ЈЕДИНИ КНЕЗ БЕЗ ПОРТРЕТА, БИО ЧЛАН ТАЈНОГ ДРУШТВА? Васа Поповић, творац Милошеве шпијунаже

СТРОГО поверљива природа државничког посла Василија Васе Поповића, народног кнеза од Другог српског устанка па надаље у доцнијим временима, учинили су да његова улога, значај и заслуге за процес потпиног осамостаљења Србије до наших дана остану нерасветљене и не буду вредноване попут многих његових савременика.

Фото: Фото - документација "Новости"

Кнез Васа је био најпоузданији, најважнији обавештајац кнеза Милоша Обреновића, актер, креатор шпијунских и тајних дипломатских мисија, преносилац депеша и усмених порука, о којима је смео да зна уски круг најповерљивијих људи. Био је шеф групе изврсних ухода по Србији и другим земљама! Модерном терминологијом речено, био је супертајни агент кнеза Милоша, (родо)начелник и шеф тајне службе династије Обреновић, све до своје смрти 1832. године.

ИСТОРИЈСКА је личност, којом се слободољубива српска јавност може поносити! Истина његова судбина је таква да се тек последњих година промаља из оловних магли историје.

- У списковима првака Милошевог устанка из 1815. Васа Поповић се најпре помиње као писар господара Јована Обреновића, па постаје један од три Милошева тајна саветника. За кнеза Пожешке нахије, са седиштем у Чачку, која је сезала до Трстеника, изабран је 1819. Био је то до своје смрти, али је уз ту функцију обављао најповерљивије дужности у корист коначног циља, српске државности и самосталности. Други српски устанак је трајао кратко. Наставак су дипломатске борбе, преговори са Марашли-пашом, делатницима и емисарима других сила. Милошу су требали најспособнији, најоданији људи, који су, уз дипломатску и обавештајну делатност, у његово име на унутрашњем плану, истовремено представљали, вршили судску и војну власт - објашњава историчар Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

КНЕЗ Васа био је наочит, стасит човек, кнез Милош га је ословљавао са "брате", што је био још један доказ њихове присности и поверења. Ипак, штури записи сведоче да је у њиховим односима, као и у њиховим животима, било успона и падова, али је кнез Васа поверене државничке и обавештајне мисије, строго инкогнито и успешно остваривао до краја! Народ је поштовао кнеза Поповића, јер се за разлику од многих других великодостојника Срба, никад није понашао као велможа, аутократа. Напротив, био је правдољубив у односу са народом ненавиклом на ред и закон.

Фото: Фото - документација "Новости"

- Народ је тиштала осионост неких Милошевих повереника, који су хтели да приграбе што више личне власти и иметка, док се Васа Поповић бавио и сиротињским мукама. Праведно је пресуђивао у споровима. Као човек и (из)вршилац власти, био је далеко испред обичаја и праксе свог доба! Његовим радом, стање у појединим крајевима Србије по обичан народ се изузетно побољшавало - казивао је Марушић.

СУДБИНА и (контра)обавештајне прилике замешатељног доба одредиле су да се кнез Васа обрео у вртлозима закулисне српске и европске политике и шпијунаже. Виђени Срби тада су углавном били туркофили или аустрофили. Васа се изјашњавао као русофил, опрезно, чекајући боље време и конкретну помоћ Русије Србији. Створио је мрежу способних ухода, које је слао у Скадар, Стамбол, Беч, Молдавију, Русију... Агенти су били трговци, "обични" путници, свештеници... Васа је, у договору са кнезом Милошем, сам пре(д)узимао и ишао у најопасније мисије.

У историју је ушао са шпијунским реквизитом, који се чува у музеју Такову. Штапом за поштапање, какав и данас носе стари људи. Али, не обичним. Тај дводелни штап се очас посла рашрафи. Горња половина је у ствари оштар бодеж са дршком, доња цилиндар за пренос тајних порука, новца... Корисно шпијунско, одбрамбено помагало није украшено орнаментима, чак ни чобанским, да би сумњичавом оку деловало као обично, неугледно сељачко поштапало. Шпијуни свих сила нису ни слутили, да овај по понашању и изгледу "припрости" Србин сељачког порекла и таквог "понашања" тим "поштапалом" извршава обавештајне, дипломатске и друге најтајније државничке налоге!

ВАСА је рођен 1777. у селу Бершићи, суседном Такову. Био је шурак кнеза Милоша, брат од ујака кнегиње Љубице. Био је надарен, писмен и учен за ондашње прилике. Описменио се самоучки. Писао је тајне, да их зовемо дипломатске депеше, демарше, писма утицајним иностраним политичким и тајним личностима. Милошева и своја. Многа је сам носио на ризична владарска, дипломатска и шпијунска резиденцијална седишта, у дводелном штапу.

Пријатељ Вука Караџића постаје у селу Горња Црнућа под Рудником, првој престоници Милошеве Србије. Кад није био у дипломатској или шпијунској мисији, Васа је Вука, чим би се задесио у Србији, повезивао са гусларима и народним певачима, казивао му епске песме. Вук је записао: "Од честитог господара Васе Поповића добио сам 20 песама".

Васа Поповић је умро у Београду, у 55. години. Сахрањен је у порти цркве у Брезни, близу Бершића. Године 1990. писано је да је био масон. Аутори тих текстова су са кнезом Васом, преминулим 1832. поистоветили Василија А. Поповића, члана ложе "Српска задруга", основане у Београду 1881. под "светлошћу" Великог Оријента Италије. У времену, кад ни кнез Милош ни кнез Васа одавно нису били међу живима!

ДОКАЗА да је кнез Васа Поповић био масон досад нема, иако се то због тајне природе његовог посла и улоге за слободарску Србију може наслућивати. Током својих најтајнијих мисија, контактирао је са саговорницима од којих су многи били масони виших степена, а он је то сигурно унапред знао. Али, кнеза Васе Поповића нема ни на једном списку чланства масонских ложа, ни у казивањима угледних професора, одличних зналаца улога масонерије на Балкану и показивача драгоцених документација аутору ове књиге.

Постоје занимљивости о повезаности владарских и Обреновића из побочних фамилијарних линија са тајновитим кнезом Васом. Господар Јаков Обреновић, рођени брат војводе Милана, а полубрат по мајци кнеза Милоша, умире 14. јула 1817. - управо на дан кад је у Радовањском лугу убијен Карађорђе! Од тада трају недоумице око Милошевог недоласка на сахрану полубрата Јакова, на коју су дошле све војводе Другог српског устанка. Познато је: убиство Карађорђа наредио је Милош Обреновић.

О смрти и сахрани господара Јакова Обреновића и претходним дешавањима, сведочи писмо које су Милошу, тад још војводи, заједно написали игуман манастира Враћевшница Хаџи Мелентије Павловић (он је благосиљао почетак Другог српског устанка) и кнез Васа. Уз извештај о достојној сахрани полубрата Јакова, њих двојица од Милоша траже да одобри отварање школе у Јаковљевој кући у Брусници, прве у целом том крају, што Милош чини.

СУТРА: Милош убио вожда из крвне освете

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ТАКОВО ПЕЧАТ ТАЈНЕ ИСТОРИЈЕ: Утицај из сенке на династију Обреновић

20. 08. 2020. у 07:15

Политика

1 6

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА СЕЛО СРЕЗОЈЕВЦИ: У овом српском месту је столовао Барбароса - немачки цар и крсташки војсковођа

18. 08. 2020. у 21:25

Фељтон

2 8

КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар

16. 08. 2020. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације