БУДУЋИ ВОЈВОДА НАШАО СЕ НА УЛИЦИ БЕЗ ДИНАРА: Мишић је у време мајског преврата, као лојалан официр, савесно обављао своје дужности

У АПРИЛУ 1901. Мишић је унапређен у чин генерал- штабног пуковника, а наредног месеца постављен је за команданта Београдске пешадијске бригаде и за члана Војно-дисциплинског суда.

ЛОЈАЛНОСТ Живојин Мишић у Струганику са рођацима и комшијама 1902. Фото из књиге "Војвода Живојин Мишић"

За команданта Дринске дивизијске области постављен је 14. маја 1902. године. На новој дужности остао је до мајског преврата 1903. године. После издвајања Генералштаба из команде Активне војске, примењен је нови „Закон о устројству војске“, према коме је она, у оргнизационо-формацијском смислу уређена по сличном принципу, како су биле организоване европске армије тога времена.

У међувремену земља је, на крају XIX и почетком XX века, кривицом краља Александра, запала у најдубљу кризу која је, у највећој мери продубљена његовом аутократском владавином. Истина, краљ Милан је, спроводећи војне реформе, финансијски исцрпео земљу, а његов син је продубио државну, политичку и моралну кризу до крајњих граница.

Превртљивом спољном политиком, лавирањем између Аустроугарске и Русије, изгубио је поверење и једне и друге велике државе које су имале судбоносни утицај на Србију.

Занемарујући губитак поверења у земљи и свету, концентрисао се да пронађе личност за председника Владе који ће подржати његове женидбене планове. Одлуком да се ожени Драгом Машин, забележио је Мишић, краљ Александар је дубоко „већ био заглибио“.

Да би обезбедио бар привидну регуларност у женидби Драгом Машин, краљ је поверио мандат за састав владе касационом судији Алекси С. Јовановићу, чија је влада у народу добила назив „свадбено министарство“. Под њеним „покровитељством“ обављено је венчање краљевск г пара. Међутим, Јовановић је већ 20. марта 1901. поднео оставку. Краљ је затим поверио мандат Михаилу Вујићу, који је образовао коалициону владу радикалско-напредњачку (владу „фузије“). После три недеље, 6. априла 1901. године  Александар је укинуо Устав из 1888. и, противно уставној пракси, без народне скупштине или уставотворне скупштине, у свом кабинету објавио нови Устав познат као октроисани Устав од 1901. године. После Вујићеве оставке, нову владу саставио је Петар Велимировић 1. новембра 1902. године. Али пошто је коалиција била пред распадом, краљ је понудио мандат за састав владе команданту Активне војске генералу Димитрију Цинцар-Марковићу.

ГЕНЕРАЛ Цинцар-Марковић је поверио потпуковнику Мишићу, бившем краљевом ађутанту, да му је краљ предложио да састави владу, али је додао да не жели да прихвати понуђени мандат. Мишић му је одговорио да ће он, ако му краљ учини озбиљну понуду, прихватити да састави Владу по његовој жељи. Пала је опклада ко изгуби плаћа ручак. Мишић је, разуме се, добио опкладу и, како је записао, добро су ручали. Тада генерал Димитрије није ни слутио да је, образујући последњу Владу краља Александра не само изгубио опкладу са Мишићем, већ и да је подметнуо своју главу под гиљотину.

Наиме, у тим околностима у друштву се зачела идеја о потреби уклањања са власти краља Александра, под чијом је управом земља све дубље тонула у свеопшту кризу. Женидбом са проблематичном удовицом покојног инжењера Светозара Машина, Драгом Машин, „бацио је рукавицу“ у лице не само својим родитељима већ и читавој јавности у земљи у којој су још увек поштовани патријархални сељачки обичаји. Драга је, иначе, била образована, лепа, зрела жена од Краља старија 10 година. За собом је имала буран љубавни живот, а у чаршији се шапутало чак да је била љубавница Александровог оца. Због тога је краљ Александар дошао у сукоб са родитељима, што је навело Милана да оде из земље у Беч. Да би се ослободио очеве сметње за женидбу са Драгом Машин, он је издао наредбу полицијским и пограничним властима да убију његовог оца ако покуша да уђе у земљу. То је погодило краља Милана, тешко се разболео и умро 1901. године у Бечу.

