СТРАТЕШКО ВЕРБАЛНО НАСИЉЕ: "Горски вијенац" 2011. је преведен на "црногорски" језик - који има два нова слова

ИДЕЈЕ о обнови капеле на Ловћену, увођење тзв. црногорског језика као службеног, потискивање српског идентитета у црногорским уџбеницима за језик и књижевност, званична подршка тзв. Црногорској православној цркви, условили су нове поделе на црногорској политичкој и културној сцени, које нису могле мимоићи ни лоћенског Прометеја.

Остаци капеле на Ивановим коритима / Фото - документација "Новости"

"Ако се не може поништити Његош", пише 2003. године Милутин Мићовић, "може се искомпромитовати културни контекст (српска национална идеја и косовско-византијски културни образац) на који се ослања Његошево дјело. Компромитовање српског културног насљеђа, и косовског мита у Црној Гори (као великосрпски окупациони концепт), непосредно је подривање конститутивних образаца Црне Горе, и врло опака припрема за ликвидацију његошевске вертикале...

То што је раније стварно учињено на Ловћену (рушење Његошеве цркве), сада се спроводи у простору стратешког вербалног насиља, компромитацијом и ликвидацијом српске културне и духовне традиције у Црној Гори, елиминацијом из јавног живота људи који живе и мисле са дубљег ослонца.

МОРАЛНА декаденција културног и духовног естаблишмента (отуђеног од извора, испражњеног од суштине!) у Црној Гори отишла је дотле да је Његошево и његошевско насљеђе управо спало на етикете - 'митоманија', 'косовоманија', 'великосрпска (културна и духовна) идеологија'."

Да би Црногорце и "преостале" Србе отрезнили од "његошоманије", своје интелектуалне снаге упрегла су и три универзитетска професора књижевности. Ови "његошолози" добили су својевремено запажено место на црногорској државној телевизији.

Један од њих је пре неколико година самоуверено тврдио да је млади, "незнавени" Његош подлегао причама о косовском предању свог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије који, према мишљењу кнеза Милоша, "ветар капом тера", а то предање, сматра он, пре тога није било присутно у Црној Гори. (Опонент у телевизијском дуелу је узалуд покушавао да покаже како косовско предање живи у Црној Гори од владике Василија, преко Светог Петра Цетињског, народног предања, до наших дана.)

ДРУГИ универзитетски професор (сенатор Дукљанске академије наука и уметности) тврдио је у неколико емисија на државној телевизији Црне Горе да је Његошев Горски вијенац најгеноциднији спев у европској књижевности, али да је аутор, захваљујући свом великом песничком таленту, "умањио" ту геноцидност у свом спеву.

Трећи универзитетски професор тврди да је Горски вијенац био "српским јуришницима... књига са којом су у рововима и братоубилачким клањима" ишли у "поход остваривања пројекта великосрпског хегемонизма".

У складу са "новим читањем" Његоша, 2011. године, под покровитељством Министарства просвјете Црне горе, Горски вијенац је преведен на "црногорски" језик (који има два нова слова), први пут 160 година од његовог настанка.

ТИМ поводом књижевни критичар Веселин Матовић пише 2012. године да иза захтева за "ново читање" Његоша стоји, "уздигнут до највишег државног разлога и упућен са највишег политичког мјеста, захтјев за ново порицање с једне стране - Његошевог српског националног и језичког идентитета, а с друге стране - православног садржаја његовог дјела. То порицање је константа сваке црногорске политике и њихове културне оријентације од 1945. до данас. А како ствари стоје, биће и убудуће, чак и појачаним интензитетом. Од крилатице 'Не можемо са гуслама у Европу' до 'Не можемо с Његошем у Европу' само је један корак."

Године 2012, када су се навршиле четири деценије од рушења Његошеве капеле на Ловћену, актуелизовано је питање њене обнове, о чему, да подсетимо, постоје одлуке Скупштине општине Цетиње и Извршног вијећа СР Црне Горе. Садашња Скупштина Црне Горе, међутим, вољом владајуће већине, одбила је захтев Емила Лабудовића, посланика Нове српске демократије, да се о овоме расправља у парламенту.

МИТРОПОЛИТ црногорско--приморски Амфилохије, тим поводом, изнео је 22. јула 2012. свој став и јавни захтев, који је упутио председнику и премијеру Црне Горе, Филипу Вујановићу и Игору Лукшићу. Изјаву за телевизију митрополита Амфилохија пренели су сви водећи медији у региону:

"Имам сазнање да је ријеч о привременој одлуци. Треба испоштовати посљедњу вољу црногорског владара, тако што ће се капела изградити између тунела и маузолеја. Прилика је овог покољења да оно скине тај гријех са Црне Горе према Његошу. Да се врати црква, да се врати Његош, по шести пут му претресамо кости, да се врати на своје мјесто. И да кад се неко пење на Ловћен, прво што ће да сретне је Његош, његов гроб, и његова црквица, црквица Светог Петра Цетињског, а онда и маузолеј је ту."

ПОСЛАНИК владајуће странке Миодраг Вуковић сматра да се ова иницијатива коси са законодавством Црне Горе (sic!), а у званичном саопштењу самопрокламоване Црногорске православне цркве оштро се критикују Амфилохијеве "сталне политичке акције ширења и доминације светосавља и великосрпства", а с наводним циљем "негације и ликвидације Црне Горе, Црногораца и Црногорске православне цркве". Јер чин обнављања капеле симболизовао би "ропство Црногораца под српским окупатором и нестанак црногорске државе". Сада је, наводи се у саопштењу, "вјешто нађен повод, предстојећа прослава 200-годишњице Његошевог рођења 2013. године, како би се велики јубилеј претворио у духовну асимилацију, а потом и политичку смрт Црне Горе".

Још жешћи отпор обнављању капеле пружао је ондашњи председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, који сматра да је ова иницијатива "атак на темељне црногорске вриједности", атак који "држава не смије да дозволи". Уверен је да ће таквих "насртаја" увек бити, све док Српска православна црква мисли да може да учини оно што се некада у Црној Гори "постизало оружјем", да "надомјести војну окупацију".

Да ли ће се у годинама које су пред нама уследити и још једна - седма сахрана Његоша?!

И да ли ће, једног дана, заиста престати потреба за писањем оваквих невеселих књига?

Изношењем ова два питања аутори су завршили своју књигу Седам Његошевих сахрана - Ка Његошевом вечном почивалишту, коју је објавила београдска издавачка кућа "Јасен" 2013. године. Прошло је од тада седам година, а одговори на та питања су познати.

Препоручујемо

Фељтон

0 3

УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА: Нови талас полемика о томе шта да се ради са капелом и маузолејом

15. 07. 2020. у 19:13

Фељтон

0 1

КРАЉЕВ УКАЗ ДЕМАНТУЈЕ ВЛАСТ

12. 07. 2020. у 18:56

Фељтон

0 0

"ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" БЕСМРТНИ УЏБЕНИК: После осамостаљења Црне Горе, Његош постаје предмет противуречних интерпретација

16. 07. 2020. у 18:22

Фељтон

0 2

БОГ ЈЕ ОПОМИЊАО РУШИТЕЉЕ: Нећемо рушити капелу, рекли су, као један, радници

14. 07. 2020. у 18:36 >> 18:36

Фељтон

0 0

РАЗАРАЊЕ ЛОВЋЕНСКИХ СВЕТИЊА

13. 07. 2020. у 20:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације