ЖЕНИДБЕ ЋЕРКАМА МАСОНА

Милорад Бошњак

17. 08. 2020. у 21:29

ПОГОДНОСТ владарских Обреновића за везе са тајним друштвима било им је и доказано порекло од старинских српских породица, које су се брачно ородиле са истоветним европским.

ЖЕНИДБЕ ЋЕРКАМА МАСОНА

Фото документација "Новости"

Те тајне везе, настале и од (плаво)крвних, разгранаће књаз Милош а, нарочито, кнез Михаило, један од европских најзначајнијих слободних зидара свог времена.

Пре ступања на историјску сцену, Милош презиме Теодоровић, стечено по оцу Теодору, мења у Обреновић. Наводно, из пијетета према полубрату по мајци војводи Милану Обреновићу, који је умро 1810. Истини за вољу: Милош се званично презивао Обреновић још 1808. Две године пре смрти Милана у Букурешту! Тапије на Милошева имања у Брусници, код данашњег Горњег Милановца то потврђују: сигнатура АС ЗМП-52 из 1808. и АС ЗМП-64 из 1809. у Архиву Србије. (Пре)узимање презимена Обреновић и значаја старинске лозе Орловић-Мартиновић-Обреновић, Милошу и наследницима на трону, користиће за родбинство са европским "благородним" породицама и учвршћивање савезништва са тајним братствима.


СВЕ то ће доказати и женидба кнеза Михаила Јулијом, из угарске грофовске и краљевске фамилије Хуњади, делом српског порекла, из које је било више масона. Милошева жеља да му наследници буду орођени са иностраним племићким породицама, остварена је и женидбом кнежевића Милоша Обреновића, сина Милошевог брата Јевремa, молдавском бојарком Маријом Катарџи. Њих двоје су родили Милана Обреновића, кнеза па првог крунисаног краља Србије после Немањића. Ширење сродства са европским породицама и веза са друштвима "из сенке" десиће се и после смрти кнеза Милоша, женидбом Милана грофицом Наталијом Кешко, каснијом краљицом Србије. Њихов син краљ Александар Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903, у себи је носио ген важних српских и европских породица. Тајна друштва, али и она друга, тајне дружбе и службе, знале су то, и из своје сенке, како кад, по потреби, користили су те бракове за свој утицај. Међутим, време је показало да су и Обреновићи њих користили за своје интересе.
Кад је 1815. на предлог свог побратима Николе Милићевића Луњевице (деде српске краљице Драге Обреновић) изабран за вођу Другог српског устанка, Милош је одавно био богаташ, јер је од 1810. преузео утицај и већину иметка војводе Милана, једног од најбогатијих људи тадашње Србије.


ДОКАЗ о властелинском пореклу Обреновића су породични грбови и слична хералдичка симболика, која указује на припадност неких њихових носилаца тајним братствима. Опширно је објашњавање знамења, од војводских Орловића, предака Мартиновића/Обреновића. Грб дома Обреновића је двоглави орао са рујноцрвеним штитом на грудима, угравирана четири оцила и године 1389-1815. и мач дигнут у име мира. Око штита је обавијен уроборус, (о)култни лик змије која сама себи гризе реп, симбол нестанка старог поретка и настанка новог, у смислу "и после мене нови почетак". Испод сваке орлове канџе стоји крин, цвет симбол европских лоза. Уроборус, знак тајних братстава, види се и на актима Обреновића. Архив Србије, сигнатура АС ПО 94/31, чува писмо које кнез Милош 30. маја 1843. из Беча шаље кнезу Михаилу, запечаћено црним воском, утиснут печатни грб са ликом уроборуса. Барјак, под којим је Милош из Такова повео Други српски устанак, сличан је барјаку Павла Орловића, који је крсташки, темпларски. Устанак је благосиљао архимандрит Мелентије, у таковској цркви брвнари Светог Ђорђа, на којој су уклесани и масонски знаци.

ТРОВАЊЕ НАРЕДИО КАРАЂОРЂЕ?!

ВОЈВОДА Милан из Бруснице, колевке Обреновића, један од чланова Совјета на почетку Првог српског устанка, Карађорђевог, преминуо је 16. децембра 1810. изненада, у српској депутатској устаничкој мисији у Букурешту, под изузетно сумњивим околностима. Вук Караџић у својој књизи "Историјски списи" недвосмислено тврди да је тровање војводе Милана наредио Карађорђе, а извршио Лазар Војновић. Мошти војводе Милана су 1995. године из Херештија, где је био сахрањен, пренесене у родну Брусницу, у порту Цркве Светог Николе.

Доказ да је масонерија (руска) ценила Обреновиће и пре Милоша је и сабља, орден војводи Милану од царског двора Романових. О сабљи сведочи историчар Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја, без упуштања у улогу тајног друштва за доделу тог државничког симбола.

- МАЛО која личност је обележила нововековну повест као Милан Обреновић. Рођен у Брусници средином XVIII века, брат по мајци кнеза Милоша, трговац и један од организатора Карађорђевог устанка, војвода и депутат, упамћен као особа која је "даровала" презиме најмлађој српској династији, Обреновићима и име најмлађој окружној вароши ослобођене Србије, Горњем Милановцу. Да је углед тог изузетног човека био цењен и ван граница Србије, најбоље сведочи одликовање Златна сабља украшена дијамантима, коју му 21. децембра 1809. у име Руске империје, на предлог дипломате Константина Родофиникина, уручује командант Дунавске армије генерал Багратион. У образложењу стоји да је војвода Милан заслужио сабљу "због исказане храбрости и привржености Русији" - налаз је историчара Марушића.
Константин Родофиникин био је масон виших "црвених" степена, по именару масона и интерних издања у Русији. О Багратиону постоје тумачења - јесте или није био слободни зидар?! И тврдње, лоше утемељене: да је био "брат" војне ложе у Русији. Војних ложа у Русији било је мало. Нису редовно одржавале радове, због честих премештања трупа и ратних криза, док је Аустрија држала стајаће трупе у провинцијама наспрам Русима и Турцима. Генерал Багратион је можда био члан цивилне ложе, као други високи официри, уметници, политичари...? Како било, био је извршилац руског царског и масонског наређења, по ком је ту сабљу званично предао војводи Милану.
- НЕПУНУ годину пошто је одликован, Милан Обреновић је преминуо. Сабљу, упркос недаћама, чува београдски Војни музеј, инвентарни број 4.416. По значају, изгледу, карактеристикама, та наградна сабља данас представља вредно, аутентично сведочанство о времену и људима, који су давали све од себе, не би ли обновили српску националну државу - наставио је Марушић.
По руским изворима, уз посвету војводи Милану, познао би се филигрански "потпис" масонерије - да "декоративни" елементи нису "изгубљени". Покрадени!
- Позлаћена дршка израђена је од две сребрне плоче, спојене у облик дршке пиштоља. Рукохват је обострано украшен са девет зелених и црвених драгуља, са још једним на врху. И права накрсница са кратким ребрима изливена је од позлаћеног сребра, и она обогаћена са по четири драгуља, од којих већина недостаје, а завршава се канелираним дугмадима. На унутрашњој страни доњег крака је омча за учвршћивање заштитног ланца, на предњој страни накрснице угравиран курзивни натпис "За храброст". Једнооштрично благо закривљено сечиво са обострано широким олуком и врхом на телући, јесте плаво брунирано, украшено сребрним флоралним мотивима. На основи обе стране оштрице је златом тауширан цвет са осам латица. Канија је израђена од сребрног лима, има два позлаћена окова. Дужина сабље је 877, сечива 735 а његова ширина 31 милиметар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНИ ПОПУСТИ ДО КРАЈА МЕСЕЦА! Не пропустите прилику за велику уштеду