ЖИВОЈИН МИШИЋ СВЕДОК ДВА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА: Мишић је са краљем Александром присуствовао отварању модерних Олимпијских игара у Атини

ЈЕДНА од жртава, на основу лажних достава, непредвидивог младог краља Александра Обреновића, био је и генералштабниг пуковник Радомир Путник, најумнији српски официр. Краљ Милан је, још док је био на престолу, сумњичио Путника да је наклоњен радикалима и да је присталица принца Петра Карађорђевића, али се уздржавао да га уклони из војске, јер је Путник уживао велики углед у војсци који се, иначе, веома коректно држао у служби.

У СВЕТИЛИШТУ Краљ Александар у посети Хиландару, други здесна Живојин Мишић, Фото Из књиге "Војвода Живојин Мишић"

Међутим, омраза је прешла од оца на сина. Краљ Александар је искористио прву прилику да га удаљи из војске. Наиме, у првој половини августа 1893. године краљ Александар је кренуо на путовање по Србији. Планиран је предах у Аранђеловцу. Кратко време пре краљевог поласка на путовање, за команданта Шумадијске дивизијске области постављен је генералштабни пуковник Радомир Путник, који је на том положају заменио потпуковника Срећковића. Али због слабог здравља, министар војни генегал Сава Грујић одобрио му је једномесечно боловање. Тако се догодило да, необавештен о краљевом доласку у Аранђеловац, није био на дочеку, већ његов заступник потпуковник Панта Пејовић.

То је краља јако разљутило, па је наредио да га одмах позову да дође и да му се јави. Краљ је Путника оштро укорио што га није дочекао на својој територији. Путник се правдао да није био обавештен, а министар Грујић, који је присуствовао разговору, није изустио ниједне речи у његову одбрану. Због тога и због неких измишљених политичких афера Путник је смењен и постављен за касационог судију. Пошто та функција није имла готово никакве везе са војском, многи су му саветовали да поднесе молбу за пензију. У Указу о пензионисању од 14. октобра 1896.  наведено је: „Да се ђенералштабни пуковник Радомир Путник, на основу члана 40. Закона о устројству војске, по молби његовој ставља у стање покоја, са пензијом која му припада“.

КАО ИЗРАЗИТО талентован, способан и моралан официр Мишић је стекао наклоност оба краља - и екскраља Милана и краља Александра Обреновића. Тако је, у својству краљевог ађутанта, Мишић пратио краља Александра у Атину на свечаност поводом обнављања модерних Олимпијских игара 1896. године. За време тог путовања у Грчку, Мишић је био сведок два историјска догађаја - националног и светског значаја: присуствовао је посети владара Србије царској Лаври на Светој Гори и отварању модерних Олимпијских игара у Атини. Пре отварања Олимпијских игара, на којима су учествовали атлетичари из 12 европских држава, краљ Александар је у пратњи српских, грчких и турских официра посетио Атос. Посета манастиру Хиландар на Светој Гори уприличена је на дан Христовог васкрсења, 4. априла 1896. године. То је била прва посета владара Србије том знаменитом верском и духовном српском светилишту после пропасти српске средњовековне државе.

Монаштво је том приликом предало на дар краљу Александру Мирослављево јеванђеље, најстарији и највреднији културно-историјски и духовни споменик српског народа. Краљ је узвратно даровао манастир са 15.000 динара у злату. Размена дарова била је од огромног историјског значаја: од тада је Мирослављево јеванђеље прешло под бригу и заштиту српске државе. Церемонија уручивања дарова и пригодне беседе толико су биле узбуђујуће да је краљ Александар заплакао од радости.

То је заиста био велики догађај, јер само кратко време иза тога из Русије су дошли делегати у Хиландар са пуним торбама новца да откупе Јеванђеље. Уручење Јеванђеља краљу Александру сачуван је тај драгоцени споменик у власништву српске државе. Користећи тешко материјално стање хиландараца, Бугари су се намерили да преотму манастир. Краљева новчана помоћ омогућила је монаштву Хиландара да опстану и сачувају манастир за српски народ - најстарију српску Лавру - темељ и извор светосавске духовности српског народа.

У СЕПТЕМБРУ 1895. године, Мишић је боравио у Француској где је, као делегат српске војске, присуствовао великим маневрима француске војске. По повратку у земљу написао је и објавио у „Ратнику“ опширан извештај са тих маневара у коме је изнео низ луцидних запажања која су у разним облицима корисно примењивана у трупним јединицама и раду штабова српске војске. У међувремену Мишић је одликован Таковским крстом IV реда и Орденом белог орла V реда, као и са више страних одликовања: турским Орденом Меџидије III реда, француским орденом Легије части, грчким Орденом Светог спаситеља III реда, аустријским Орденом Фрање Јосифа III степена. У пролеће 1897. године ослобођен је дужности краљевог ађутанта и постављен за вршиоца дужности команданта 9. пука у Пожаревцу и почасног ађутанта краља Александра. На дужности команданта пука остао је до јануара 1898. године.

По повратку у земљу, екскраљ Милан се непрекидно мешао у политички живот земље, што је продубљивало незадовољство према обојици краљева како политичких странака тако и најшире јавности. Међутим, несумњива је велика корист била од Милановог повратка у земљу у томе што му је син поверио заповедништво над војском. Он је 1897. године предузео енергичну темељиту реорганизацију војске по угледу на европске армије тога доба са ослонцем на младе талентоване официре. Уместо Главног генералштаба образовао је команду Активне војске под његовим руководством, а на високе положаје у свим командама уздизао младе, школоване и талентоване официре. Наредне 1878. године позвао је из Пожаревца у Београд на рад у команди Активне војске мајора Мишића, чији је таленат, вредноћу и поузданост добро познавао.

ПОШТО  је за спровођење реформе у војсци добио одрешене руке од краља Александра, краљ Милан је у надлежност команде Активне војске, којој се сам ставио на чело, подредио све трупне команде и институције, укључујући и Главни генералштаб, осим Географског и Историјског одељења, које је оставио под Министарством војним. У саставу Команде активне војске образована су три одељења: Генералштабно одељење у које је ушао дотадашњи главни Генералштаб са својим Оперативним одељењем, које се бавило оперативним пословима, Ађутантско одељење у чију су надлежност спадали персонални послови, Трупно одељење које се старало о наставно-васпитним питањима.

На сва руководећа места у Команди, осим начелника Штаба на које је постављен генерал Димитрије Цинцар-Марковић и референта Команде генерала Лазара Лазаревића, постављени су млађи школовани официри. За начелника најважнијег Генералштабног одељења постављен је генералштабни потпуковник Степа Степановић. Ово Одељење имало је три одсека: унутрашњи, спољни и трупни. За шефа Унутрашњег одсека, који одговара оперативним управама у савременим армијама, постављен је генералштабни мајор Живојин Мишић. Из наведеног се може закључити да је Живојин Мишић, по положају био први иза Степе Степановића, који је тада у војсци био трећа личност, одмах иза краља Милана и генерала Цинцар-Марковића.

Са тог положаја Мишић је имао значајан утицај на ток реформе војске, коју је краљ Милан извршио у рекордно кратком року у трајању од две и по године. Краљ Милан није ушао у реформу поступно, како се обично ради, већ је силовит, какав је био, све решавао једним замахом. Не водећи рачуна о материјалним и финансијским могућностима земље, он је за потребе војске максимално захватао из државног буџета и директно кренуо у реформу.

РЕФОРМА ВОЈСКЕ

ОФИЦИРИ које је краљ Милан довео у команду активне војске наставили су рад по већ устаљеном систему. Степа Степаовић је 11. новембра 1900. године постављен за помоћника команданта Активне војске, а Мишић је заузео његово место начелника Унутрашњег одељења у тој Команди. После одласка краља Милана из земље, за команданта Активне војске постављен је генерал Михаило Срећковић. Истим указом издвојен је Генералштаб из састава команде Активне војске. После тог издвајања потпуковник Мишић је 2. септембра 1900. године постављен за вршиоца дужности начелника Оперативног одељења у Генералштабу.

 СУТРА:БУДУЋИ ВОЈВОДА НАШАО СЕ НА УЛИЦИ БЕЗ ДИНАРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ: Млади краљ је врло брзо показао да је недоследнији и од свог оца екскраља Милана

30. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је постизао најбоље резултате

29. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

БЕЧ ГУРА МИЛАНА У ОПАСНУ РАТНУ АВАНТУРУ: Краљ после мобилизације није саопштио војсци против кога ће се водити рат

27. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРВИ ОФИЦИРСКИ ЧИН БУДУЋЕГ ВОЈСКОВОЂЕ: У време рата са Турском Бизмарк је подстрекивао Аустрију да с војском упадне у Србију

26. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације