоњег наслова његове бомбастичне књиге "Сведок геноцида": "Српски освајачи држе два концентрациона логора у којима је ликвидирано или умрло од глади више од 1.000 цивила, док ће више хиљада остати ту све док не умру... 1.350 људи је побијено и мучено у околини Брчког од 15. маја до средине јуна." Неколико дана касније угледни "Њујорк тајмс", који се не сматра таблоидом, наглашава: "Српски злочини представљају паралелу са нацистичком Немачком."

Уједињене нације су некритички прихватале новинске текстове

У књизи, која је послужила као матрица за ТВ серијал Би-Би-Сија "Смрт Југославије", аутори Лора Силбер и Ален Литл веле: "Тада, 9. јула, новинар Рој Гатман, из њујоршких новина 'Њуздеј', добио је позив од једног муслиманског лидера кога је срео у Бања- -луци претходне године. 'Молим настој да дођеш овде', преклињао је човек. 'Доста је убистава. Они спроводе муслимане кроз Бања- -луку у колима за стоку. Прошле ноћи било је двадесет и пет вагона за стоку препуњених женама, старцима и децом. Били су тако преплашени. Њихове руке могле су се видети кроз отворе. Нама није било дозвољено да приђемо ближе. Можеш ли замислити то? Као кад су Јевреји слани у Аушвиц. У име хуманости, молим дођи."

ПРАТЕЋИ пожељни "угао" приче, амерички лист "Ју-Ес-Еј тудеј" (USA Today) вели: "Сцене које призивају сећања на логоре смрти у Другом светском рату: изгладнели затвореници, бараке и бодљикава жица."

Из досадашњег дела наше анализе произлази да је медијска кампања о концлогорима спроведена, најпре, током летњих одмора. Организатори пласмана те "информације" сматрали су да ће највећи ефекат и фактор изненађења бити уколико се пробуди савест људи широм света који уживају, опуштено, на сунцу диљем планете, док се стравични догађаји, по узору на нацистичке, одвијају у срцу (цивилизоване) Европе. Такође, сматрало се да српска страна у Босни неће имати ни средстава ни могућности да на такве медијске нападе благовремено одговори.

Убрзо, после успеха сторије о концлогорима у таблоиду "Њуздеј", требало је исто то поновити у електронским медијима. И то је урађено. Новинарка британске Ај-Ти-Ен ТВ по имену Пени Маршал пошла је у Босну и Херцеговину трагом Гатманове сторије. Са њом су била и двојица колега: Јан Вилијамс и новинар британског листа "Гардијан" Едвард Валијами.

ПОСЕТИЛИ су избеглички центар у Трнопољу. Будући да оно што су видели тамо није било у складу са оним што је, по налогу уредништва, требало известити британску и светску јавност, одлучили су да направе својеврсни медијски перформанс: екипа новинара је ушла у обичном жицом ограђено двориште намењено за одлагање и чување грађевинских алатки и материјала. Новинарка Пени Маршал је чак напоменула да се "боји тих људи", мислећи на муслиманске избеглице, и да зато улази у жицом ограђен простор. Дакле, група људи које је она желела да сними и интервјуише били су изван тог простора који је ограђен жицом. Било је очигледно да је стовариште, намењено за грађевински материјал и алат, опасано обичном жицом, налик оној која се у Србији употребљава за кокошарник и сличне намене. Једино је сам врх те ограде имао два реда бодљикаве жице са очигледном намером да спречи крадљивце.

Британски новинари, стојећи у стоваришту, позивају групу муслиманских избеглица да приђу жичаној огради. За преводиоца користе јединог човека у групи који је знао енглески и који је на самом почетку разговора рекао да је реч о кампу за избеглице. Увидевши да немају сензационалну причу о концлогорима коју су тражили, британски новинари се одлучују на "спасоносни" медијски трик: позивају најмршавијег човека у групи избеглица, без намере да га представе (ко је и које националности), и траже да скине кошуљу.

ВИДЕВШИ да је реч о изузетно мршавом човеку, и од осталих људи у групи траже да буду голи до појаса. Скраћивањем угла камере, ТВ слика је стварала утисак да се група избеглица налази унутар простора ограђеног бодљикавом жицом. У фокусу камере, наравно, био је већ поменути најмршавији човек. И медијски ефекат је постигнут: камера је изазвала сећања на Аушвиц.

С ознаком "врло хитно" сторија Ај-Ти-Ен ТВ преплавила је медије Запада. Преко ноћи се заказују ванредне седнице влада по Европи и свету, политичари прекидају већ започете годишње одморе, и почиње се дискутовати о "новом нацизму у срцу Европе".

Међутим, и поменути британски новинари су били снимани. Екипа локалне српске ТВ снимила је цео догађај с намером да покаже сопственој јавности размере интернационалног интересовања за трагична збивања у Босни и Херцеговини, некад сматраном "бастионом југословенства". На тим снимцима јасно се види и чује да је човек који је послужио као преводилац, стојећи иза жице рекао новинарки Пени Маршал: "Ово није затвор. Ово је избеглички камп." На питање новинарке да ли се с њима поступа коректно, "преводилац" је потврдно одговорио. Но, то није приказано на тај начин у сторији Ај-Ти-Ен ТВ. И тако је организована и пласирана прича у електронским медијима.

МЕЂУТИМ, у својим сторијама Ај-Ти-Ен њуз, критичног 7. и 8. августа 1992, нигде није ни поменуо синтагму "концентрациони логори". Не, управо је начин организовања ТВ слике конотирао такву поруку.

То није могло остати незапажено. Истину ће, поред осталих, казати Томас Дајхман: "Моја оптужба против Ај-Ти-Ен је, прво, да је начин на који је фотографија произведена и представљена дао заваравајући утисак да је Трнопоље концентрациони логор. И друго, када светски медији преносе ту интерпретацију која ствара утисак као да је права, Ај-Ти-Ен не само да је пропустила да то исправи, већ је славила то. Пет година доцније, поглед изблиза на доказ сугерира да је Ај-Ти-Ен крив и за једно и за друго ... Велика је разлика између виђења места која је снимио Ај-Ти-Ен као логора, и виђења тих места као концентрационих логора. Избеглички и транзитни логор у Трнопољу био је свакако суморан, а заробљенички и центар за испитивање у Омарској био је још суморнији. Али ниједан од њих не носи поређење са концентрационим логорима у којима су нацисти искасапили милионе Јевреја и осталих. Све што сугерира поређење између Трнопоља и, рецимо, Аушвица, не само да би опасно изокренуло истину о босанском конфликту - грађанском рату, не рату геноцидног освајања. То би такође нанело озбиљну неправду жртвама нацистичког Холокауста, умањивањем скале највећег злочина века."

СУТРА: ЦРНЕ СЛИКЕ ПРОШЛОСТИ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ОТРОВНЕ СТРЕЛЕ ЗА СРБИЈУ: Медијска “нацификација” српског народа (11)

28. 10. 2020. у 19:20

Фељтон

0 1

КУЛМИНАЦИЈА “ХОРСКОГ” РАТА: Медијска “нацификација” српског народа (10)

27. 10. 2020. у 19:51

Фељтон

2 11

МИТОВИ О ВЕЧНИМ АГРЕСОРИМА: Медијска “нацификација” српског народа (9)

26. 10. 2020. у 19:49

Фељтон

0 3

САДЕЈСТВО ПОЛИТИКЕ И ГЛАСИЛА: Медијска “нацификација” српског народа (8)

25. 10. 2020. у 19:48

Фељтон

0 4

ГЛОБАЛНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ: Медијска “нацификација” српског народа (7)

24. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

0 1

ПРОБНИ БАЛОНИ У ЖУТОЈ ШТАМПИ: Медијска “нацификација” српског народа (12)

29. 10. 2020. у 19:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације