ФЕЉТОН - ВАТИКАНСКИ ЗАВОД КРИЈЕ УСТАШКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ: После рата у Италији Благоје Јововић је сарађивао са британском обавештајном службом

БЛАГОЈЕ Јововић рођен је 25. децембра 1922. године, у селу Косићу, близу Даниловграда у Црној Гори, од мајке Радуше Делибашић и оца Јова Јововића, познатог комите и четовође у Првом светском рату и током аустроугарске окупације. У Другом светском рату био је локални вођа и борац, којег су у августу 1944. године убили комунисти.

ЕМИГРАЦИЈА Благоје са четницима-саборцима у Риму 1946. године, Фото Из књиге "Српски херој у вучјој јазбини"

Био је унук Лазара Јововића, знаменитог ратника у Првом светском рату, који је умро од срчаног удара када је у својој сто четвртој години, 1942, схватио да су комунисти побили читаву породицу Јововић.

Лазар, син Филипов, имао је три брата, Вукашина, Јанка и Јована. Јанко је имао четворо деце, међу њима и Душана, кога су партизани убили заједно са Јовом, Благојевим оцем.

Одгајан је у окриљу племена Бјелопавлића - званих Спартанци, које је њему и његовој породици усадило моралне вредности и строге кодексе родољубља, јунаштва и несебичног пожртвовања у одбрани домовине. Петсто година под турским јармом извајало је храбре и одважне ратнике који размишљају стратешки. Упорност и воља коју су гајили читавог живота, као и брзина и ефикасност њихових акција током и након рата, важне су животне лекције и наук које су им преци оставили у наслеђе. Током рата, Благоје је учествовао у бројним биткама и неколико пута се нашао лицем у лице са смрћу. Међутим, како каже народна изрека, нико не гине уочи битке. Њега је нова и значајнија мисија тек чекала.

ВРАТИМО се на почетак да разјаснимо да је Благоје Јововић први пут потражио Павелића са циљем да га убије 1947. године, док је био у Риму. Подаци које је имао били су тачни - Павелић, као и његова породица, налазио се у Италији. Преко Мише Поповића, човека ког је упознао у Риму, Благоје је хтео да затражи помоћ од британске обавештајне службе - за коју је кратко и сам радио, захваљујући Миши - да ухвати поглавника, пошто је већ добио информације да се крио негде у Ватикану. Међутим, понуду да помогне једној Јеврејки, жени одређеног високог званичника, на граници Аустрије са Италијом, добио је од Јевреја, а заузврат би му они помогли да пронађе Павелића. Благоје и Миша нису успели да помогну тој жени, и самим тим, помоћ им није стигла и нису успели да ухвате поглавника, који је уживао јаку заштиту у Риму, у месту где се сместио заједно са својим усташама, углавном у Заводу Светог Јеронима, и у манастирима.

Папински хрватски Завод Светог Јеронима на свом актуелном сајту признаје да су му након Другог светског рата стизале бројне избеглице које су описане као жртве рата, које су пристигле из своје домовине. Како тамо стоји, ученици су се, осим што би се посветили свештеничким студијама, бавили и прикупљањем и дељењем хуманитарне помоћи. Сајт наводи имена неколико уметника који су у Завод стигли после Другог светског рата, али изоставља да наведе огроман број насилних усташких убица, и ратних злочинаца који су пронашли уточиште у тим зидинама, па се чак заборавља и прича о боравку самог поглавника и његове породице који су тражили документацију за емигрирање, као што је то и навео шеф римске полиције у својој ноти бр. 224/86120. Веб-сајт такође описује да су неки од њих свој свештенички живот и делатност посветили приливу усташа у Аргентину и америчке земље, да је том операцијом руководио Крунослав  Драгановић.

Прво питање које треба расветлити је: Где се налазио Павелић и његова породица после рата, и да ли постоји документација која поткрепљује чињенице о његовом кретању. Постоји разна документација са које је скинута ознака тајности из италијанског Министарства унутрашњих послова, као и новински чланци који су дали неке назнаке о кретању и месту боравка Павелића, његове жене и троје деце од 1946. до 1948. О томе сведочи бројна документација начелника римске полиције која је стигла до Кабинета италијанског Министарства унутрашњих и спољних послова.

ЈЕДАН допис, што је за предмет имао Анту Павелића - Југословена - од датума 22. маја 1946, упућен Кабинету Министарства унутрашњих послова, од стране римског шефа полиције, наводи да је италијанска амбасада у Лондону, 12. фебруара пријавила да је 5. истог месеца, на захтев посланика Јегера, проверавала да ли су се предузеле неопходне мере за проналажење ратног злочинца Павелића који је, по свему судећи, боравио као бегунац у британској зони Корушке,  са циљем да га преда југословенској влади да му се суди. На то је министар Хајнд одговорио да су учињени сви могући напори да се тај човек приведе правди.

Павелић је без проблема био у Аустрији, у америчкој и енглеској окупационој зони, до марта 1946. Како се наводи у извештају, у Италију је стигао у априлу 1946. Дошао је пешке и кретао се кроз различите италијанске градове под лажним идентитетом, а да није био откривен, све време обучен као свештеник. Када је стигао у Рим, боравио је у различитим ватиканским резиденцијама, па чак и у неколико станова.

О локацији Павелићеве породице у Италији, допис под бројем 224/86120 начелника римске полиције, упућен Кабинету Министарства унутрашњих послова, под називом „Ловренчевић Мара, супруга Анта Павелића, бившег поглавара хрватске државе, и деца“, пружао је информације о локацији Павелићеве супруге и његове деце крајем 1946, који су били у потрази за скривањем, без документације, у Фиренци, док су бежали од правде. Шеф полиције је обавештавао Министарство, да је Управа полиције Чечина,  14. септембра 1946, утврдила прави идентитет људи који су боравили у Чечини, а који су идентификовани као Мара, супруга Анте Павелића, бившег поглавара хрватске државе, и њена деца Вишња, Мирјана и Велимир.

РИМСКА полиција, када је било у питању кретање Павелића у Фиренци 1947, разним дописима упозоравала Министарство спољних послова на догађаје који су упућивали на продају Павелићеве имовине у Фиренци, коју је он приликом куповине преписао на име своје жене.

Начелник римске полиције је 21. јануара 1947. године послао допис са називом предмета: „Анте Павелић. Вила Сан Доменико де Фиесоле“, Министарству спољних послова, који је прослеђен Министарству унутрашњих послова 30. јануара 1947. године. У допису је нагласио да је градска управа Фиренце, пре овог захтева, известила да је вила која се налази у новој општини Сан Доменико де Фиесоле, улица Салватино бр. 6, продата 1942. др Анти Павелићу за 750.000 лира. Купопродајни уговор заведен је на име Мара Павелић, рођена Ловренчевић. Вила је била ослобођена хипотеке и чинило се да нису предузети никакви кораци да се она прода. Шеф полиције је додао да породица Павелић и Хрват Вилко Печникар још нису лоцирани.

Павелић је купио велику вилу у близини Фиренце, док је био поглавник НДХ, сигурно као могуће уточиште приликом бекства за њега и његову породицу. Није очекивао да ће после рата ситуација бити толико неповољна за њега и да неће бити безбедан ни слободан у Италији, па је иницирао продају. Поменута општина, која се налазила у близини Фиренце, место је велике површине са огромним вилама, баш попут оне коју је Павелић купио.

ПОГЛАВНИК КРИЈЕ ТРАГОВЕ

САВЕТНИК италијанске владе Копини, шеф Трговачке мисије у Бечу,  6. маја 1946. године известио је Министарства унутрашњих послова следеће: да је од једне аустријске  личности, која је савршено упозната са ситуацијом, сазнао да Анте Павелић више није био у аустријској покрајини Корушкој, насељеној Словенцима и Хрватима, где се до тада крио, већ да се преселио негде и да је то са сигурношћу била Италија. Међутим, шеф римске полиције сматрао је могућим да је ова вест, иако поверљива, имала једини циљ да потврди да аустријска влада нема никакву одговорност према антититовским агитаторима у иностранству, а не да имплицира да ће га поново наћи у Италији.

 СУТРА: ПАВЕЛИЋ НА ПОТЕРНИЦАМА ИТАЛИЈАНСКИХ НОВИНАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КОРПА СРПСКИХ ОЧИЈУ ЗА ХРВАТСКОГ ФИРЕРА: Степинац је знао за злочине, а Сенека је говорио, "Онај ко не пријави злочин, подржава га"

02. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ УНОСИ ОГРОМНО БОГАТСТВО У АРГЕНТИНУ: Јововић је још 1947. планирао Павелићев атентат, пошто је знао да се крије у Ватикану

01. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДОКАЗ О РАЂАЊУ НОВИХ ОБИЛИЋА И ПРИНЦИПА: НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе погодило је Благојево уморно срце

30. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИСТОРИЈА ПОМАЖЕ У ПОТРАЗИ ЗА ИСТИНОМ: Многи нацистички и усташки злочинци у Јужној Америци никад нису откривени

29. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације