ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ЗЛОТВОРА: Одлуку да ликвидира Павелића Благоје донео искључиво из патриотских разлога

БЛАГОЈЕ Јововић је отпутовао из Мар дел Плате у Буенос Ајрес да би се састао са Јосом Дефранческим, како би прикупио што више информација.

ЛОКАЦИЈА Улаз у ресторан El Ciervo у који је Павелић често свраћао, Фото Из књиге "Српски херој у вучјој јазбини"

Када је проверио веродостојност онога што је објављено у новинама, одлучио је да део хотела који је поседовао прода осталим партнерима како би се настанио у Буенос Ајресу, прикупио довољно новца и нашао други посао док је посећивао „вучју јазбину“ и планирао атентат. Јосо Дефранчески му је такође открио да је Павелић имао велике пословне планове у грађевинском сектору и да га је штитио генерал Перон. Осим тога, сазнао је и да се овај потпуно некажњено шетао Буенос Ајресом и увек у пратњи своје усташке страже.

Као што смо претходно напоменули, Павелић је живео у великом Буенос Ајресу, у Вртном граду Ломас дел Паломар, на адреси 27 километара удаљеној од престонице, у одабраној четврти коју је градио немачки емигрант, Ерих Зејен.

Пре свега, Благоје је изнајмио собу и почео да тражи посао да би се издржавао. Када је стигао у главни град, почео је да разматра стратегију како да дође до Павелића, а да заобиђе усташког стражара. Пре свега, желео је да лоцира Павелићево скровиште, па је једног дана узео воз на линији Генерал Сан Мартин на станици Ретиро, према малом месту под именом Вртни град Ломас дел Паломар, у околини Буенос Ајреса. Путовао је више од сат времена, прешао девет станица  док није стигао на станицу Ел Паломар, где је сишао.

Почео је прво да истражује место осматрајући га. Када је сишао са станице, видео је да је то подручје веома прометно и окружено трговачким радњама. Све је било окружено крошњама. Наставио је десном страном трга и скренуо десно, према авенији Переира Ираола (која је с годинама промењена у Авенију Рикардо Балбин). Ишао је два блока, све док није стао да попије пиће у бару који се налазио један блок од Переира Ираола и Мермоз (данас Булевар Финка), где је размишљао како да се приближи Павелићевом дому. Знао је да живи тамо, али није знао тачно где.

ДИСКРЕТНИМ распитивањем успео је да добије тачну локацију куће, Мермоз 643. То није било нешто што се отворено могло питати, али је Благоје, својом комуникативношћу и довитљивошћу успео да добијe све одговоре који су му били потребни. Успео је да уочи аутобус број 5. Пратио га је погледом и видео да се зауставио један блок касније, у месту Переира Ираола и Алас Аргентинас. Ту информацију је запамтио. Ишао је још један блок док није стигао до угла, скренуо десно за Мермоз. Нешто од блока даље била је кућа усташког Поглавара, са десне стране на, у то време, страни непарних бројева. Када је прошао испред ње, био је задивљен. Изненадила га је и њена лепота и суседних кућа. Било је то огромно имање, са црвеним плочицама, са предивном баштом испред и огромном палмом, у стамбеној четврти. Као и суседне куће, све су биле веома велике, недавно изграђене. Након што је мало истражио околину и скренуо неколико пута по оближњим улицама, прошао је поред клуба AFALP. Приметио је мали троугао од траве и дрвећа испред клуба. То је било налик платформи. Наставио је кроз тај мали трг и кренуо назад, истим путем којим је стигао на авенију Переира Ираола. Почео је да броји улице које су водиле до железничке станице. Избројао је нешто око једанаест или дванаест блокова. Није био дуг пут. Почео је да замишља бекство са тог места. Сачекао је кратко на станици и укрцао се на следећи воз за главни град. Био је узнемирен и узбуђен. Мисија није изгледала тако тешко.

И имао је план. Сада је преостало само да пронађе партнера који ће му помоћи да то оствари.

Након што је пронашао где се налази Павелићева кућа, морао је да пронађе праву особу која ће са њим спровести план, па је почео да тражи сународника од поверења. Знао је да неће бити лако и да неће све моћи сам, па је контакти су му били пријатељи. Сакупио је довољно новца од продаје свог дела хотела, али је знао да ће трошкови бити велики и да приликом организовања савршене стратегије, не сме недостајати средстава, нити може бити непредвиђених догађаја. Благоје је једну ствар истицао увек и у сваком разговору који је водио са емигрантима. План је требало спроводити искључиво из патриотских мотива и не би смеле да постоје било какве личне амбиције као ни економски интереси. Благоје такође није био спреман да од било кога тражи финансијску помоћ. Лични понос је било нешто што је одувек стављао на прво место. Само је тражио некога ко би му помогао око решавања усташке страже. Он би био тај који би обезбедио средства својим радом. Веома пажљиво је тражио партнера који би му помогао да изврши то убиство, али је одговор увек био исти: „Знам ко је Павелић и знам за геноцид који је починио у НДХ, али имам породицу да издржавам и о њој бринем. Као имигранту, ако се мени нешто деси, ако ме убију, нико се неће бринути о мојој породици“.

БЛАГОЈЕ  је безуспешно тражио, од пријатеља до пријатеља, све док није одлучио да разговара са Миланом Гаћешом, Личанином, који је припадао српском народу тог краја, са којим је могао да настави са плановима. Милан, годину дана старији од Благоја, морао је као четник да се бори против усташа од почетка формирања НДХ, на подручју Лике, као и против партизана од 1942. У августу 1944, борио се против партизана близу Грачаца. На крају рата, Милана су, као и Благоја, Енглези затворили у логоре у Италији, где је био све док га сестра Милева није пронашла и обезбедила неопходне контакте за његово ослобађање. Као и остали четници, Милан се настанио у Аргентини. У Регистру миграната стоји да је 21. јануара 1948. стигао у земљу, као земљорадник, са 26 година, ожењен, бродом Санта Крус. Са њим је стигла и његова сестра, Милева Гаћеша и њен муж Новак Зековић, кога је упознала у Италији и са ким је имала две ћерке.

Када је Благоје питао Милана да ли жели да му помогне у извршењу атентата на Павелића, он је прихватио, и иако су заједно имали доста информација о Павелићевом свакодневном кретању, разумевање међу њима је бледело, да би на крају Благоје одлучио да настави да тражи другог партнера за овај чин.

Ресторан El Ciervo свакодневно су посећивали нацисти и усташе. Његова унутрашњост је била раскошно украшена, у немачком стилу, бројним бронзаним и дрвеним детаљима, као и фотељама и тешким завесама. Сепареи су имали тамне дрвене клупе. Овакав сепаре омогућавао је приватност посетиоцима, јер су ове тамне клупе биле 1,80 м високе, а истовремено су се са њих непримећено могли посматрати они што су улазили. Између тих сепареа са завесама, пролазио је виолиниста да оживи атмосферу. Благоје је смишљао стратегију како да дође на лице места, а да га не открију или да не пробуди сумњу. У те сврхе, променио је изглед, како би закамуфлирао своје црте лица испод великих бркова.

Почео је често да одлази у тај ресторан са својим друговима, како би пронашао Поглавника.

Дијагонално од места El Ciervo налази се посластичарница La Ópera, која ради на углу улица Коријентес и Каљао, од 1928. до данас. Имигранти су се у периоду после рата сретали у различитим баровим у центру Буенос Ајреса, у складу са својим пореклом, где су осећали припадност и могли да искусе традицију и оживе успомене на своју земљу, као што је то био ресторан El Ciervo за Немце у Коријетнес и Каљао, бар León, у ком се окупљала јеврејска заједница од 1912, и кафе Garibaldi или Marconi за Италијане, у Авенији де Мајо, где се слушала италијанска музика и опера. Али нису постојале само кафане у којима су се имигранти састајали у групама, већ и удружења за међусобну помоћ, где су могли пронаћи помоћ на пример приликом пресељења. У том смислу, формирано је „Италијанско колонијално друштво за узајамну помоћ“, швајцарско савезно друштво „Јединство и Добронамерност“, „Словенски центар“ и „Хрватски дом“ – овај последњи са циљем пружања уточишта пристиглим Хрватима.

СЛОБОДНО СЕ КРЕТАО

КАО што је Јосо Дефранчески, председник Југословенског клуба из Буенос Ајреса говорио, Павелић није био тако сакривен, већ се наочиглед свих слободно кретао. Један старији исељеник из Црне Горе, који се презивао Џањевић, и који је био обавештен о Павелићевом кретању у Аргентини, дао је Благоју информацију да су се срели у ресторану у центру Буенос Ајреса, тачније, у ресторану El Ciervo, који се налазио на углу улица Коријентес и Каљао, у близини других, веома познатих барова.

 СУТРА: ПОГЛАВНИК СЕ СЛОБОДНО КРЕТАО ПО БУЕНОС АЈРЕСУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САЗНАЊЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКИ ПОГЛАВНИК У АРГЕНТИНИ: Сарадници Анте Павелића су заузимали високе позиције у Перонистичкој странци

06. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ХИТЛЕР ЈЕ АРГЕНТИНУ ВРБОВАО ЈОШ ПРЕ РАТА: Склоништа ратних злочинаца избрисана са мапе, као да никада нису постојала

09. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАМУФЛИРАНЕ ЗГРАДЕ НАЦИСТА У АРГЕНТИНИ: Случајност хтела да у близини Павелићевог склоништа постоји ваздухопловна база

08. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УСТАШЕ У БОРБИ ПРОТИВ АРГЕНТИНСКОГ НАРОДА: На плаћеничком списку свргнутог перонистичког режима било је преко 1.600 Хрвата

07. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације