ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт
ДОБРИЦА Ћосић у деценији пред смрт (умро је 18. маја 2014. и сахрањен у породичној гробници на београдском Новом гробљу, одбивши тестаментом државну сахрану, говоре и венце), умео је да каже како је његово поколење "поражено од историје" и да више "нема никакву наду, нити има право на наду".
"Свет за који сам се борио није створен", сетно је понављао Добрица Ћосић у годинама после 2000. О томе сведочи и наслов двају томова његових горких мемоарских записа ("У туђем веку", 2011. и 2015).
Добрица Ћосић је своја књижевна дела и кореспонденцију исписао руком. Писма су у том облику и путовала примаоцима, док је романе, касније, у више верзија прекуцавала и сређивала његова супруга Божица, с којом се упознао 1941, а венчао 1947. године. После Божичине смрти (2005), бригу о Ћосићевој обимној заоставштини преузела је ћерка Ана, за коју је отац јавно рекао да је његово "најзначајније књижевно дело". "Моје свеске имаће достојног власника и корисника", записао је мислећи на Ану у свој дневник 27. фебруара 2002. године.
Ћосић је романе, па и ова писма писао најчешће ноћу, у осами, скоро до јутарњих сати. Потом би спавао до подне, прескачући доручак. У једном од низа разговора које смо, у размацима, водили током више од четири деценије (први 1970, последњи 2014, два месеца пред смрт), рекао ми је:
"За мене јутра нису постојала..."
ВЛАДО Стругар је историчар и књижевник специфичне научне радозналости, стилских и језичких домашаја и етичности. Његов историографски и књижевни опус давно је задобио високе оцене домаћих и страних рецензената. Као историчар, Стругар је низом монографских дела и научних радова дао методолошки уверљиву и поуздану визуру кључних догађаја из црногорско-српске и југословенске повести; као приповедач, ослањајући се на сликовит народни језик свога завичаја, изградио је упечатљиву серију ликова из локалне и шире друштвене заједнице у колоплету тешког детињства и непоновљивих искустава Другог светског рата, у ком је учествовао од почетка до коначног ослобођења; рат је почео као борац Ловћенског партизанског одреда, а завршио га као политички комесар Прве инжењеријске бригаде НОВ Југославије.
Рођен 28. децембра 1922. у селу Доњи Улићи, близу Цетиња, Владо Стругар се школовао на Цетињу, у Београду и Москви. Историју је магистрирао на Филозофском факултету у Београду (1964), а докторат историјских наука одбранио четири године касније на Институту за славистику Академије наука Совјетског Савеза. Тај докторат Матица српска објавила је у Новом Саду 2011. године. Од 1945. до 1971. био је официр ЈНА са задацима у различитим образовним и научним установама, највише у Војноисторијском институту.
У ДВАДЕСЕТАК засебних научних монографија - од којих су четири објављене на страним језицима - и у око 150 научних радова публикованих у домаћим и иностраним часописима, посебну пажњу посветио је изучавању и историографском приказивању политичких борби, државотворних подухвата и оружаних ратовања на југословенском и европском простору у ХХ веку.
ХРВАТСКА СЛУЖБА ПРИСЛУШКУЈЕ ДОБРИЦУ
КРАЈЕМ јуна 1988, и крајем фебруара 1989, Служба државне безбедности Хрватске обавештава српску службу о садржају (прислушкиваних) разговора између Ћосића и Јована Рашковића о растућем национализму у Хрватској, посебно поводом испада у Сплиту, на кошаркашкој утакмици између Југопластике и Партизана. Навијачи су, у Сплиту, извикивали погрдне пароле: "Свети Сава педер" и "Тко Хрват није, треба да се убије". Према запису Службе безбедности Хрватске, Ћосић је рекао и ово: "То је страшно и да сам ја Хрват, ја бих се срамио, треба бити срамота ЦК Хрватске, владу и политичаре, научнике, писце и часне грађане што имају такву омладину." У наставку се бележи како је Ћосић био додатно забринут због ћутања власти о инцидентима. "Данас носе ножеве - сутра ће каме!", наводно је рекао Ћосић, на шта је Рашковић - по истом извору - изнео став да "то више није лудорија". "Тако је почело 1939. и 1940. и сви историјски догађаји имали су ту ирационалну мотивацију", рекао је наводно Јован Рашковић, шибенски психијатар и потоњи лидер Срба из Хрватске, касније и академик САНУ.
Као прозаиста, Стругар је награђиван на конкурсима за причу "Политике", "Борбе" и "Побједе". Током 2017, Црногорска академија наука и умјетности објавила је ново издање Стругарове збирке приповедака "Узимај редом, Господе", публиковане први пут 1957. на Цетињу. Академик Ђорђе Борозан, потпредседник ЦАНУ, у предговору новог издања, поред осталог, пише и следеће: "Вјерна опредељењима из краја у којем се завјети честитости и оданости породици и друштву уче на огњишту родног дома, Стругарова животна и стваралачка путања по Црној Гори, Југославији и, најзад, у Београду, зрачи енергијом добрих, мудрих ријечи, племенита израза и ријетког дара да и у позним годинама може бити лијеп духом и важан дјелом."
ВАЖНИЈЕ књиге Влада Стругара из области историје носе ове наслове: "Социјална демократија о националном питању југословенских народа" (1956), "Рат и револуција народа Југославије" 1941-1945 (1962), "Социјалдемократија о стварању Југославије" (1965), "Југославија, федерација и република"(1976), "Југославија у ватри рата" (1985, издање Академије наука СССР, на руском, у 5.500 примерака), "Велика буна Црне Горе" 1988-1989 (1990), "Срби, Хрвати, Словенци и Трећа Југославија" (1991), Yugoslavia in the Boundary between East and West (1992), "Црногорски сабор српске слоге" (1994), "Осамдесет година југословенске државе" (1999), "Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића" (2008), "Владар Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца" (2010), "Други светски рат - одбрана Југославије" (2014), "Југославија на стрмини Европе" (2014), "Црна Гора у Југославији" (2014) ...
У обимној студији "Историја и историчари Црне Горе", коју је објавила ЦАНУ у Подгорици пролећа 2017. угледни историчар, академик Зоран Лакић, дао је портрете двадесетак стваралаца црногорске историје и оних који су писали о повести ове земље - од Светог Петра Цетињског, Вука Караџића и Његоша, преко Васа Чубриловића, Бранка Петрановића и Дима Вујовића, до наших савременика Амфилохија Радовића, Василија Крестића и Влада Стругара.
АКАДЕМИК Лакић осврће се на најважније Стругарове радове на нашем и страним језицима, посебно хвалећи њихову поузданост, методолошку утемељеност, језик и стил. Цитирају се похвале Стругаровом научном учинку из пера историчара и филозофа попут Михаила Марковића, Милорада Екмечића и Василија Крестића, а наводе се и оцене личних особина Влада Стругара. Из прилога академика Матије Бећковића цитирају се речи према којима је Стругар "бивши војник, а доцније знаменити историчар" који своје књиге "исписује као песник". Бећковићеве су и ове речи:
"Хвала Владу Стругару за тај племенити подвиг јер су и данас... за тај витешки чин потребни не само надахнуће и рад, него и лична смелост и грађанска храброст."
Владо Стругар редовни је члан Црногорске академије наука и умјетности од њене прве скупштине (1973). Члан је САНУ (од 1994) и Македонске академије наука и уметности (од 1981). Од 1989. члан је Удружења књижевника Србије (по позиву).
СУТРА:ТЕМЕ КОЈЕ ЈЕ НАМЕТНУО ЖИВОТ
Препоручујемо
ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА И СТРУГАРА: Једино нисам помогао Дражи Михаиловићу
20. 09. 2020. у 20:00
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)