ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт
ДОБРИЦА Ћосић у деценији пред смрт (умро је 18. маја 2014. и сахрањен у породичној гробници на београдском Новом гробљу, одбивши тестаментом државну сахрану, говоре и венце), умео је да каже како је његово поколење "поражено од историје" и да више "нема никакву наду, нити има право на наду".
"Свет за који сам се борио није створен", сетно је понављао Добрица Ћосић у годинама после 2000. О томе сведочи и наслов двају томова његових горких мемоарских записа ("У туђем веку", 2011. и 2015).
Добрица Ћосић је своја књижевна дела и кореспонденцију исписао руком. Писма су у том облику и путовала примаоцима, док је романе, касније, у више верзија прекуцавала и сређивала његова супруга Божица, с којом се упознао 1941, а венчао 1947. године. После Божичине смрти (2005), бригу о Ћосићевој обимној заоставштини преузела је ћерка Ана, за коју је отац јавно рекао да је његово "најзначајније књижевно дело". "Моје свеске имаће достојног власника и корисника", записао је мислећи на Ану у свој дневник 27. фебруара 2002. године.
Ћосић је романе, па и ова писма писао најчешће ноћу, у осами, скоро до јутарњих сати. Потом би спавао до подне, прескачући доручак. У једном од низа разговора које смо, у размацима, водили током више од четири деценије (први 1970, последњи 2014, два месеца пред смрт), рекао ми је:
"За мене јутра нису постојала..."
ВЛАДО Стругар је историчар и књижевник специфичне научне радозналости, стилских и језичких домашаја и етичности. Његов историографски и књижевни опус давно је задобио високе оцене домаћих и страних рецензената. Као историчар, Стругар је низом монографских дела и научних радова дао методолошки уверљиву и поуздану визуру кључних догађаја из црногорско-српске и југословенске повести; као приповедач, ослањајући се на сликовит народни језик свога завичаја, изградио је упечатљиву серију ликова из локалне и шире друштвене заједнице у колоплету тешког детињства и непоновљивих искустава Другог светског рата, у ком је учествовао од почетка до коначног ослобођења; рат је почео као борац Ловћенског партизанског одреда, а завршио га као политички комесар Прве инжењеријске бригаде НОВ Југославије.
Рођен 28. децембра 1922. у селу Доњи Улићи, близу Цетиња, Владо Стругар се школовао на Цетињу, у Београду и Москви. Историју је магистрирао на Филозофском факултету у Београду (1964), а докторат историјских наука одбранио четири године касније на Институту за славистику Академије наука Совјетског Савеза. Тај докторат Матица српска објавила је у Новом Саду 2011. године. Од 1945. до 1971. био је официр ЈНА са задацима у различитим образовним и научним установама, највише у Војноисторијском институту.
У ДВАДЕСЕТАК засебних научних монографија - од којих су четири објављене на страним језицима - и у око 150 научних радова публикованих у домаћим и иностраним часописима, посебну пажњу посветио је изучавању и историографском приказивању политичких борби, државотворних подухвата и оружаних ратовања на југословенском и европском простору у ХХ веку.
ХРВАТСКА СЛУЖБА ПРИСЛУШКУЈЕ ДОБРИЦУ
КРАЈЕМ јуна 1988, и крајем фебруара 1989, Служба државне безбедности Хрватске обавештава српску службу о садржају (прислушкиваних) разговора између Ћосића и Јована Рашковића о растућем национализму у Хрватској, посебно поводом испада у Сплиту, на кошаркашкој утакмици између Југопластике и Партизана. Навијачи су, у Сплиту, извикивали погрдне пароле: "Свети Сава педер" и "Тко Хрват није, треба да се убије". Према запису Службе безбедности Хрватске, Ћосић је рекао и ово: "То је страшно и да сам ја Хрват, ја бих се срамио, треба бити срамота ЦК Хрватске, владу и политичаре, научнике, писце и часне грађане што имају такву омладину." У наставку се бележи како је Ћосић био додатно забринут због ћутања власти о инцидентима. "Данас носе ножеве - сутра ће каме!", наводно је рекао Ћосић, на шта је Рашковић - по истом извору - изнео став да "то више није лудорија". "Тако је почело 1939. и 1940. и сви историјски догађаји имали су ту ирационалну мотивацију", рекао је наводно Јован Рашковић, шибенски психијатар и потоњи лидер Срба из Хрватске, касније и академик САНУ.
Као прозаиста, Стругар је награђиван на конкурсима за причу "Политике", "Борбе" и "Побједе". Током 2017, Црногорска академија наука и умјетности објавила је ново издање Стругарове збирке приповедака "Узимај редом, Господе", публиковане први пут 1957. на Цетињу. Академик Ђорђе Борозан, потпредседник ЦАНУ, у предговору новог издања, поред осталог, пише и следеће: "Вјерна опредељењима из краја у којем се завјети честитости и оданости породици и друштву уче на огњишту родног дома, Стругарова животна и стваралачка путања по Црној Гори, Југославији и, најзад, у Београду, зрачи енергијом добрих, мудрих ријечи, племенита израза и ријетког дара да и у позним годинама може бити лијеп духом и важан дјелом."
ВАЖНИЈЕ књиге Влада Стругара из области историје носе ове наслове: "Социјална демократија о националном питању југословенских народа" (1956), "Рат и револуција народа Југославије" 1941-1945 (1962), "Социјалдемократија о стварању Југославије" (1965), "Југославија, федерација и република"(1976), "Југославија у ватри рата" (1985, издање Академије наука СССР, на руском, у 5.500 примерака), "Велика буна Црне Горе" 1988-1989 (1990), "Срби, Хрвати, Словенци и Трећа Југославија" (1991), Yugoslavia in the Boundary between East and West (1992), "Црногорски сабор српске слоге" (1994), "Осамдесет година југословенске државе" (1999), "Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића" (2008), "Владар Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца" (2010), "Други светски рат - одбрана Југославије" (2014), "Југославија на стрмини Европе" (2014), "Црна Гора у Југославији" (2014) ...
У обимној студији "Историја и историчари Црне Горе", коју је објавила ЦАНУ у Подгорици пролећа 2017. угледни историчар, академик Зоран Лакић, дао је портрете двадесетак стваралаца црногорске историје и оних који су писали о повести ове земље - од Светог Петра Цетињског, Вука Караџића и Његоша, преко Васа Чубриловића, Бранка Петрановића и Дима Вујовића, до наших савременика Амфилохија Радовића, Василија Крестића и Влада Стругара.
АКАДЕМИК Лакић осврће се на најважније Стругарове радове на нашем и страним језицима, посебно хвалећи њихову поузданост, методолошку утемељеност, језик и стил. Цитирају се похвале Стругаровом научном учинку из пера историчара и филозофа попут Михаила Марковића, Милорада Екмечића и Василија Крестића, а наводе се и оцене личних особина Влада Стругара. Из прилога академика Матије Бећковића цитирају се речи према којима је Стругар "бивши војник, а доцније знаменити историчар" који своје књиге "исписује као песник". Бећковићеве су и ове речи:
"Хвала Владу Стругару за тај племенити подвиг јер су и данас... за тај витешки чин потребни не само надахнуће и рад, него и лична смелост и грађанска храброст."
Владо Стругар редовни је члан Црногорске академије наука и умјетности од њене прве скупштине (1973). Члан је САНУ (од 1994) и Македонске академије наука и уметности (од 1981). Од 1989. члан је Удружења књижевника Србије (по позиву).
СУТРА:ТЕМЕ КОЈЕ ЈЕ НАМЕТНУО ЖИВОТ
Препоручујемо
ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА И СТРУГАРА: Једино нисам помогао Дражи Михаиловићу
20. 09. 2020. у 20:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)