ФЕЉТОН - КОРПА СРПСКИХ ОЧИЈУ ЗА ХРВАТСКОГ ФИРЕРА: Степинац је знао за злочине, а Сенека је говорио, "Онај ко не пријави злочин, подржава га"

Марија Јововић

02. 12. 2024. у 18:00

УСПОСТАЉАЊЕ нивоа подршке ратним злочинцима и саучесништва Ватикана и Пија XII током Другог светског рата и после њега је тежак задатак.

ФЕЉТОН - КОРПА СРПСКИХ ОЧИЈУ ЗА ХРВАТСКОГ ФИРЕРА: Степинац је знао за злочине, а Сенека је говорио, Онај ко не пријави злочин, подржава га

ОДГОВОРНОСТ Кардинал Алојзије Степинац са поглавнком Антом Павелићем, Фото Википедија

Међутим, након толико деценија и даље се појављују докази који не помажу Римокатоличкој цркви да се ослободи мрље која је и даље прати. По одлуци папе Фрање, 2. марта 2020. скинута је ознака тајности са архиве Понтификата Пија XII, који је изјавио да се Црква не боји Историје, и да има поверења у своје претходнике, због чега је то наслеђе и предао истраживачима.

Међутим, истраживање документације омогућило је откривање кључног дела, писма које је немачки језуита написао секретару папе Пија XII, а које је пронађено међу папиним приватним папирима. У писму се види да је Његова светост 1942. године била упозната са кремирањем људи у пећима СС-оваца, нарочито Пољака и Јевреја, који су свакодневно убијани у пећницама Белзеца, нацистичког концентрационог логора у Пољској. У писму је поменуо и шта се дешавало у логорима Аушвиц и Дахау.

Постоје кључни документи које је Степинац припремио у Загребу како би изразио подршку Анти Павелићу. Павелић је 13. априла 1941. из Италије стигао у Загреб. Дана 14. априла примио га је надбискуп Степинац да му честита. Степинац је 28. априла објавио пастирско писмо у ком је од свог хрватског свештенства тражио да подржи и брани нову Државу Хрватску. У једном одељку тог писма, он позива свештенство да се без оклевања одазове његовом позиву да учествује у узвишеном делу одбране и унапређења НДХ. Ово писмо је прочитано у свим парохијама као и на радију. Међутим, Павелићу црквена испомоћ није трајала само током рата, већ и након њега. Павелић је водио своје крижаре из скровишта у Аустрији против Титовог режима. Почетком 1946, ови крижари су започели своју диверзантску тактику. Склонили су се у манастире, под заштитом Степинца. Свака каснија прича о овом црквеном НДХ поглавару заснована је на забораву.

Један хрватски политичар током рата написао је писмо упућено Алојзију Степинцу у којем га позива да се као поглавар католичке цркве у Независној Држави Хрватској  покаје за злочине које су чиниле усташе.

У ПИСМУ које је хрватски политичар, др Првислав Гризогоно, истакнути адвокат у Београду, који је био министар и посланик Националне југословенске партије, 8. фебруара 1942. из Земуна послао надбискупу Алојзију Степинцу навео је да „их више ништа не може сасвим ’опрати’“, што се односило на чињеницу да ништа није могло искупити Хрвате за злочине које су починили у Независној Држави Хрватској. У писму га је подсетио шта се догађало од првог дана проглашења НДХ: обезглављивање Срба, убиства људи, жена и деце, дивљачка мучења којима би претходно били изложени. Недужне Србе набијали су на колац, живе пекли, палили им куће и цркве, њихове становнике поливали врелом водом, драли им кожу, бацали со на живо месо, вадили им очи, уши, носеве, језике. Везали би их за камионе и вукли ломећи им кости, главе су им пробијали ексерима, разбијали о зид, боли им очи различитим врстама оштрица; децу би бацали у кључалу воду, у живи креч, раскомадали би их, разбијали би им главу о зид, ломили кичму, међу свим осталим зверским мучењима.

Гризогоно је описао још језивих сцена у писму. Хиљаде лешева однеле су реке Сава и Дунав, уз натписе попут „Прималац, Београд. Шаљем краљу Петру“. У чамцу је пронађена глава жене, заједно са дечјим главама, са следећим натписом: „Месо за Иванову пијацу“.

Још једна сцена коју је немогуће замислити због ужаса који изазива је проналазак посуда пуних српске крви у Босни, из којих су у многим приликама Србе приморавали да пију - крв своје обезглављене браће.

Што се тиче силовања жена и девојака, Гризогоно се у неколико пасуса свог писма позива на зверска понижења која су усташе спроводиле над Србима и Јеврејима. Мајке су силоване пред својим ћеркама, а ћерке пред мајкама. Одвођене су у усташке логоре и примораване на проституцију. Жене су силоване и на олтарима у православним црквама.

Младић је био приморан да силује своју мајку. У писму је Степинца подсетио на ужас који су злочини које су починили Хрвати изазвали у Немцима и Италијанима а који су те грозоте фотографисали као сведочанство.

Приликом анализирања ситуације, овај политичар није пронашао сличан случај у историји Европе и објаснио је да је писао надбискупу о овим злочинима јер је Католичка црква активно учествовала преко свештеника, монаха, клера и омладинских организација, претворивши се у чуваре концентрационих логора и усташких активиста, наређујући и одобравајући одсецање глава. Сазнање или одобравање сличних злочина, није могло промаћи његовом епископу. Закључак је био врло једноставан. Да су то радили без дозволе, али пошто им није суђено и нису смењени, имали су његово одобрење. Друга тачка за коју оптужује Католичку цркву јесте присилно преобраћање из православне вере у католичанство. С тим циљем прогонили су Србе. Писмо је закључено подсећањем на оно што су учинили православним црквама: оне су порушене, претворене у католичке, православни манастири експроприсани, њихова имања сравњена, њихова историјска добра уништена. Сви ови гнусни поступци пали су на душе Хрвата и срамотили њихова имена. Он је тврдио да је то била последња прилика коју као Црква имају да дигну глас и завапе за невиним и хришћанским Србима, који су били прогоњени више од Јевреја у Немачкој. Сврха писма, као што је изражено у последњем параграфу, била је да спасе њихове душе. А још је Сенека, стари римски писац говорио: "Онај ко не пријави злочин који му је познат, подржава га."

РЕЧИМА се не може описати беспомоћност коју изазива слушање и читање онога што су усташе под Павелићевом командом радиле у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. Више од годину дана слушала сам стотине сведочења потомака на својим конференцијама у Србији, Црној Гори и Републици Српској, 2023. и 2024. Свака српска породица има шта да исприча. Сведочанства су прекривена сузама и болом.

Одлучила сам да ову причу испричам у знак сећања на све страдале жртве Независној Држави Хрватској, причу о изопаченом вођи и његовим „крижарима“, у примеру примене  декрета и закона о истребљивању и расном и верском прочишћењу у потрази за аријевски чистом, католичком државом, која је сасвим умрљана крвљу и ужасом. Очи Срба, које су извађене и у корпи биле поклон хрватском фиреру, како је то известио италијански књижевник и ратни новинар Курцио Малапарте, приликом његове посете Павелићевом кабинету у Загребу током рата, показује до које крајности су ове изопачене усташе поштовале лик свог вође. Међутим, те српске очи никада нису изгубиле сјај. Само се надају да ће њихова светлост засијати кроз признавање истине и ничег више од истине: геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској. (О том сусрету са поглавником Павелићем Малапарте пише. „Док смо разговарали, ја сам посматрао корпу од врбовог прућа, постављену на његовом столу, на левој страни од Поглавника. Поклопац је био подигнут, видело се да је корпа била пуна морских плодова, тако су ми изгледали, рекао бих остриге, али извађене из љуштуре …

То су остриге из Далмације?’, упитао сам Поглавника. Анте Павелић је подигао поклопац корпе и показујући те морске плодове, ту љигаву и пихтијасту масу острига, рекао је, осмехујући се, са тим својим добрим и уморним осмехом. То је поклон мојих верних усташа: двадесет килограма људских очију.’ “)

ТРОВАЊЕ ДЕЦЕ

ПВОДОМ страдања деце у концентрационим логорима, када су се у Загребу прочуле вести о окрутности према њима, Црвени крст је интервенисао да се преживели предају. За тај задатак је 1942. године постављен др Камило Бреслер, све док им то даље није забрањено. Годинама касније, др Бреслер је испричао те догађаје. Неколико дана након пријема те деце могли су да се увере да су имали последице претрпљене тортуре и да су отрована каустичном содом пре предаје.  Др Катичић, председник Црвеног крста, уложио је протест претећи да ће свету проказати шта се дешавало у логорима, а резултат је био да је бачен у концентрациони логор Стара Градишка.

 СУТРА: ВАТИКАНСКИ ЗАВОД  КРИЈЕ УСТАШКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У КУРСКУ: Најновије мапе откриле - да ли је на помолу тотални преокрет на фронту?

ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У КУРСКУ: Најновије мапе откриле - да ли је на помолу тотални преокрет на фронту?

УКРАЈИНСКЕ снаге оствариле су одређене маргиналне добитке у Курској области. Освојиле су насеља четири месеца након инвазије коју су започеле на руској територији.

10. 12. 2024. у 11:27

ПОЗНАТО ГДЕ ЈЕ АСАД ОТИШАО АВИОНОМ? Летилица мистериозно нестала са радара изнад града Хомс

ПОЗНАТО ГДЕ ЈЕ АСАД ОТИШАО АВИОНОМ? Летилица мистериозно нестала са радара изнад града Хомс

ПОСЛЕДЊИ авион који је полетео из Дамаска, пре него што су га заузели сиријски побуњеници, а за који се сумња да је превозио сиријског председника Башара ал Асада, изгубио је сигнал убрзо након полетања, изнад града Хомс, који држе побуњеници, показују веб-странице за праћење летова, пише Ал Џазира.

08. 12. 2024. у 09:32

Неко је у Србији одиграо лото комбинацију Рахеле Ферари - и постао МИЛИОНЕР! Стварно извучени бројеви из филма Тесна кожа

Неко је у Србији одиграо лото комбинацију Рахеле Ферари - и постао МИЛИОНЕР! Стварно извучени бројеви из филма "Тесна кожа"

ПРВИ део филма "Тесна кожа" изашао је давне 1982. године и постао прави биоскопски хит, а реченице које је изговарала Рахела Ферари се и дан-данас цитирају у различитим приликама.

11. 12. 2024. у 20:11 >> 20:41

Коментари (0)

ДОШЛИ СМО ПО БОД, АЛИ СЕ ТО НА КРАЈУ НИЈЕ ДЕСИЛО: Иванић разочаран после пораза од Милана