Под тим теретом, последњих месеци своје владавине, чинио је као владар, невероватне потезе. Узнемирен демонстрацијама које су избиле у Београду 25. марта, краљ Александар је објавио прокламацију о укидању Устава из 1901. године и поништењу свих закона донетих на основу тог Устава. Затим је враћен на снагу Закон о штампи из 1881. године и Закон о општинама из 1866. године. Тај интерегум трајао је свега 45 минута: другом краљевом прокламацијом поништена је прва и поново враћен на снагу Устав из 1901. године. На основу оба акта народно представништво је било распуштено, а нови избори заказани за 19. мај. Том невиђеном ујдурмом у време владе генерала Цинцар-Марковића, краљ Александар је укључио часовник на коме су одбројавани последњи сати народног гнева који је окончан акцијом официра - завереника који су га, заједно са женом лишили живота. Због тога га, осим фанатизованих обреновићеваца, нико није ожалио.

У ВРЕМЕ мајског преврата Мишић је, као што је речено, био на дужности команданта Дринске дивизијске области у Ваљеву. Вест о убиству краља Александра и краљице Драге узбудила је јавност. Мада је Мишић био у пријатељским односима са краљем Александром, он је, као и сав свет у Србији, видео да је краљ својим неодмереним поступцима  навукао на себе одбојност у народу и неповерење код великих сила. Мишић је у време дворског преврата, као лојалан официр, савесно обављао своје дужности.

Говоркања о завери против краља пратио је уздржано због тога што је био потпуно свестан његових грешака и као човека и као владара, али га је лично пријатељство, као моралног човека, присиљавало да остане по страни. Мирно је примио вест о преврату, сачувао је нерве упркос јавним провокацијама надобудних појединаца испред његовог штаба у Ваљеву. Предузео је све мере да се сачувају мир и поредак у домену његове одговорности.

Прва гарнитура људи која је преузела власт после преврата, не само да није имала примедаба на његово држање, већ му је указала пуно поверење. После смене на престолу и избора принца Петра Карађорђевића за краља Србије, за новог начелника Главног генералштаба постављен је пуковник у пензији Радомир Путник, који је реактивиран и унапређен у чин генерала. За долазак на дужност поставио је краљу Петру услов да му помоћник буде  пуковник Живојин Мишић.

Краљ се сложио, па је Мишић дошао у Београд и остао на новој дужности од јуна 1903. до марта 1904. када је, без ваљаног разлога и образложења, пензионисан. У својим „Успоменама“ изричито је нагласио да никада није сазнао разлог за прерани одлазак у пензију. А разлога није ни било. Он је, једноставно, био жртва тзв. заверитеља, тј. оних који су се доцније придружили правим завереницима и атентаторима на последњег Обреновића, који су га оклеветали као непоправљивог обреновићевца, као непоузданог официра од оних који нису имали храбрости ни да помисле оно што је Мишић „у брк“ казао краљу Александру поводом његове веридбе са Драгом Машин, због чега су и краљ и краљица према њему заузели резервисан став. Ипак, он је, осумњичен од завереника као обреновићевац, морао да оде из војске. Неочекивано се нашао на улици без динара у џепу, без помоћи са било које стране. Обележен као „црна овца“ сви су га избегавали чак и његови ђаци са Више школе пролазили су поред њега као да га никада нису видели. 

УСАМЉЕН И БЕСПОМОЋАН

БЕСПОМОЋАН и усамљен, запао је у материјалну беду: шесторо чељади у кући, најстарија ћерка Елеонора имала је 19 година, Олга 18, син Радован 17, ћeрка Анђелија 15, син Александар 13 година. Прионуо је он на посао и успео да среди своја предавања из стратегије на Вишој школи и, уз помоћ једног честитог штампара, објавио обимно дело под називом „Стратегија“. Од продаје књиге зарадио је чистих 20.000 динара. Али, на несрећу, удружио се са двојицом  такође превремено пензионисаних официра и са њима набавио из Немачке нову штампарску машину. Планирали су да пружају штампарске услуге. Али, како су били невешти у тим пословима, сав подухват им је пропао. Новаца зарађен од продаје књиге Мишић је уложио у тај посао и поново запао у немаштину.

 СУТРА: СРБИЈА НИЈЕ БИЛА СПРЕМНА ЗА РАТ У ВРЕМЕ АНЕКСИЈЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ЖИВОЈИН МИШИЋ СВЕДОК ДВА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА: Мишић је са краљем Александром присуствовао отварању модерних Олимпијских игара у Атини

02. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ: Млади краљ је врло брзо показао да је недоследнији и од свог оца екскраља Милана

30. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је постизао најбоље резултате

29. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

У РАТ СА БУГАРСКОМ ИШЛИ КАО НА СВАДБУ: Јован Ристић, председник владе, претио краљу да ће га убити због бекства са фронта

28. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације