ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ НА ПОТЕРНИЦАМА ИТАЛИЈАНСКИХ НОВИНАРА: Павелић је у Аргентину ушао 6. новембра 1948. под лажним именом Антонио Сердар
У ЛИСТУ "Коријере де информационе" објављени су различити чланци који говоре о кретању Павелића и његових усташа током 1947. и 1948. године у Риму.
Павелић се крио под лажним идентитетом, док су његове усташе вишеструко хапшене и изручене у римској престоници, скривајући се у Заводу Светог Јеронима или у различитим самостанима у којима су били склоњени. Међутим, многи су ухваћени.
У вечерњем издању листа "Коријере де информационе" је 27. марта 1947. објављен чланак под насловом „Војна полиција хвата усташке епископе“. У чланку се наводи да су дан раније у Риму енглеска војна полиција и италијанска полиција извршиле изненадни напад на хрватски Завод Светог Јеронима, у улици Томаћели. (Адреса хрватског Завода Светог Јеронима ) Операција је изведена уз велико ангажовање снага и имала је за циљ хватање југословенских ратних злочинаца који су се склонили у Завод. Енглески и италијански агенти који су деловали по наређењу енглеског официра и италијанског позорника, привели су око стотину гостију, углавном југословенске националности. Операција је била сасвим успешна. У чланку се наводи да су бројни јерарси Анте Павелића, озбиљно повезани са усташким режимом и одговорни за разне злочине, пали у руке правде. Међу ухапшенима је био и потпуковник Томлиноф, један од најпоузданијих сарадника бившег шефа државе, вође хрватских фашиста.
У вечерњем издању листа "Коријере де информационе" од 5. маја 1947, објављен је кратак чланак под насловом „Павелић у Риму?“, у ком је писало да се тражи „Отац Гомес“ који се упутио према Аргентини. У чланку је писало да је римска полиција била опрезна и да је приводила крају активне истраге о Анти Павелићу, бившем хрватском шефу државе, након бројних штурих и контрадикторних вести од последњих недеља, а који је очигледно поново стигао у италијански главни град. Анте Павелић, који би требало да је недавно стигао у Рим, обучен у свештеника, намеравао је да добије визу за Аргентину. Поседовао је, према ноти, један пасош, а остале исправе су заведене на име такозваног Оца Гомеса, из Лисабона. Заједно са бившим Поглавником, био је и генерал Владимир Керћ, бивши командант и шеф усташких ваздушних снага, који се крио под именом Марко Рубини или Рубин.
Павелић није мрдао никуда без свог усташког обезбеђења. Добио је пасош на име Оца Гомеса, да би могао да побегне из Шпаније према Аргентини, али је био упозорен да је могуће да буде ухваћен, због чега је одбацио ту руту за бег и вратио се у Ватикан, где је уживао сигурну заштиту.
ДРУГА вест из листа "Коријереде информационе", од 22. маја 1948, откривала је боравиште три ратна усташка злочинца, који су се крили у манастиру у Риму. Под насловом „Усташе из манастира били су окрутни злочинци“, а чланак је говорио о томе да је политички биро полицијског штаба у Риму ухапсио троје усташа, након терористичког напада који су починили против југословенског представништва, што је бацило злогласну сенку на њихову прошлост. Југословенске дипломатске власти биле су задужене да обавесте полицијски штаб о лажним именима која су користили, и место где се крило ово троје усташа, који су боравили у самостану. Један од њих био је Бранко Рукавина, који је поседовао исправе набављене у Трсту под лажним именом Бранко Рутић. Рукавина је био шеф тајне службе УНС, Анте Павелића. Он је неко време управљао загребачким затвором, пославши у том периоду четири стотине политичких затвореника у смрт. Још један од заробљених усташа био је Дивиза Циачић, усташки подфицир који је у бројним одмаздама опустошио села личког и кордунског краја. Он лично убио је шездесет људи у месту Синилија, укључујући и једно двогодишње дете. С тим у вези, проказао га је један рођак масакриране породице, који је стигао у Рим 1947, и сазнавши да се овај мучитељ налазио у самостану, пријавио га.
Трећи ратни злочинац, Херенда Вид био је шеф Округа усташке омладинске организације на једном острву, где је ухапсио три стотине људи, а затим их послао на убијање у концентрациони логор Јасеновац. Југословенска влада ће тражити екстрадицију и предају ова три злочинца.
Ови новински чланци сведоче о томе како је огроман број ратних злочинаца покушао да се камуфлира лажним идентитетима, преко пацовских канала, док траже или чекају документацију у Риму како би побегли преко неке луке.
Почетком 1948, Тито је знао да је хапшење Павелића ризично. Према анализи аргентинског новинара Игњасија Монтеса де Ока, није морао да брине само о хапшењу Поглавника, већ је било неопходно да ликвидира и његове присталице да би смањио колатералну штету за Југославију као и политичке последице које су могле настати због онога што се налазило унутар једног црквеног здања, а постојао је и ризик да, уколико би га и убили, буде запамћен као херој, што би могло ојачати његово терористичко наслеђе. Насупрот томе, постојао је план да се он изручи Београду на суђење.
Овај закључак новинара био је исти који је имао и један југословенски оперативац у свом допису број 14950 где је навео да је наређено да се он киднапује како би му се судило у Југославији...
СЛЕДЕЋЕ питање које је потребно истражити је: Где се налазио Павелић када је стигао у Аргентину и шта су били његови први потези? Пре свега, важно је разјаснити да се Павелић није склонио у Аргентину 1946. године, како тврде неки писци. Анте Павелић је, сходно постојећој документацији, у Аргентину стигао са лажним идентитетом у новембру 1948. године на броду Sestriere.
Павелићево прво скровиште по доласку у земљу било је у насељу Белграно у Буенос Ајресу, у двоспратној згради, у улици Олазабал 2500. Он се врло кратко настанио у великој кући у коју су долазиле многе усташе. У завршном извештају СЕЛИЛ-е (Комисија за раскринкавање нацистичких активности у Аргентини, коју је основао аргентински председник Карлос Менем, 1997-99,) Карлота Џекиш, чланица те Комисије, припремила је један део извештаја у коме је истраживала о нацистима и њиховим сарадницима. Што се тиче Павелића, она наводи да је у Аргентину ушао 6. новембра 1948. под лажним именом Антонио Сердар, чамцем из Бразила, са пасошем Међународног Црвеног крста, иако у регистру уласка у земљу стоји као Арањош Пал. По мишљењу Џекишове у њеном извештају, 4. јануара 1950, секретар хрватског Каритаса је изјавио да је Антонио Сердар био грађевинар и да се налазио у земљи од 1948. Од 1948, Павелић је под идентитетом Сердара правдао своје боравиште печатираном потврдом коју је одобрио архиепископ Буенос Ајреса. Дана 20. јануара те године, једним документом се потврђивало да су фирма под именом Madelem, комерцијално и индустријско удружење, као и такозвани Антонио Сердар изводили зидарске и радове цементирања и монтаже машина. Његова лична карта, као Антонио Сердар, била је под бројем 4.304.761 а издата је 1. фебруара 1950.
Треба запамтити да је 1950. године у Аргентини донет Закон о амнестији за оне који су незаконито стигли пре те године, а исправе су им добављене врло брзо. Чињеница да постоји потврда фирме да Павелић обавља зидарске радове био је добар начин да се он прикрије интегришући се у друштво као обичан радник, али то није било ни близу истини. У НДХ је зарадио непроцењиво богатство. Поглавник је цео свој живот посветио издавању наређења, а да притом не упрља руке.
ГРАЂЕВИНСКИ ПРЕДУЗИМАЧ
АРГЕНТИНСКИ историчар и новинар Абел Басти писао је да Павелић поседује низ зграда које припадају његовој грађевинској компанији, не само у Буенос Ајресу, већ чак и у граду Мар дел Плата. Басти је обавио интервју са извесним столарским радником, Ернаном Ансимом, који је био Павелићев човек од поверења, пошто је за њега обављао послове на изградњи зграда у Мар дел Плати. Басти и Ансиново сведочење поуздани су доказ о Павелићевом грађевинском пословању, не само у граду Буенос Ајресу, већ и у другим градовима у земљи.
СУТРА:ПАВЕЛИЋ ВЛАСНИК ЗГРАДЕ СИМБОЛА БУЕНОС АЈРЕСА
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У КУРСКУ: Најновије мапе откриле - да ли је на помолу тотални преокрет на фронту?
УКРАЈИНСКЕ снаге оствариле су одређене маргиналне добитке у Курској области. Освојиле су насеља четири месеца након инвазије коју су започеле на руској територији.
10. 12. 2024. у 11:27
ПОЗНАТО ГДЕ ЈЕ АСАД ОТИШАО АВИОНОМ? Летилица мистериозно нестала са радара изнад града Хомс
ПОСЛЕДЊИ авион који је полетео из Дамаска, пре него што су га заузели сиријски побуњеници, а за који се сумња да је превозио сиријског председника Башара ал Асада, изгубио је сигнал убрзо након полетања, изнад града Хомс, који држе побуњеници, показују веб-странице за праћење летова, пише Ал Џазира.
08. 12. 2024. у 09:32
Неко је у Србији одиграо лото комбинацију Рахеле Ферари - и постао МИЛИОНЕР! Стварно извучени бројеви из филма "Тесна кожа"
ПРВИ део филма "Тесна кожа" изашао је давне 1982. године и постао прави биоскопски хит, а реченице које је изговарала Рахела Ферари се и дан-данас цитирају у различитим приликама.
11. 12. 2024. у 20:11 >> 20:41
Коментари (0)