ФЕЉТОН - УСТАШЕ У БОРБИ ПРОТИВ АРГЕНТИНСКОГ НАРОДА: На плаћеничком списку свргнутог перонистичког режима било је преко 1.600 Хрвата

ЛИСТ Хрватска је 1. 4. 1955. објавио да су састав Хрватске заједнице Перонистичког покрета за странце сачињавали: председник Едо Булат, секретар Јосип Субашић, вокалес Ратимир Гађа, Недим Салбеговић, Милан Грубић, Николас Перић, Маријан Гудељ.

ПРЕБИВЛИШТЕ Улицу у којој је Павелић живео у Вртном граду Ломас дел Паломар, Фото Марија Јововића

Поред позивања људи да се учлане и буду део заједнице, поменути проглас су завршавали наво- дећи да „Хрвати, због својих осећања и захвалности не би требало да изостају из других националних група које су се већ придружиле покрету 'Правда, Слобода и Рад' “.

Председник Хрватског домобрана у Буенос Ајресу, Вјекослав Вранчић,  28. јула 1956. године послао је писмо председнику Аргентине, Педру Еухенију Арамбуруу, заведено под бројем 02762, којим је хтео да га упозна и обавести о забринутости хрватске заједнице због „неправедних инкриминација и јавних оптужби чије су били жртве. (  Вјекослав Вранчић је био министар Павелићеве владе, заменик министра спољних послова који је за заслуге у планирању масовних убистава и депортација  добио Хитлерово одликовање, и распоређен је у 342. дивизију.) Овим оптужбама они су окарактерисани као да су деловали пре, током и после Ослободилачке револуције по наређењу свргнутог Пероновог режима, да су учествовали у паљењу цркава, уличним нередима и да су се интегрисали у активности и организацију Националистичког ослободилачког савеза“.  (Паљење цркава је догађај од 16. јуна 1955, који се догодио у центру Буенос Ајреса, на Тргу де Мајо. Између Перона и Католичке цркве постојао је велики конфликт. Десетак храмова спаљено је тог дана.)

Вранчић је тврдио су ове оптужбе измишљене из политичких мотива, невезаних за догађаје у Аргентини.  Заступајући Хрватски домобран, писао је аргентинском председнику тражећи од њега да објави саопштење у ком би изразио невиност Хрватске заједнице поводом ових оптужби.

Бивши посланик Радикалне странке и новинар Силвано Сантандер, 13. септембра 1956. објавио је у листу Ел Плата, оптужбу која је 20. истог месеца објављена и у листу Нотисијас Графикас.

ЧЛАНАК  у листу Нотисијас Графикас, новинара Силвана Сантандера,  је врло унервозио усташе, јер се у њему тврдило   да су новинари пратили начин на који су деловале и поступале нацистичке организације у земљи, које нису криле своје активности нити се трудиле да сакрију своје везе са активним члановима свргнутог Пероновог режима. Сантандер је у тексту отворено изразио да је усташка група, предвођена ратним злочинцем Антом Павелићем, имала службени орган под називом Хрватска, који је управо објавио годишњак Хрватског домобрана, са антидемократским садржајем и литературом. Осим тога, наводио је да, када би се поменути орган заиста бавио одбраном својих интереса и идеала, који су се приписивали његовим члановима, не би имали никакву замерку, али да је у стварности то била једна од организација која је прибављала следбенике и присталице свргнутог режима, злокобног Националистичког ослободилачког савеза. Такође је тврдио да је из Хрватског домобрана пропаганда проширена и на иностранство, у покушају оживљавања нацизма. То је, према речима Силвана Сантандера, значило да се Анте Павелић не само осећао пријатно у Аргентини, већ да је учествовао у активностима које су му биле забрањене. Штавише, могао је да избегне своју одговорност за застрашујуће злочине за које је био оптужен. Сантандер је сматрао да је толеранција и заштита коју је Павелић до тада уживао незамислива, и закључио да би их све објављено у тексту требало забринути јер, ако би та толеранција доспела у толику крајност, вратио би се бедан углед који је земља имала током последњег рата, пре и после њега, када је Аргентина била означена као најбољи центар за нацистичке активности, а касније и као идеално упориште за скривање, угошћавање и прикривање стотине нацистичких злочинаца.

Октобра 1956, председник Хрватског домобрана, из улице Салта 1241, из Буенос Ајреса, инжењер Иван Асанчаић, послао је допис директору обавештајне службе, Управи националне жандармерије, у улици Сан Мартин 274, у Буенос Ајресу, који је завео под бројем 449/56.  У допису је изнео да су Хрвати били предмет бројних јавних оптужби.

Једној од њих допринео је новинар Силвано Сантандер, због чега су осећали обавезу да му одговоре отвореним писмом, које су приложили уз допис и објавили у листу Хрватска, 10. октобра 1956, где су набрајали оптужбе које су им приписиване тих дана и пре тога, а чијим су се сматрали жртвама.

У ТОМ отвореном писму,  навели су да су у последњих петнаест месеци систематски објављиване оптужбе против Хрвата...Рекли су да је ова кампања почела у јуну 1955, а оптужили су југословенску комунистичку амбасаду и њене блиске кругове да су незванични извор. У вестима које је Сантандер писао 13. и 20. септембра 1956, како је Асанчаић тврдио, оптужио их је за нацизам и одржавање веза са активним члановима свргнутог Пероновог режима. Неке оптужбе, које су кружиле у разним штампаним медијима, од којих су се усташе браниле у писму, биле су да је организација Хрватски домобран испостављала следбенике свргнутом режиму и да су са њим и даље одржавали везу. Оптуживани су и да их је свргнути режим ангажовао пре доласка у Аргентину и да им је у јуну 1955. године обезбеђено руско оружје донето из иностранства, да су били обучени да рукују оружјем у борби против аргентинског народа и да су учествовали у нередима који су завршени паљењем аргентинске заставе 11. 6. 1955. испред Народног конгреса. Хрвати су такође оптужени да су били на плаченичком спику перонистичког режим и да их је свргнути режим исплаћивао 1.600 Хрвата. Анте Павелић је оптужен да је од Еве Перон добио раскошну вилу у којој се настанио у господском крају  Буенос Ајреса.

Поводом оптужби које су изнете на рачун Хрвата, Асанчаић је закључио да иза паљења заставе, храмова, као ни за бомбу испред Југословенске амбасаде која није експлодирала, нису стајала хрватска имена. Да су оптужбе лажне укључујући и оне против Анте Павелића и да се очекује објављивање...Национална влада је наредила званичну истрагу, коју је спровела национална жандармерија.

Део отвореног писма које које је Асанчаић писао, чини и тачка Е, што у најмању руку изненађује због контрадикторности, јер се у њој тврди да министар ваздухопловства, адмирал дон Хулио Краусе, у својој изјави од 28. фебруара 1956. изврће истину о учешћу странаца у револуционарним догађајима у Аргентини, наводно тврдећи да је то било искључиво аргентинско питање, а да су странци били само посматрачи.

Неопходно је присетити се тајног извештаја који је 6. фебруара 1956. - 22 дана пре ових наводних изјава министра ваздухопловства - поднела Служба за ваздухопловство у вези са деловањем усташа у Аргентини и самог Павелића. У извештају Обавештајне ваздухопловне службе на осам страница, који је представио подсекретар за ваздухопловство, наводи се, између осталог, корисност и функција Хрватског домобрана за Павелића, везе које су имали са свргнутим Пероновим режимом, како су имали повластице приликом субвенција и јавних огласа у својим новинама, како су се бавили ометањем демократских објава...

АПАНАЖА ЗА ПАВЕЛИЋА

ПОСЛЕ пада диктаторског режима Хуана Перона Хрвати су такође оптужени да су се организовали у мале групе да терором наметну перонистички режим. Анте Павелић је оптужен да је примао месечну суму у пезосима за услуге које је пружао перонистичко Националистичком ослободилачком савезу, да је нашао пуну заштиту у свргнутој перонистичкој влади а да су његови следбеници као вичне стручњаци за терористичке  кампање застрашивали све Перонове противнике. Хрватски дом у Буенос Ајреса користио је за своје терористичке активности у Аргентини и као седиште самопрокламоване усташке владе у егзилу.

 СУТРА: КАМУФЛИРАНЕ ЗГРАДЕ НАЦИСТА У АРГЕНТИНИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САЗНАЊЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКИ ПОГЛАВНИК У АРГЕНТИНИ: Сарадници Анте Павелића су заузимали високе позиције у Перонистичкој странци

06. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ ВЛАСНИК ЗГРАДЕ СИМБОЛА БУЕНОС АЈРЕСА: Благоје Јововић у новинском чланку сазнао да је Павелић у главном граду Аргентине

05. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ НА ПОТЕРНИЦАМА ИТАЛИЈАНСКИХ НОВИНАРА: Павелић је у Аргентину ушао 6. новембра 1948. под лажним именом Антонио Сердар

04. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВАТИКАНСКИ ЗАВОД КРИЈЕ УСТАШКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ: После рата у Италији Благоје Јововић је сарађивао са британском обавештајном службом

03. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације