МИЛОШЕВА ТАЈНA МИСИЈА У ТУРСКОЈ: Бунџијама се придружили рођени брат Јеврем, супруга кнегиња Љубица, и Тома Вучић Перишић

СРЕТЕЊСКИ устав је свима погодовао: народ је имао пореске олакшице, великаши поприлично учешће у власти.

Јеврем Обреновић, Милошев брат / Фото - документација "Новости"

Међутим, Милошу није био по вољи! Зазирао од Русије, Турске и Аустрије. Преко тајних емисара обзнанио, да му је Устав наметнут, да га је морао прихватити како би спречио револуције у Србији. Од Русије, Турске и Аустрије тражи помоћ за - суспендовање Сретењског устава! То је учињено у марту исте године, тако да је на снази био две недеље, али је у Србију унео либерални дух по западноевропским узорима и политичкој (слободнозидарској) пракси. Милош одлучује да 19. јула те бурне 1835. иде у Цариград. Тај пут је утаначен у дослуху са Турцима масонима у Београду и Цариграду, чиме је, уз Турску била задовољна и Русија. Насупрот Великој Британији!

Милошева посета султану била је дипломатски успех. Он је турске великодостојнике обдарио замашним сумама новца. То је била још једна етапа куповине слободе Србије започета тромесечним трајањем Другог српског устанка.

ЧИМ се кнез Милош 17. новембра 1835. из (полу)тајне мисије у Цариград вратио у Србију, наилази на очекиван "дочек". Од влада супарничких Турској, прва га, тајном дипломатијом и друштвима везаним уз њу, уцењује Аустрија! Преко већ постојећих емисара, притиска га за оснивање аустријског конзулата у Кнежевини Србији. Следе притисци и осталих сила за оснивање конзулата, учвршћивања политичког утицаја и (контра)обавештајног рада.

Милош у души апсолутиста, томе се противио, мада увек не отворено и јавно. Више тајно и дипломатски. Али узалуд. Знао је ако одобри Аустрији, мора омогућити Француској и Енглеској да оснују конзулате. И, да ће агенти француских и британских конзулата, у народу и код великаша деловати са револуционарних "демократских" позиција, доводити у питање његову личну власт. Зато он покушава да увери двор у Бечу, да одустане од захтева за оснивање конзулата у Србији, али су му ту тајну дипломатију осујетили - турски емисари! Милош је спознао, да Порта прихвата захтев Аустрије. Политичка клика султана Махмуда II у пролеће 1836. одобрава конзулат Аустрије у Србији.

ПРВИ аустријски конзул у Србији био је Хрват, Антун Михановић (1796-1861) дипломатски чиновник, политички, научни делатник. Он је слављен у Хрватској, Славонији и Далмацији тада одвојеним провинцијама Аустрије. О његовој припадности масонерији има подоста података... А данас једна подугачка улица на периферији Загреба зове се по њему.

Потом следе захтеви за оснивање конзулата Енглеске, Русије и Француске. А све се т дешава усред незадовољства српских великаша због укидања Сретењског устава. На страну великаша бунџија стаје и Милошев рођени брат Јеврем (!) с њима и Милошева супруга кнегиња Љубица! Прилази им и Тома Вучић Перишић, један од моћнијих великаша, који је до 1836. био Милошев кључни савезни и утицајни масон. ОД тог тренутка политика кнеза Милоша креће у суноврат.

У СТРАХУ од Милошеве одмазде, и због придобијања страних влада против Милоша, Тома Вучић-Перишић и Јеврем Обреновић обилазе турски, руски и остале дворове, уверавајући их да је Милош тиранин.

"Великаши у Србији у своме раду против кнеза налазили су потпоре код аустријског конзула у Београду (Михановића) који је био у врло добрим односима са Милошевим братом Јевремом. Акцију својих противника у иностранству Милош није могао сузбити. У Србији је успевао да спречи њихов рад, али није могао да искорени незадовољство народа без већих унутрашњих реформи. Био је вољан да озакони народне жеље и потребе, али је био против испуњења великашких захтева које је подржавала руска влада. Требало је дакле захтеве народа одвојити од захтева великаша и на тај начин разбити великашко-народни фронт. Милошу то није било могуће учинити. Реформе које је имао да изведе у унутрашњој организацији земље зависиле су од турске и руске владе. У борби против великаша у земљи он је рачунао на власт, а у борби против Русије била му је потребна помоћ неке стране силе која ће потпуно стати на његову страну. Такву помоћ је нашао код енглеске владе, са којом је ступио у везу преко њеног конзулата у Београду 1837." (Страњаковић, СКГ, дословно).

КАДА је 1837. енглеска влада од Порте тражила дозволу да установи конзулат у Београду, Аустрија је одмах покушала да то спречи. Уверавала је Порту, да ће то бити погубно за мир на Балкану, да ће јој бити угрожено право владавине над Србијом и укупни турски геополитички интерес ... По строгоћи владавине познат аустријски канцелар Клеменц Венцел фон Метерних, тајно интервенише и код Русије, да заједно спрече ту намеру Енглеске, што Русија прихвата, али уз двосмислену ограду - да "засад не види начин којим се може спровести та заједничка контраакција"! Руски цар Николај I Романов упозорава Метерниха да, као што је Аустрија стекла право на конзулат у Србији, може га имати и Енглеска, због својих значајних уговора са Турском!

За Балкан, па и Србију, важан је ранији тајни пакт владара Аустрије и Русије - Јозефа II и Катарине Велике из 1781. утаначен слободнозидарском везом. По пакту, та два царства требала су да деле турске територије на Балкану, у етапној пропасти Отоманске империје.

АУСТРИЈСКИ цар Јозеф II, син Марије Терезије (владао од 1780. до 1790) био је масон, покретач либералних државних реформи у Аустрији званих Јозефинизам, које су његовим силаском са трона пропале. Рођено име руске царице Катарине II Велика (владала од 1762. до смрти 1796.) док се удајом за кнеза, каснијег цара Петра III Романова није прешла у православље, било је Софија Аугуста Фредерика фон Анхалт Цербст Дорнбург. Рођена у тадашњој Пруској као кнегиња, имала је надимак Смоквица. И она је попут цара Јозефа II Реформаторa стремила ка просветитељству.

Била је у преписци са француским масонима, филозофима и енциклопедистима. Два од њих су важна за конципирање тајне међународне политике царице Катарине и успоставе масонских ложа у Русији, који је пре ње започео цар Петар Велики, масон инициран у Европи. Они су Франсоа Мари Аруе, познатији као Волтер, иако формално масон постаје у старости, и Денис Дидро, масон од зреле младости. Тајна политика царице Катарине ће од Француске револуције 1789. добрим делом бити и матрица слободарске политике словенских народа, поробљених од Аустрије и Турске!

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ТАЈНИ САВЕЗ СА БРИТАНЦИМА: Постоје тврдње да је кнез Милош Обреновић под утицајем масона донео Сретењски устав

24. 08. 2020. у 10:15

Фељтон

0 0

ЖЕНИДБЕ ЋЕРКАМА МАСОНА

17. 08. 2020. у 21:29

Фељтон

4 5

ВЕЗА МАСОНА И ОБРЕНОВИЋА: Таковски устанак под темпларском заставом

17. 08. 2020. у 05:00

Фељтон

2 8

КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар

16. 08. 2020. у 06:00

Фељтон

1 3

КРВНА ОСВЕТА: Разлог због ког је Милош убио вожда

23. 08. 2020. у 09:30

Фељтон

0 0

ЈЕДИНИ КНЕЗ БЕЗ ПОРТРЕТА, БИО ЧЛАН ТАЈНОГ ДРУШТВА? Васа Поповић, творац Милошеве шпијунаже

22. 08. 2020. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације