ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

Пише: Кристофер Катервуд

17. 11. 2024. у 18:00

КАДА је мајор Вилијам Дикин 28. маја 1943. године је слетеоу Југославију усред нове, свеобухватне немачке операције против партизана, чији је циљ био потпуно уништење парти- занских снага: Fall Schwartz (Пета непријатељска офанзива).

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

ОСЛОБОДИОЦИ Друга пролетерска бригада улази у Плевља после пада Италије, Фото Википедија

Као што знамо из Дикинових сећања, бити под сталним немачким нападом представљало је изузетно застрашујуће искуство. Но, генерале у Лондону запањили су борбени губици, које је Талбот Рајс анализирао у јулу, када је Пета офанзива окончана. Према ULTRA, односно немачким војним изворима, Немци су изгубили преко 1.000 војника, партизани најмање 12.000- 13.000, а четници ни мање ни више него 17. Упоређујући 17 четника са више од 12.000 партизана, било је драматично очигледно ко је примио главни удар у борбама са окупатором.

Тако да су управо у поменутом контексту, када је SOE Каиро почела са излагањем, војна обавештајна служба, Генералштаб и сам Черчил пратили реферисање. Како Талбот Рајс примећује у августу, пошто су Тито и партизани успели да се извуку, Михаиловић и четници скоро да ништа нису учинили: “SOЕ сумња да ће (Михаиловић)  икада бити спреман да се бори против Немаца, чак и ако Италијани пропадну, тако да предлажу будућу подршку углавном партизанима... Имајући у виду (Михаиловићев) доследно незадовољавајући став, мишљења смо да SOЕ, с војне тачке гледишта, вероватно оправдано заузима тренутно становиште.

Ово је, морамо приметити, војна тачка гледишта. Међутим, МI 3 - и ово је важно, како бисмо још једанпут побили теоретичаре завера - и остали из британске обавештајне службе нису занемарили политичку сложеност већине партизанског покрета, а нарочито Титово руководство. Како Талбот Рајс подсећа у једном извештају, МI 3 од септембра месеца, када су последице италијанског пораза бивале све очигледније: “Хероји овог периода су несумњиво партизани, који, још несвесни пада Италије, преконоћ мењају своју стратегију и пробијају се на обалу. Изузев (неколико)... лука, успели су да тамо продру први и сада држе дугу приморску обалу, као и главна острва... Партизански војни напори заслужују сву подршку коју им можемо пружити. Но, њихови политички циљеви нису ништа мање опасни од оних из ЕАМ (грчки покрет отпора) у Грчкој.”

ДРУГИМ речима, ни Тито ни прикривени комунисти из SOЕ Каиро нису политички завели Британце. Били су потпуно свесни политичких последица партизанског покрета, као и суседног комунистичког покрета отпора ЕАМ у Грчкој. Доносили су војне одлуке широм отворених очију у политичком смислу. Черчил у Југославији бира партизане; у Грчкој не подржава ЕАМ, сличан идеолошки покрет.

Као што МI 3 примећује, у време када Фицрој Маклејн стиже у Југославију на своју чувену мисију код партизана, јасно се може приметити на основу проучавања извештаја ULTRA како је један од главних успеха Титовог покрета заправо био вештина да се Срби и Хрвати убеде да оставе своје размирице по страни и боре се против заједничког немачког непријатеља - док Михаиловић, српски националиста, није чинио ништа.

Дакле, шта је са директном немачко-четничком сарадњом? Иако су Дикинова открића о оваквом виду сарадње изазвала снажне реакције, веродостојни докази ULTRA о овоме нису постојали. Но, и даље је било места сумњи. Иако постоје докази да је Михаиловић радо разговарао са својим суграђанима у Београду, нико други до Хитлеров министар дипломатије Рибентроп приликом посете квислиншкој Недићевој влади јасно јој је ставио до знања да су Михаиловић и његови саборци и даље велики непријатељи.

Део разлога за поменуто лежао је у намери Немаца да униште све покрете отпора, што је подразумевало како четнике тако и партизане. Но, иако су докази о Михаиловићевој издаји и даље непоуздани, то свакако није био случај са осталим четницима. Дана 22. новембра ULTRA је дешифровала споразум закључен између немачког команданта у  југоисточној зони са мајором Војом Лукачевићем, једним од водећих четничких команданата. У замену за то да не буду уништени од стране Вермахта, Лукачевић се сложио да прекине све операције против немачких снага у области југоисточне Србије, као и да се придружи заједничким војиим операцијама Вермахта против партизанских снага. Како Џон Крипс, историчар Блечлијевих операција, напомиње: „Потпуни текст споразума достављен је Черчилу.“

Важно је приметити да, Крипс надаље објашњава, када је премијер послао Маклејна у својству личног изасланика у мисију код Тита, Маклејн није знао за Лукачевићеву издају док је састављао свој чувени извештај - но, Черчил јесте. Дакле, када су премијер, Генералштаб и МI 3 читали Маклејнов magnum opus, чинили су то у светлу Блечлијевог материјала, где се видела сарадња четника и Немаца. Када је Маклејн говорио уопштено о тој сарадњи, нису га партизанске дезинформације довеле у заблуду, већ је била реч о потврди с терена о ономе што је ULTRA већ установила као чињеницу и доставила Черчилу, чак и да сазнања о детаљима четничке издаје нису доспела до Титовог штаба.

ЗАНИМЉИВО је да истина коју нам открива ULTRA показује пораст четничко-нацистичко- недићевске сарадње у регрутовању бројних српских војних обвезника. Једна од најбизарнијих епизода јесте Михаиловићев захтев да мајор Радосав Ђурић, тадашњи водећи командант у јужној Србији, започне сарадњу са Недићевим режимом. Дејвид Мартин у својој књизи одбацује тврдњу да је Михаиловић икада тако нешто захтевао - заправо је мајор Ђурић тај захтев одбио, све док му наређење не стигне лично од краља Петра - но, опет су дешифровани материјали необориво јасни.

Значајно је да Черчил прима извештај МI 3 лично и директно од начелника краљевског Генералштаба сер Алана Брука. Овај пример до нас сада долази у хронолошком погледу на промену ставова МI 3 у односу на збивања на Балкану: извештај припремљен за Черчила и Брука 27. октобра 1943, који говори о развоју догађаја на Балкану, већ следећег дана Брук је доставио Черчилу. Као и обично, премијеру су достављене и одговарајуће мапе. Тај материјал се налази у РREM 3/510/9 у Националном архиву у Кјуу, тако да свако ко проучава Черчилову архиву из ратног периода може јасно видети како је МI 3 редовно извештавао њега и водеће војне старешине, те да је ово главни извор за Черчилове одлуке у сарадњи са Генералштабом. Открића у овој књизи су, дакле, лако доступна и могла су се поменути и раније, ван академских кругова.

МI 3 је био у прилици да извести Брука и Черчила како су партизани способни да извуку потпуну предност из италијанске капитулације. МI 3 извештава: “По италијанској капитулацији, партизани су разоружали шест италијанских дивизија, док су две дивизије прешле на њихову страну и сада сарађују са њима. Партизанска снага је тиме значајно увећана.”

Осим тога, било је очигледно да су партизани остварили стратешку предност: У исто време, додатних шест италијанских дивизија је ван строја, те су услед слабљења позиције Осовине  партизани у прилици да преузму иницијативу на практично целом простору Југославије.

ТИТОВА ВИЗИЈА

ТАЧНЕ детаље, заједно са мапама, Черчилу је доставио МI 3. Велики простори Југославије сада су били под контролом партизанских снага. И не само то, већ је и Титова иницијатива, захваљујући којој је заплењено много италијанског наоружања и заузет велики део територије, променила равнотежу у односу на отпор непријатељу на терену. Ваља приметити да је ово био успех партизана, без утицаја британске политике или SOЕ: просто, Тито је имао стратешку визију како остварити предност у убрзаној промени ситуације, после пада Италије. По питању односа између партизана и четника, МI 3 примећује: "У Црној Гори се формирају нове банде, на простору у зони Михаиловића. Овде су се партизани у неким случајевима наметнули на миран начин, тако што су Михаиловићеви припадници прешли к њима, видевши да представљају активнију снагу; у другим приликама ступили су у отворене сукобе са Михаиловићевим четницима."

 СУТРА: У СРБИЈИ РАСТЕ УТИЦАЈ ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ЈЕЗИВО: Последњи минути живота Јаниса Тиме снимљени камером, после овога се убио (ВИДЕО)