ЊЕГОШЕВА црногорска симфонија

КОД нас, Доситејева, Вукова и Његошева писма испуњавају читаве томове. Осим именице писмо, Вук у Рјечнику из 1818. наводи и њене еквиваленте на немачком, латинском и грчком језику, као и деминутив писамце. Нема речи поштаи писмоноша,али има Гласника и Гласоноша.

Фото Из књиге "Писма са двоструким дном"

Без Вукове кореспонденције није могуће прецизно реконструисати време и околности у којима је овај реформатор водио своје језичке и књижевне битке, и услове у којима је живео. Вукова преписка трајала је пола столећа и укључила око хиљаду кореспондената. Вук је писао у просеку по једно писмо на свака три дана, односно, око стотину годишње. Од око пет хиљада написаних, сачувано је две хиљаде Вукових писама. Вукова јавна делатност практично је почела епистолом Карађорђу с краја 1813. године. Нека писма важним личностима Вук је писао у више верзија, а у некима је био супотписник.

ОДЛУКУ о прикупљању и обради Вукове преписке донела је српска влада крајем 1884. године, актом који су потписали сви министри, на челу с премијером; министар просвете потписао је потом уговор с Вуковом ћерком Мином. Тај посао окончан је тек крајем двадесетог века. У оквиру Вукових Сабраних дела,преписка испуњава 12 томова. Приређивач је био Голуб Добрашиновић са сарадницима.

Вукова преписка расута је у 45 домаћих и страних архива и установа; нека писма пронађена су, чак, у досијеима полицијских архива. Занимљиво је да је Вук готово сва писма (па и у време кад је живео у Србији) писао ијекавштином... Из неких наоко бизарних података из Вукове преписке дошло се до сазнања важних за културну историју српског народа. На пример, из преписке се видело којим је све библиотекама или појединцима Вук својевремено, притиснут немаштином, продавао старе српске штампане књиге (србуље). Они који су му због тога замерали, сматрајући да их је требало предати српској националној библиотеци, остали су без аргумената после нацистичког бомбардовања Народне библиотеке (6. априла 1941. године), кад су изгорели толики вредни споменици српске писмености. За науку, и Вуков народ, остало је само оно што је он некад у нужди продао оновременим књигољупцима или библиотекама, пре свега бечкој, берлинској и петроградској...

У АНДРИЋЕВОЈ личној библиотеци сачувана су Гогољева писма издата на руском језику у четири обимна тома; из бележака пронађених у заоставштини нашег јединог нобеловца, као и у нотицама на маргини ових књига, види се да је Андрић пажљиво читао Гогољеве епистоле, посебно пратећи еволуцију његових религиозних осећања и развој приповедачког поступка.

У рукописним бележницама и есејистичкој прози Иве Андрића, посебно у Знаковима поред пута (које неки тумачи, попут Мира Вуксановића, називају причама) находе се сјајни фрагменти позајмљени из преписке многих знаних и незнаних писаца, филозофа, историчара... Тако у Свескама (1982) налазимо занимљив препис исказа из трећег тома Енгелсове кореспонденције. Андрић, наиме, цитира (на немачком) овај део из писма које је Енгелс упутио Марксу 20. маја 1863:

"Иначе се увелико бавим српским песмама које је прикупио Вук Стеф. Караџић. Иде ми лакше него било који други словенски језик".

Сам Андрић написао је много писама, али је и у својим писмима и делима често користио или коментарисао туђа писма. У једном предавању о Петру Кочићу, одржаном студентима и наставницима Филозофског факултета у Новом Саду (1954), Андрић је на почетку напоменуо да се доста служио Кочићевом преписком пошто је то "најбољи пут за осветљавање његове личности".

ЊЕГОШЕВУ преписку Андрић је назвао црногорском симфонијом.Још 1934, у фрагменту објављеном у часопису "Идеје", Андрић је казао да Његошева писма, "по оригиналности и дубини мисли, као и по лепоти израза, спадају у најлепше што је код нас мишљено и казано". У једном од шест текстова које је у различитим временима написао о Његошу, Андрић указује на то да је Његошева преписка практично део званичног архива Црне Горе за двадесет најкритичнијих година њеног државног, политичког и културног живота.

ИЗ ЛИЧНЕ и званичне Његошеве преписке, која садржи око 1700 писама, Андрић закључује да је млади владика "мудар као старац"; потпуно се био поистоветио са заједницом у којој се родио и предводио је, немајући нимало личног живота (или се тај живот у писмима не види). Андрић кроз разлике у тону Његошеве преписке прати сазревање песника, владике и државника у тешким условима "живота у кршу и на граници". Између два урагана - европејског и азијатског (Његош). За односе снага и положај његове земље без унутарњег уређења, чак и без сталних граница, карактеристичан је Његошев уздах који се појављује у неколиким писмима:

Тјесно мње отсвјуде!

У ПРИПОВЕТКУ Љубав у касаби (1923) Андрић је убацио једно занимљиво писмо, а једна његова подужа прича из 1946. године носи наслов Писмо из 1920.Како сведочи у САНУ сачувани аутограф, њен првобитни наслов био је Мржња,а једна од опција усмерила је радњу уместо у прошлост - у будућност, и гласила је Писмо из 1992. Ова верзија наслова као да је пророчки проговорила о злочинима учињеним пола века касније од људи који, отровани самоубилачком мржњом, "неће ни моћи ништа друго но једно: да трпе насиље или да га чине".

У основи приповетке је писмо у ком сарајевски Јеврејин др Макс Левенфелд анализира специфичности и коренове невоља у Босни, земљи у којој тињају "олује мржње, читави урагани сапетих, збијених мржњи које сазревају и чекају свој час". На крају писма Андрић посведочује да мржња ипак није босански (ендемски) већ глобални феномен, од кога је скоро немогуће побећи (осим да се, како је некад писао млади Андрић, склонимо у "кућице помрлих пужева").

АНДРИЋ има и песму Писмо никоме, из 1940, необјављену за живота. У разним архивама сачувана су и Андрићева писма о стању духа (па и тела - нпр. његова писма о боравку у мариборском затвору 1914), писана од 1911. до 1974. године, кад је смртно оболео (умро је на ВМА 13. марта 1975).

Према концепту критичког издања целокупних Андрићевих дела у 24 тома, које припрема задужбина која носи пишчево име, читав један том 22, биће посвећен Андрићевој кореспонденцији. Андрић је писма најчешће писао руком, на посебној, луксузној хартији, донесеној из иностранства.

СУТРА: ПРОШЛОСТ КОЈА ДУГО ТРАЈЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације