ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ СЕ СЛОБОДНО КРЕТАО ПО БУЕНОС АЈРЕСУ: Благоје Јововић и Мило Кривокапић постали су тим који ће обележити историју

ПРЕМА Обавештајној служби aргентинског ваздухопловства, Павелић се са својим усташама сусретао и на другим местима, као што је био Bar Cibeles у Авенији де Мајо 1225, у Буенос Ајресу, који је, због своје централне позиције био редовно место окупљања хрватских досељеника.

КОМШИЛУК Клуб AFALP који се налазио у непосредној близини Павелићеве куће, Фото Марија Јововић

Овај бар удаљен је само десет блокова од ресторана El Ciervo. Још један бар који је Павелић свакодневно посећивао, према извештају био је Хрватски кафе, који се налази у San Martín y Paraguay, деветнаест блокова удаљен од ресторана El Ciervo и исто толико од Café Cibeles.

Дневна рута сусрета Павелића и његових усташа у Буенос Ајресу увек је била наочиглед света, што потврђује велику подршку и моћ коју су уживали у Аргентини те су се кретали без страха. У сваком случају, њихово кретање је било планирано и веома добро организовано. Друго место где су се усташе свакодневно састајале било је у Хрватском дому, у улици Салта 1241, где је Павелић имао једну од својих канцеларија за састанке самопроглашене „Хрватске владе у егзилу“, чији је био шеф државе. Између ресторана El Ciervo и Хрватског дома било је само двадесетак блокова.

Није природно мислити да је Павелић свакодневно посећивао ресторан El Ciervo и седео тамо посматрајући пролазнике или разговарајући са својим усташама о прошлости. Павелић је био политички активан у Аргентини, па се интензивно кретао, што је захтевало Благојево стрпљење и истрајност да анализира његове обрасце понашања. Седео је, веома мирно, посматрајући целокупан амбијент. Ишао је са разним пријатељима да нешто поједе или попије кафу, а надао се да ће видети Павелића који је путовао широм земље и ван ње подржавајући, организујући и надгледајући центре у којима су се усташе састајале. На то указује бројна документација. У Буенос Ајресу је одржавао састанке са утицајним личностима на местима као што је Хрватски дом. Контролисао је и градилишта која су му доносила велику зараду, а по разним градовима широм света водио је своју усташку војску, саветовао је и подржавао генерала Перона у државном насиљу и за то добијао плату и велике надокнаде, тако да су те Павелићеве терористичке активности отежале потрагу за њим и његово праћење. Ствари нису биле тако лаке као што се чини, али је уложен велики труд да се непотребни ризици и неуспеси избегну.

БЛАГОЈЕ није успевао да нађе правог човека који би га пратио у мисији, све док се није појавио Мило Кривокапић, Србин из Црне Горе, кога је веома добро познавао, пошто је живео с њим у Буенос Ајресу, и кога је веома волео и ценио. Мило, родом из Цуца, северно од Цетиња, био је три године млађи од Благоја. Био је син Баја Кривокапића, великог борца у Првом и Другом светском рату. Мило је имао много заједничких црта са Благојем. Потицао је из угледне и храбре црногорске породице, која се генерацијама борила против Турака бранећи своју земљу од турске најезде. И Мило се суочио са ратом. Придружио се Равногорском покрету и ратовао у Санџаку и Босни...Благоје и Мило су били велики пријатељи и сапутници и као Срби из Црне Горе делили су безброј успомена и анегдота о родној груди и недаћама и страдањима које су као четници претрпели у Другом светском рату.

Једног дана Благоје се састао са Милом да му исприча свој план. Мило је имао на уму сва злодела која су усташе чиниле. Још је било свеже сећање на његову породицу која је побегла у Црну Гору да се заштити од „србосјека“, док су живели у Тузли и испраћали његовог оца као пуковника Војске Краљевине Југославије. Павелић је пролио реке и реке невине крви. Мило је одмах одговорио. Благоје и Мило били су тим који ће обележити историју, двојац искусних бораца, двојица црногорских Срба који су чували сећање на милион масакрираних жртава.

Павелић је удобно седео у ресторану El Ciervo са својим усташама. Осећали су се као код куће. Забављало их је да причају о својим убиствима, одрубљивању глава, силовањима.

Можда је једини амбијент у ком се осећао кривим, за Павелића била његова породица, јер им није причао о страхотама за које је свакодневно издавао наређења да би „истребио“ невине. Павелић је био поносан на себе и на чудовиште које је створио, НДХ. Осећао се поносним што је целог живота остао некажњен, што је имао економску и логистичку подршку Мусолинија, што је наредио атентат на краља Александра у Марсеју, а као награду имао је Мусолинијеву заштиту. Убиство министра Бартуа за њега је значило колатералну штету. Осећао се поносним што је створио марионетску нацистичку државу, што га је Хитлер подржавао, што му је био пријатељ дуги низ година. Седео је у El Ciervo са својим усташама и знао је да је све постигао. Пио је кафу мирно и разговарао са њима као да га нико не може разумети. Ипак, није знао да је иза њега или за столом само мало даље седео српски православни хришћанин, мршави младић који је мењао свој изглед и своје стратегије, који је знао за шта је све Павелић био способан у животу, и није заборављао.

Благоје није никада заборавио да је, борећи се у рату прошао кроз Ливно у Босни, 1943, видео врло малу децу у пољу ограђеном бодљикавом жицом, како лутају голи усред зиме, на којима су вршени застрашујући експерименти, и која су изгледала као живи мртваци.

Благоје је био свестан свега што је то презрено биће које је седело на неколико метара од њега урадило, изгледајући као невини старац. Сваки дан је стрпљиво седео, посматрао, и правио план. Свака и најмања информација коју је добио послужила му је за његов план.

Благоје се одрекао сигурног благостања у Мар де ла Плати да би сео за тај сто иза Поглавника, чекајући тренутак да га докрајчи. Сваке вечери је долазио кући и није могао да мирује размишљајући о томе. Није хтео да одустане од плана, чак иако је то значило његову смрт. У то је био сигуран.

БЛАГОЈЕ и Мило су интензивно радили на прављењу плана. Проучавали су сваки покрет Поглавника и људи који су га пратили, чак и његовог телохранитеља. Заједно су планирали целу руту. Путовали су неколико пута у Вртни град Ломас дел Паломар. У Ретиру су ушли у воз, као што је Благоје урадио и први пут. Посматрали су стајалишта и бележили време и раздаљине до станице Паломар. Укрцали су се у аутобус број 5 и изашли тамо где је Благоје већ видео станицу, у Pereira Iraola и Алас Аргентинас. Одатле су започели темељну истрагу комшилука. Благоје је већ ишао неколико пута, али су сада морали тимски да саставе план. Дискретно су посматрали изглед насеља, све до Павелићеве куће. Обишли су клуб AFALP и мали трг испред. Проучавали су скретања и улице које би могле бити најбољи пут за бекство, у повратку из Павелићевог дома. План је био да, када крену за Павелићем, неколико метара од његове куће Благоје крене за њим, а Мило да онеспособи телохранитеља. Затим су морали да размишљају како да се врате у главни град, да предвиде шта би могло да крене по злу, да смисле разне начине за излаз.

Након припреме акције у Вртном граду, Благоје би одлазио у El Ciervo и обраћао пажњу на све разговоре. Седео би мало даље од Павелића и само слушао. Ноћу је бележио у глави сваки важан детаљ који је тог дана видео и све прегледао у тишини хладне собе коју је изнајмљивао.

ШТИТИЛИ ГА И САВЕЗНИЦИ

ПАВЕЛИЋ је био поносан што је формирао најнасилнију и најкрволочнију војску која се памти у савременом добу. Био је поносан на атентате за које је издавао наређења у послератној Југославији, на атентате на амбасаде широм света, на своје пријатељство и везу са диктатором Пероном и другим диктаторима у Латинској Америци. Још поноснији је био јер је имао подршку и заштиту од Ватикана, што је заједно са Пероном и Ватиканом постигао савршен план, преко Драгановића и Худала, за долазак огромног броја крволочних усташа у Аргентину. Био је веома поносан што је формирао своју хрватску владу у егзилу у Аргентини, са свим својим министрима убицама. Павелић је уживао изузетну подршку чак и савезничких тајних служби, које су га такође штитиле. Павелић је прошао некажњено...

 СУТРА: ПРОШЛОСТ ЈЕ СУСТИГЛА ПОГЛАВНИКА ПАВЕЛИЋА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ХИТЛЕР ЈЕ АРГЕНТИНУ ВРБОВАО ЈОШ ПРЕ РАТА: Склоништа ратних злочинаца избрисана са мапе, као да никада нису постојала

09. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КАМУФЛИРАНЕ ЗГРАДЕ НАЦИСТА У АРГЕНТИНИ: Случајност хтела да у близини Павелићевог склоништа постоји ваздухопловна база

08. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УСТАШЕ У БОРБИ ПРОТИВ АРГЕНТИНСКОГ НАРОДА: На плаћеничком списку свргнутог перонистичког режима било је преко 1.600 Хрвата

07. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - САЗНАЊЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКИ ПОГЛАВНИК У АРГЕНТИНИ: Сарадници Анте Павелића су заузимали високе позиције у Перонистичкој странци

06. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације