ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ОДГОВОРНИ ЗА ЗБРКУ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Донован је тврдио да Лондон није довољно проучио Михаиловића и четнички покрет

НЕМА сумње да је Тито заговарао комунистичку послератну власт, и свака историја о Југославији потпуно јасно говори да је добар део легитимитета његове касније тридесетогодишње власти био заснован на чињеници да је ослободио своју земљу од нациста. Но, има ли разлике у односу на Михаиловића? Рекло би се да не.

КОНТРОЛА Представници савезничких мисија на Вису 1944. године, Фото Википедија

Потпуковник Алберт Сајц, амерички изасланик у четничком штабу 1944.  објашњава географску ситуацију: „Тито и његови партизани активни су на западу земље, четници на истоку, где народ не воли партизане, као ни Немце. Како је на истоку, где су се налазиле снаге Михаиловића, био стациониран и већи део окупаторских јединица Вермахта, то нас доводи до проблема.“

Осим поменутог, Сајц је такође био прилично добро упознат са етничким и верским разликама у Југославији, које су продубљене распадом и поделом земље 1941. и последично довеле до грађанског рата. Ту су живели Срби православци и Хрвати и Словенци католици. Занимљиво је да не помиње босанске муслимане, али уместо тога наводи како је део Македоније припојен Бугарима 1941, без етничког одређења.

Пружио је читаоцима у ОSS (Служба за специјалне операције) скраћену историју Балкана, где као и други помиње природне везе Србије и Русије засноване на православљу, али користи занимљиву опаску о „протурској Британији“, вероватно мислећи на спољну политику Велике Британије у доба Дизраелија (британски државник, писац, премијер у два мандата крајем XIX века, оснивач модерне Конзервативне странке) седамдесетих година XIX века, усмерену на подршку Османском царству против царистичке Русије.

Његово разумевање историје Босне прилично је несигурно, јер пише да је та област, уз Хрватску и Словенију била под влашћу аустроугарске империје „веома дуго“. Чини се да му није било познато оно на шта нас подсећа свако размишљање о узроцима Првог светског рата, како је Босна потпала под власт Двојне монархије тек 1878. и под њом остала до њеног распада 1918. године.

Дакле, он наставља: „Питање је хоће ли крвне и верске везе са Србијом превладати комунистичку верност Титу, с обзиром на чињеницу да је већина партизана неспорно неинтернационална (sic) . Овде примећујемо да, када користи израз „неинтернационално", вероватно мисли на националисте, што је нејасно из текста.

Једина ствар коју је са сигурношћу могао да предвиди односила се на процену како Југословени никада неће подржати повратак на корупцију и „политичку шикану“ из доба краља Александра. У наставку предлаже подршку и Титу и Михаиловићу, „партизанима на западу, а Србима на истоку земље. Крвави раздор свакако неће бити од помоћи". Могућност да Тито победи све - и Немце и четнике и Бугаре - за њега је „мало вероватна, скоро немогућа“. Он додаје како је Тито јак на западу, али ако покуша да иде даље, „ствари ће се отргнути контроли".

ВИЛИЈАМ Донован је пак 26. новембра поделио извештај са Здруженом савезничком командом, јасно стављајући до знања како су Феришови наводи тачни, док је Стејт департмент мислио другачије.  Том приликом, на столу је био и мање методичан, али једнако уверљив извештај потпуковника Сајца.

Донован је известио команду како је стање на терену проучавао више од две недеље.

Стигао је у Каиро октобра 1943. и сменио мајора Луиса Хјуита, до тада задуженог за оперативне акције, истовремено и официра за везу са SOE (Британска обавештајна служба).

(Хјуит је прекомандован у Бари, у циљу формирања истуреног штаба, али је опет смењен у новембру 1943. године.) Донован се враћа у Каиро новембра, а том приликом среће се са високим британским генералима, сер Хенријем Мејтландом Вилсоном и извршним руководиоцем SOE, генерал-мајором сер Колином Габинсом. Непосредна корист од Доновановог састанка са личностима оваквог ранга убрзо је постала очигледна.

У свом извештају Здруженој команди Донован истиче:“После примирја са Италијом, британско-америчка позиција у Југославији и Грчкој је погоршана. Неке околности које томе доприносе под савезничком су контролом, и ако се делује директно и снажно, садашњи тренд даљих подела може се зауставити.“

Иако су Британци и Американци били савезници, то није утицало на Донованово искрено убеђење да је Форин офис, било директно или кроз SOE, одговоран за збрку на терену.

Британска политика „диктирана је на дугорочно планираним британским политичким потребама на Балкану, пре него на решавању непосредног и виталног војног проблема од утицаја на свеобухватне савезничке операције".

Ово, наравно, претпоставља да су Американци потпуно чисти и објективни у својим циљевима. Но, тако је Донован видео ситуацију, изражавајући и став да су се покрети отпора и у Грчкој и Југославији подједнако осећали занемареним од Британије и Америке.

Надаље он истиче: „Нема чврстих и обједињених наредби из Каира за герилске операције; нема сталних представника код герилских снага; нема повезаности која би ујединила отпор и пружила кохезију са свеобухватним оперативним планом.“

ДОНОВАН је био је свестан, као усталом и Врховна команда: „Наравно, околност коју Савезници не могу да контролишу, с циљем обједињавања подршке, јесу тамошње одређене политичке и идеолошке разлике. Ове разлике су наглашене уверењем сваке стране како супротна страна сарађује са непријатељем, као и чврстом одлуком да се ова друга елиминише.“

Донован је поседовао урођену сумњичавост према начину на који су Британци оцрнили Михаиловића, што је заузврат био разлог великог неповерења четника према Британцима. Сви докази достављени од стране Британаца (а већина је, како знамо, заснована не само на теренским извештајима, већ на УЛТРА материјалима) за Донована су били сумњиви, јер је био у уверењу  да ови просто нису довољно проучили Михаиловића и четнички покрет.

Што се партизана тиче, Донован је признао како се „за Тита тврди да је комуниста", иако је имао вишег саветника који то није био. Поводом снаге Титових јединица, био је принуђен да призна како у том случају Британци нису претеривали. Цитирајући извештај мајора Фериша, он извештава команду како је „партизански покрет... много већег обима и војне важности него што је познато спољном свету. Просечан партизан је наклоњен Американцима, чврст у свом уверењу да ћемо им помоћи. Иако комунистичка партија има водећу улогу у организацији покрета, није успела да га индоктринира строго у складу с партијском линијом".

Донован је очигледно „прогутао“ све што му је Фериш понудио. Можда се, кроз оно што наводимо, може разумети разлог снажне Донованове антипатије према Британцима: „До пре недељу дана, ОSS – SО (Специјалне операције) била је спречена да присуствује свим састанцима SOE, не само оним посвећеним унутрашњој политици ових земаља, него и оним посвећеним разматрањима планирања и операција... Међутим, као резултат веома отвореног протеста према SOE у погледу нашег права да будемо информисани о свим плановима, како бисмо могли да одредимо њихову усклађеност са принципима утврђеним као смерница за наш правац деловања од стране Здруженог генералштаба, догодила се значајна промена, тако да верујемо да се сличан проблем неће појавити убудуће.”

ДОМИНАЦИЈА ОСТРВЉАНА

ЗА ВИЛИЈАМА Донована, који је основао ОSS (Службу за специјалне операције) , а потом постао први човек ЦИА,  постојеће војне мисије у Југославији нису одговарале сврси. У његовом извештај у коме је обухватио је Грчку и Југославију, када је реч о Југославији, он примећује да Британија тамо има 51 официра за везу код Михаиловића, а Америка само три; при Титовом штабу је 61 британски официр, а само три америчка и још три на широј партизанској територији. Све герилске снаге имале су хитну потребу за опремом, што је заузимањем Барија решено, па су поморске и ваздушне доставе виталног војног наоружања омогућене.

 СУТРА: ТИТОВ ПОКРЕТ ПРЕУЗИМА ВОДЕЋУ УЛОГУ НА БАЛКАНУ 

Препоручујемо

Друштво

0 4

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ НАПАДАЈУ СВЕ КОНКРЕТНЕ ЦИЉЕВЕ: Черчилов циљ је био да што више непријатељских дивизија држи приковано на Балкану

23. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - ШПИЈУНСКЕ ИГРЕ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И ВАШИНГТОНА: Амерички мајор, који је прославио Тита, био је агент СССР-а са кодним именом "Атила"

26. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЛОРЕНС ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ ПИШЕ ХВАЛОСПЕВ О ТИТУ: Бил Донован шеф Америчкe специјалнe службе OSS, слао је своје људе у Дражин штаб

25. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДРАЖА ПОСТАЈЕ КРОЈАЧ СУДБИНЕ СВОГ ПОКРЕТА: Лондон је у више наврата тражио од генерала Михаиловића да промени приоритете

24. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације