ТАЈНИ САВЕЗ СА БРИТАНЦИМА: Постоје тврдње да је кнез Милош Обреновић под утицајем масона донео Сретењски устав

У МАСОНСКИМ штивима, од краја 19. века до избијања Другог светског рата могу да се пронађу подаци из тих замешатељних времена, кад је књаз Милош био у процепима између своје политике и деловања тајних друштава и обавештајних служби Русије, Турске, Аустрије, Велике Британије, које су се трудиле да остваре пресудни утицај на Балкану.

Фото документација "Новости"

Тај дипломатско-обавештајни рат довешће до разлаза Милоша Обреновића са са Русијом и његов брзи тајни политички пакт са њеним супарничком Енглеском.

Хатишерифом из 1930. године је Србија је добила аутономију и статус Кнежевине са наследним кнезом у породици Обреновић. Осим слободе вере и трговине, добила је право увођења разних институција. Одредбама из хатишерифа Србија је имала право како на своју независну унутрашњу управу, односно на своје управне и судске органе, тако и на своју војску. Међутим, Милош је избегавао да организује Савет што је по хатишерифу био обавезан да учини. Упркос томе што је формално ослободио сељаке феудалних односа, кнез Милош је ипак задржао поједине феудалне обавезе, што ће га мало касније умало коштати владавине. Наиме, одлуком да турска спахијска имања раздели - сељацима, истичући да земља припада оном ко је обрађује, изазвао је незадовољство својих великаша.

ОВА одлука, посматрана са наше временске дистанце, може двоструко да се тумачи. Као прво, њоме је постигао два ефекта: везао је сељаке за себе и онемогућио економско и политичко снажење великаша, опасних такмаца за власт. А као друго,  може се тумачити да је ову аграрну реформу спровео по узорима и утицају масона тог доба?! Бројне српске старешине су захтевале да им припадну у наследство турски ослобођени спахилуци и титуле спахија. Кнез Милош је, јачањем централне власти, успешно сузбијао те самовољне старешине и у дослуху са тајном дипломатијом Енглеске, највероватније и Француске, и онемогућио враћање "турског феудалног система". Поред тога, његови блиски сарадници из устаничких времена, никако нису могли да прихвате кнежево ослањање у спољној политици на Енглеску, уместо на Русију.

Занимљив рад, у том смислу, "Кнез Милош напушта Русију и прилази Великој Британији", објавио је др Драгослав Страњаковић у "Српском књижевном гласнику" (СКГ) 1937.године. Др Страњаковић пише: "Добијањем шест нових нахија 1834. год. од Турске, завршена је била Милошева борба за ослобођење Србије. То је био последњи Милошев успех у спољашњој и унутрашњој политици".(СКГ 1, стр. 26).

КНЕЗ Милош је враћање тих шест нахија испословао дипломатским везама, после њиховог губитка неуспелим Првим српским устанком из 1804. Султанским хатишерифом,  нахије су припојене Кнежевини Србији. Касније ће се видети, да су Милошу у решењу тог важног унутрашњег српског, те српско-турског и геополитичког проблема Европе, помогли Енглези, уценивши Турке, са којима су иначе имали тајну политичку сарадњу због обостраних интереса на Медитерану, нарочито око мореуза Босфор и Дарданели, да они не би пали у руке царској Русији. Политичка јавност у Србији испрва је мислила, да су те нахије Србији припојене заслугом царске Русије за Србију.

"Народ је дуго клицао кнезу Милошу и руском цару Николи I. Међутим, то добро народно расположење према Милошу није дуго остало. Само неколико месеци доцније он је имао против себе најистакнутије своје чиновнике и велики део народа. А 11 месеци после фебруарске скупштине, незадовољство кнежевих противника манифестовало се у једној великашко-народној буни".(Страњаковић, СКГ, стр. 27/1).

ОСЕЋАЈУЋИ узнемиреност старешина и народних маса, кнез је на заседању Скупштине 1. фебруара 1834. обећао значајне законодавне и административне реформе. Дао је и један нацрт устава, а пре његове израде је поставио пет министара. Како је Милош и даље наставио да се понаша као и раније, његови противници су сматрали да се он једино може уразумити ако се јасно покаже народни бунт. Тако је почела да се против кнеза спрема завера, у његовој ужој и широј околини.

Почетком јануара 1835. године, у Крушевцу, у кући Стојана Симића је скован договор опозиционара од стране Милосава Здравковића Ресавца, Милете Радојковића, Ђорђа Протића, Милутина Петровића Ере (брата Хајдук Вељка) и Аврама Петронијевића. Тајни договор, који су опозиционари постигли подразумевао је постављање захтева кнезу Милошу кад се састане Скупштина, као и насилна средства у случају да одбије њихове захтеве. Једни су на састанку предлагали да убију кнеза, други да га збаце с власти и протерају, међутим, превладао је став Милете Радојковића, по ком је буна и добила име - Милетина буна, да се власт кнеза Милоша ограничи уставом, укине кулук, омогући народу право на употребу шуме и оно најважније за обесправљене трговце, укине монопол на трговину.

ЗАПЛАШЕН овом буном, Милош је одлучио да изда устав и да установи Државни савет. Израду устава је поверио Димитрију Давидовићу, а Скупштину је сазвао за 2/14. фебруар 1835. године.

Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

Имајући у виду да је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила њеном доношењу. Аустрија је такође била против устава, јер га ни сама није имала. Русија је доношење устава прокоментарисала као "француски расад у турској шуми". Кнез Милош, једва је дочекао ово одбијање великих сила, па је Устав укинут већ 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења.

ИНАЧЕ, 1834, разгорела се европска политичка и жижа тајних друштава око Милоша, у зениту његове владарске моћи, кад му је ауторитет код сународника потлачених од Хабзбурговаца, Срба у Босни, Грка под Турцима био на врхунцу, а ослободилачка борба Срба у Србији постајала узор, узданица, матица и матрица за њихово национално ослобођење. Многе индиције говоре да је у то време почео да губи подршку масона.

Објашњење за ову тврдњу може да се пронађе у архиви старих Слободних зидара у северној Италији. "Масони су кнеза Милоша држали као сигурну политичку узданицу, за каснији пројекат његове, а потом владавине кнеза Михаила, који није превише ни крио да је 'брат' Слободних зидара. Није то, с обзиром на своје врло интензивно масонско деловање по Европи, ни могао крити."

Често се геополитички интереси сила остварују подршком једне другој или тајном дипломатијом и тајним друштвима. То је важило и за национално-ослободилачке покрете народа потчињених Турској и Аустрији, које су Русија, Француска и Британија подржавале каткад јаче, каткад никако. Тако је било и у односима сила према Србији.

Препоручујемо

Фељтон

1 3

КРВНА ОСВЕТА: Разлог због ког је Милош убио вожда

23. 08. 2020. у 09:30

Фељтон

0 3

ТАКОВО ПЕЧАТ ТАЈНЕ ИСТОРИЈЕ: Утицај из сенке на династију Обреновић

20. 08. 2020. у 07:15

Политика

1 6

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА СЕЛО СРЕЗОЈЕВЦИ: У овом српском месту је столовао Барбароса - немачки цар и крсташки војсковођа

18. 08. 2020. у 21:25

Фељтон

0 0

ЖЕНИДБЕ ЋЕРКАМА МАСОНА

17. 08. 2020. у 21:29

Фељтон

4 5

ВЕЗА МАСОНА И ОБРЕНОВИЋА: Таковски устанак под темпларском заставом

17. 08. 2020. у 05:00

Фељтон

2 8

КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар

16. 08. 2020. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације