ОСИОНИ ОКУПАТОР НИЈЕ ОЧЕКИВАО СРПСКУ ОЛУЈУ: Долазак 1.300 каплара из скопског Ђачког батаљона препородио Прву српску армију

ОДЛУКА генерала Живоијна Мишића о повлачењу Прве армије са Сувобора, Рајца и Проструге управо је омогућила да се стекну жељени услови за противофанзиву.

ПОБЕДНИК Краљ Петар на осматрачници за време Колубарске битке, Фото "Википедија"

Поред осталог, томе је допринео и долазак 1.300 ђака - каплара из скопског Ђачког батаљона. Они су попунили командна места у основним јединицама - водовима, који су буквално остали без командира изгинулих у претходним борбама. У међувремену је стигла  позајмљена артиљеријска муниција из Грчке, тако да је Врховна команда могла да упути радосно саопштење трупама да артиљерија не мора више да штеди муницију. Само после неклико дуна српска Прва армија се препородила: уместо апатије са положаја и из бивака одјекнула је песма, а са хармоника, које се дуго нису чуле, разлегали су се звуци брзог „Моравца“. С друе стране, Мишић је, на основу саслушања заробљеника, дошао до података и о тешком психичком стању у аустроугарским трупама, које су, због издужених линија и лошег снабдевања блатњавим путевима, гладовале.

На основу тих сазнања, генерал Мишић је закључио да су наступиле најнеповољније прилике код непријатеља и најповољнији услови за одлучну акцију српске војске. Другог децембра 1914. обавестио је Врховну команду да сутра у 6 часова креће са својом армијом у противофанзиву, да је дивизијама упутио одговарајућу заповест, па моли да и друге армије помогну напад Прве армије. Војвода Путник је подржао Мишићеву иницијативу...

Ново радосно расположење обузело је сву војску, која није навикла на тако дуго узмицање.

А и метеоролошке прилике ишле су Србима на руку: у току ноћи јак мраз стегао је блатњави терен тако да је артиљерија могла свом снагом да прати покретом и помаже ватром напад пешадије. Чак је и стари краљ Петар, мада тешко болестан, дошао на фронт Друге армије да прати операције и храбри војску.

Док су српске трупе вршиле ужурбане припреме за битку, аустроугарска Шеста армија била је уверена да је српска војска на издисају. Комбиновани корпус је у међувремену парадирао по разореном и напуштеном Београду, пљачкао опустеле домовс и  уживао у баханалијама. Командант корпуса генерал Краус, послао телеграм цару о „херојском“ освајању Београда, као допринос  60-годишњици царевог ступања на „апостслски престо“.

НЕПРИЈАТЕЉ није очекивао српску олују. Генерал Поћорек, осећајући се као победник над Србијом, 24. новембра, је у телефонском разговору са министром рата бароном Кробатином, изнео је своје ставове о послератном регулисању српског питања. У току разговора Кробатин је изјавио да је присталица потпуног уништења Србије и њеног присаједињења Аустрији, а Поћорек је рекао да је склонији идеји грофа Тисе, који није био присталица потпуног прикључења Србије Монархији, већ је „мислио да би требало да непосредно узмемо у посед само Београд и Мачву, док бих ЈА (подвукао Поћорек своју личну заменицу у оригиналу рукописа ) заступао становиште да би требало читав непрекидни територијални појас на десној обали Дрине, на десној обали Саве и на Дунаву, све закључно са Гвозденим вратима (у Ђердапу) довести непосредно у наш посед“. „Поред тога“, наставио је Поћорек „требало би ослабити Србију на југу издашним повећањем Бугарске, а, евентуално, и на североистоку уступањем одговарајућих делова Румунији“. На то је Кробатин додао: „да и Санџак буде наш све до Митровице“. Најзад, завршавајући излив својих апетита на српске земље, Поћорек је већ видео покорену Србију, па је обавестио барона Кробатина да је Хрвата „генерал-пуковника (Стјепана) Саркотића одредио за војног гувернера за окупирано подручје Србије,  те да му само треба доделити потребно цивилно особље (жандарме и финансе, поглавито Хрвате) молећи да се сви његови захтеви о упућивању потребне жандармерије прихвате и решавају хитно...“.

Наредног дана, он је преместио свој штаб из Тузле у Ковиљачу. Пуна 24 часа није имао везе са потчињеним командантима као да је сматрао да је ситуација толико постала једноставна да трупни команданти могу и без његових савета и директива да наставе операције и привреду их победносном крају. Када је 1. децембра добио извештај да су српске трупе напустиле Београд, био је уверен да је са Српском војсом свршено, па је разрадио детаљан размештај високих штабова у „окупираној“ Србији: команда позадине Пете армије у Обреновцу, па затим у Београду или Смедереву, а Шесте армиј' у Ваљеву; за седиште свог штаба одабрао је „Београд све док Крагујевац не припадне нама“.

У погледу операција захтевао је од трупа да још само мало притисну Србе форсираним надирањем крилних корпуса с циљем да ухвати Српску војску „у велика клешта“ у рејону Крагујевца. Према том плану Пета армија добила је задатак да, поред Комбинованог корпуса рокира и Осми корпус са централног стратегијског правца на исток и да у великом луку обиђе српско десно крило, да снажним ударом сломи одбрану трупа Одбране Београда и десно крило српске Друге армије на линији Варовница-Космај-Сибница-Венчане, да избије у рејон Аранђеловца и са истока обухватити српске армије, које су фронтом биле окренуте према северозападу, да се обруши на њихову позадину и присили их, у садејству са Шестом армијом којој је наредио да, после одобреног одмора и избијања Пете армије у висину Аранђеловца, предузме енергично наступање према Крагујевцу, те да заламањем спољних крила обеју армија, окружи и уништи српску војску у рејону Крагујевца. Он је био толико понесен том идејом као да се у часовима одлучивања пред његовим очима појавио лик самог Ханибала.

ПРАТЕЋИ покрете непријатељских трупа, српска Врховна команда је тачно проценила намере генерала Поћорека, па је, зналачки користећи предах, који је он дао својој Шестој армији, благовремено довршила ново груписање снага на скраћеној линији фронта између Младеновца и Горњег Милановца за одбијање непријатељског напада и припрему противудара.  Прва армија је отпочела напад са све четири своје дивизије: Дринска дивизија I позива, Моравска II позива, Дунавска I позива и Дунавска II лозива, већ су у раним јутарњим часовима пробиле предње положаје 16. корпуса и, надирући с обе стране пута који води на Сувобор, који чини вододелницу између моравског и колубарског слива.

Трупе Прве армије су првог дана офанзиве продрле око 10 км у дубину непријатељске одбране.

Обавештавајући војводу Путника преко телефона из Горњег Милановца, где је 29. новембра преместио свој штаб, о успеху првог дана офанзиве, додао је: „Само да избијем на Простругу и Рајац, па ћете већ чути за тутњаву швабурије по Колубари“... Следећег дана, 5. децембра, Мишић је телеграфисао о даљем успеху његове армије, која је „јутрос рано наставила снажну офанзиву на целом фронту. Плена доста. Заробљеника доста. Трупе су почеле да избијају на главну вододелницу“, замоливши војводу Путника да изда потребна наређења осталим армијама. Следећег дана непријатељски фронт на Сувоборској Греди је пробијен.

У поподневним часовима Друга и Трећа армија такође су прешле у напад на свом делу фронта. Тиме је отпочело потискивање Шесте армије на целом њеном фронту. Једино је напад Ужичке војске био сузбијен снажним отпором непријатеља на Крстацу. Мада је због тога лево крило Прве армије било изложено могућем бочном дејству непријатеља, Мишић није био узнемирен, већ је бодрио генерала Арачића речима: „Не дај се, Вуле, жив у руке“.

НАРЕДБА ЗА НАПАД

У НАРЕДБИ трупама за прелазак у противнапад, генерал Мишић је упознао своје борце да је „стање код непријатеља тешко и жалосно“, да су његове „трупе разбацане по нашој земљи“, да им је морал пао на најниже гране, тражећи од свих старешина и војника да „уложе сву своју снагу, храброст и пожртвовање“ да непријатељу „нигде не дају мира и станка док га не уништимо и истерамо из наше земље!“ Уверен у успех својих трупа, које је поново захватило велико борбено одушевљење, он је о својој одлуци обавестио Врховну команду и замолио да и друге армијс у исто време пређу у противнапад. Војвода Путник је исте вечери издао директиву армијама за прелазак у противофанзиву.

 СУТРА: ПИРОВЕ АУСТРИЈСКЕ ФАНФАРЕ У БЕОГРАДУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СРПСКИ СТРАТЕШКИ ПОТЕЗИ ЗБУЊУЈУ ОСКАРА ПОЋОРЕКА: Ужичка војска се истакла у току борби на Дрини и на положајима за одбрану Ваљева

13. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

МИШИЋ ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ОБНАВЉА ВОЈСКУ ЗА БОРБУ: Мачковим каменом Поћорекова армија имала преко 30.000 људи избачених из строја

12. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

СРПСКА ПОБЕДА НА ЦЕРУ ОДЈЕКНУЛА ШИРОМ СВЕТА: Највећа заслуга за велику победу у Церској бици припада генералу Степи Степановићу

11. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ЖИВОЈИН МИШИЋ ДРУГИ ПУТ НА УДАРУ "ЦРНЕ РУКЕ": У Бечу је била планирана Велика Албанија са Косметом, Рашком и Подгорицом

10. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације