СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО: На овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника постало је свакодневица

КАКО је Ћосићеву напомену на крају писма од 1. априла "Сраман, поразан српски дан! "разумео његов исписник и пријатељ Владо Стругар, кога је Свевишњи такође наградио дуговечношћу, добрим памћењем и моралном осетљивошћу високог степена, види се из писма које је пред нама:

Василије Крестић и Добрица Ћосић / Фото Новости/ "Фејсбук"/ Стефан Цветковић

Београд, 2. април 2001.

Добрица, брате,

ДЕЛИМ с Тобом осећање стида због онога што се ових дана дешава пред нашим очима, и очима читаве јавности. Догађаје више пратим из новина и посредством телефона, јер због прехладе нисам излазио неколико дана. Боли ме оволика раздраганост нових српских власти због чина који ће им донети срамоту и, можда, проклетство. Ево, у јучерашњој "Политици", већ на првој страници пише да је хапшењем Милошевића "демократија у Србији на добитку", те да долази до "промене историје у којој су често ћефови преовладавали над општим интересима", као и да се очекује "праведност и ефикасност које одавно овде нису биле заједно". Да би овај двосмислени навод био јаснији, помаже нам текст под насловом "Чедомир Јовановић, кључни преговарач". Нешто касније, на осмој страни, "Политика" истог дана доноси изјаву Зорана Ђинђића о томе како хапшење Слободана Милошевића "нема никакве везе с оптужницом из Хага". И јучерашња "Борба", такође на првој страни, доноси Ђинђићеву изјаву према којој хапшење Милошевића "не значи изручење Хагу". Бојим се управо онога што нова српска власт настоји да негира. Јер, исти ови листови преносе одушевљење челника западних земаља, посебно оних које су нас зверски бомбардовале, због Милошевићевог арестирања. Нови југословенски амбасадор у САД Милан Ст. Протић - о чијим је квазинаучним радовима Василије Крестић написао опсежну студију, коју сам читао - баш у "Борби" од 2. априла изјављује како је за Американце, а изгледа и за њега самог, Милошевићево хапшење "доказ зрелости српских власти".

ВИДИМ, драги Добрица, да се преко нас опет злокобно преламају себични интереси страних сила, а да политичко вођство покушава да народу то представи као искрену бригу и добре намере према судбини сиротиње чије су фабрике, школе, болнице и мостове бомбардовали и засејали уранијумским бомбама.

Не знам, драги Добрица, шта ће наша деца сутра мислити о потезима који су неправедни и нечовечни, а којима извршиоци нападно дају демократски предзнак. Видим на овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника, од чега нису имуни ни неки људи из науке и привреде, не само из политике, која је већ по дефиницији прљава. Можда је у питању користољубље, а можда и слаб морал. Како ми у телефонском разговору јуче напомену наш заједнички пријатељ и мој колега по струци Милорад, многи мењају страну из страха, јер се боје будућих потеза нових власти. Хапшењем Милошевића - кога, бојим се, чека изручење хашком казамату - послата је порука свима да се припазе. Зар не рече Његош, признајући да је лакше бити владика него човек, како "страх животу каља образ често"? Ако бивши председник Србије и Југославије не може бити заштићен, шта тек чека друге, поготову ако су учествовали у политичком животу или се бавили бизнисом, можда и сумњивим?

ЧИМ ми ова прехлада прође, долазим у Академију да с Тобом, Милорадом и Василијем, уз чај, размотримо прилике, као и будуће кораке. Ми који имамо извесно војничко искуство, поготову Ти и ја, морамо да гледамо унапред и предвидимо акције које тек долазе.

Остајем забринут због "бруке и грдила" ових нових српских владалаца, а богме и због брзог одушевљења дела народа потезима који нису ни правни, ни демократски, ни културни. Поздрављам Те, драги брате, још једном његошевском:

"Тешко оном ко је њихов главар!"

Поздрав Твојој чељади, посебно Божици и Ани.

Владо Стругар

ДЕВЕТ месеци касније, поводом Добричиног осамдесетог рођендана Владо Стругар пише свом пријатељу:

Београд, 21. децембар 2001.

Драги Добрица,

Данас, 29. децембра 2001, навршава се Твојих осамдесет година1.

СРЕЋАН ти рођендан, брате Добрица, велим радосно, гледајући Те као најзнаменитијег Србина у ХХ веку.

Јер, ниједном човеку нашег рода - међу првацима у духовности, народним предводницима, војсковођама - не припада, колико Теби, да си током пола столећа непрекидно у жаришту судбе Отаџбине, у стезајима њених нужности, у борачком прегарању, у врхунству свих одсудности за Српство.

Твојом личношћу и делом, Добрица, сједињују се највиша просвећеност, стварно дејство и писање о роду и свету.

Нико већма од Тебе, Добрица, у Српству одвајкада нема бројнији сабир појединих чињеница личног учешћа и упоредо написаних књига о сопственом народу у човечанству.

Срећан си човек, драги Добрица.

И кад би ме питао шта мислим: одакле светлосно ограшје Твоје среће, моћности у бораштву и уметности у стваралаштву, очас бих рекао - стекло се у Твојој породици.

МАЈКА је родила генијално обдареног сина. У дому родитеља момак усвојио навику пожртвоване марљивости, радиности без престанка. Искуство ратника поучило јунака да је бој, догађај, известан тренутак, а запис о њему је вечит.

Супруга је нераздруживо следила борца и прегаоца, колико пута једино се она нашла да ствараоцу помогне, одбрамбену издржљивост удвостручи, греје веру уметника да је написана књига спасоносно сведочанство, спомен за вечито.

Кћи, родитељима најлепша и најмилија срећа, те следбеник и најближи сарадник Очев у књижевном стваралаштву; то је, знамо, дивна судбина кад дете наслеђује врлине родитеља и продужава њихово делотворство.

Унуци, дакако, великани за Баку и Деку, заре лепотом, веселе узрастањем, чине срећним старање о њима.

И тренутак је, драги Добрица, да свима у Твојој породици и Теби кажем: имајте срећу у 2002. години - добро здравље, радости у породици, успехе у свакодневним пословима и витешка остварења у животно важним подухватима.

Поздрављам Те с особитим поштовањем и и осећањем

братске оданости.

Владо Стругар

ДОБРИЦА Ћосић је, по свему судећи, дошао на свет 4. јануара 1922, али је његов деда Јефтимије уредио са сеоским протом да му се унук родио крајем децембра претходне године - како би раније отишао у војску, оженио се и почео да унапређује осредње сеоско имање. У разговорима које смо водили, Ћосић је потврдио аутентичност овог навода, али није инсистирао на измени основних биографских података, који су у међувремену из његових личних докумената ушли у читанке и лексикографска издања. У полушали, Ћосић је подсећао да се с Бранком Ћопићем, његовим пријатељем и сабратом по перу, догодило обрнуто: Ћопићев дјед Раде померио је Бранков датум рођења са 1914. на 1915. како би унук што касније отишао у окупаторску аустријску војску ("А можда дотле и пропадне Аустрија, па Бранко неће служити ћесара").

СУТРА: ПОЛИТИКА РАЗАРА ПРИЈАТЕЉСТВА

Препоручујемо

Фељтон

1 2

СРАМАН, ПОРАЗАН СРПСКИ ДАН! Западу је неопходан алиби за непријатељску политику према нашем народу

02. 10. 2020. у 19:46

Фељтон

9 14

МОРАЛНО РУШЕЊЕ ХАШКОГ СУДА: Слоба је на суђењу спречио да се сакрије прави смисао бомбардовања

01. 10. 2020. у 18:05

Фељтон

2 7

МАЛИ СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Ћосић је више пута јавно рекао да Милошевић није кривац за избијање рата и распад земље

30. 09. 2020. у 19:46

Фељтон

0 0

ИСТОРИЈА ПРОТУТЊАЛА ПОРЕД НАС: Онако како се мењао и променио свет, мењали смо се и променили и ми

29. 09. 2020. у 19:48

Фељтон

0 1

УТЕМЕЉЕЊЕ НОВОГ ДУХОВНОГ БИЋА: Нову националну свест Срби треба да заснују на енергији разумне наде и изласка из пораженичког мамурлука

28. 09. 2020. у 19:55

Фељтон

0 1

СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ: Идеја о уједињењу српског народа се поистоветила са југословенством

27. 09. 2020. у 19:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације