ФЕЉТОН - ДРАЖА ИНСИСТИРА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА : Пуковник Бил Бејлиј је био рударски инжењер руднику у Трепчи и шеф SOЕ у Београду

ДО НОВЕМБРА 1942. године Хадсон никако није био једини у вези са SOЕ (Службе за специјалне операције) мисијама у Југославији.

Блечли парк, главни центар за откривања шифри, Фото Википедија

Једна од њих била је операција „Хидра“, коју је водио мајор Теренс Атертон, отпочета у децембру 1941. године. Атертон је био одличан зналац локалних језика, будући да је радио десетак година као страни новинар у Београду и био ожењен муслиманком из Сарајева.

Вероватно је неопрезно наступио, у светлу чињенице да је требало да ступи у контакт и са четницима и са партизанима, јер су по слетању два официра краљевске војске пошла са њим. Већ у априлу 1942. Атертон је био мртав, убијен под мистериозним околностима, уз међусобно оптуживање партизана и четника за то ко је одговоран за његову необјашњиву смрт, што је и Хадсон потврдио јула те године, без више трагова у погледу починилаца. (Дикин је имао одређене сумње, али доказати их чак и тада било је немогуће.)

Тада су упућене и друге мисије како би се утврдило шта се догодило, укључујући мисију са канадским комунистом Хрватом, али ниједна није дошла до довољно сазнања која би довела до истине.Но, и Хадсон и Атертон имали су довољно искуства, тако да је одлука SOЕ о њиховом упућивању и била с тим у складу. Међутим, Хадсонов четворомесечни  нестанак - срећом без трагичних последица - и Атертоново убиство, навели су руководеће људе у SOЕ да упуте „мисију вишег ранга у Михаиловићев штаб, како би се утврдило  право стање ствари и у циљу извештаја... о догађајима из 1942“.

Дакле, избор је пао на пуковника Била Бејлија. Он не само што је био рударски инжењер у српском руднику Трепча већ је, како знамо, био и шеф SOЕ у Београду. Његове способности су тиме биле неупитне, тако да је крајем 1942. дошао у Каиро спреман за мисију код Михаиловића ради спознаје шта се уистину догађа на терену.

Његов друг Бил Дикин дао је прикладан сажетак околности мисије:

Његова мисија је осмишљена у незахвалном тренутку, у потпуном недостатку Михаиловићевог одговора на британске захтеве за активном сарадњом, уз сазнање да партизани појачавају борбена дејства против Осовине и када је стварност грађанског рата широм Југославије почела да угрожава јединство земље.

Веома благо речено! Као и обично, и ово треба разматрати у светлу онога што је ULTRA   (ознака британске војне обавештајне службе) дешифровала и симултано откривала, као и онога што је у Лондону М13 склапао у целину. Бејли је био потпуно упознат са земљом у коју је требало да слети падобраном, али није знао оно што су М13 и Черчил лично са његовим Генералштабом читали из Блечли Парка (главни центар савезничког разоткривања шифри током Другог светског рата) . Тако да Бејли и његова мисија нису послати у непознато, већ су неки, који ће примати његове обавештајне извештаје - они у Лондону - имали потпуну слику. Као и увек, он је у том смислу пре потврђивао стање на терену него што је био једини извор информација, и ово је чињеница од посебног значаја, која нам увек мора бити на уму.

У ТОМ контексту, децембра 1942. године британски државници у Лондону још су полагали наде у уједињени југословенски покрет отпора, како би успешније ратовали против Немаца.

Они су знали оно што агенти SOЕ нису, да ће победом код Аламејна и када се ратна срећа у  Северној Африци окрене у корист Савезника, после вишегодишњих застоја, следећи циљ бити Италија. Да би та војна операција била успешна, југословенски покрет отпора требало је да онеспособи што више немачких дивизија на Балкану.

Зато нас Дикин подсећа:

Бејлијева упутства била су разнолика. Требало је да извести о војној снази четничког покрета у целини, као и да убеди Михаиловића у потребу предузимања активнијих војних задатака. Такође је требало да испита њихове политичке намере и предложи како се британска политика, још увек у оквирима изворног плана о стварању уједињеног (односно заједничког четничко-партизанског) покрета отпора, може применити.

Ово је био захтеван задатак, а ми се увек морамо подсећати на то да су у оптицају биле две прилично супротстављене жеље:

а) британска жеља за активним отпором;

б) Михаиловићева решеност да се цивилни губици сведу на што је могуће мањи број и да се издржи док немачки пораз не буде неизбежан.

То значи да је Бејли, слетевши у Југославију на католички Божић 1942, требало да израчуна квадратуру круга. Када се срео са Михаиловићем наредног дана, по успешном слетању, имао је скоро немогућ задатак пред собом.

ПОЧЕТКОМ 1943. године то је и схватио, што се да закључити из низа његових извештаја штабу, овога пута, за разлику од Хадсона, са свог апарата и уз помоћ свог радисте. Врло брзо се међу њима нашао и овај, који се тицао његовог домаћина: „Михаиловић је одлучан у намери да елиминише све противнике пре него што нападне окупаторске снаге, и убеђен је да су сви Хрвати герилци ван његове команде (многи партизани су били Хрвати) стопостотно комунисти, те морају бити уништени.“ Другим речима, Михаиловић је најпре требало да победи у грађанском рату, пре него што почне да убија Немце.

И шта даље? За Бејлија - према његовом извештају од 22. јануара - једини излаз био је да се повуче демаркациона линија између подручја где су партизани били у већини и територија где су Михаиловић и четници били у превласти. Британија би тада могла подржати обе стране на различитим местима.

Као што ће његов колега Бил Дикин закључити: „Предност оваквог разграничавања сфера утицаја била би Михаиловићево лишавање главног изговора за избегавањем борбе са Осовином, а у исто време би Титово присуство у западној Хрватској изазвало доста невоља Немцима на том простору."

Звучи једноставно  но да ли је тако и било?

Пред дипломатама у Лондону који су процењивали ове околности, стајало је брдо проблема. За почетак, краљевска влада у избеглиштву именовала је Михаиловића за министра војног 1942. године, и све што би га узрујало не би ваљало за њих саме. Подела би, такође, могла да уведе комунистички режим у областима под Титовом контролом, чему су се, разумљиво са њихове тачке гледишта, они у потпуности противили.

Видећемо у следећем поглављу како то представља сер Орм Сарџент из Форин офиса, али за сада, Дикин објашњава тадашњу британску позицију тиме да су се Британци у суштини „суочили са развојем опрезне политике подршке обема странама“.

На дужи рок то је, сасвим природно, било немогуће, али се тада, 28. фебруара 1943. године  догодило нешто што је све преокренуло и довело до тога да Британија много лакше донесе коначну одлуку.

РАЗОТКРИВАЊЕ КОДОВА И ШИФРИ

БЛЕЧЛИ Парк је енглеска сеоска вила и имање у Блечлију, Милтон Кејнс (Бакингемшир), који је постао главни центар савезничког разоткривања шифри током Другог светског рата.На имању се налазила Владина школа кодова и шифри (GC&CS)), која је редовно пенетрирала тајне комуникације Сила Осовине – најважније немачке Енигма и Лоренц шифре. Према званичном историчару британске обавештајне службе, „ULTRA“ обавештајни подаци произведени у Блечлију скратили су рат за две до четири године, а без њих би исход рата био неизвестан. Тим у Блечли парку је осмислио аутоматске машине које су помогле у дешифровању, што је кулминирало развојем Колосуса, првог дигиталног електронског рачунара на свету. Операције разотриквања кода у Блечли парку су се завршиле 1946. године.

 СУТРА: ТЕОРИЈА КОМУНИСТИЧКЕ ЗАВЕРЕ СТИЖЕ ИЗ КАИРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - НЕПОВРАТНО НАРУШЕНИ ОДНОСИ ДРАЖЕ И ТИТА: У процени капитулације Италије генерал Дража је пар месеци и оста без њиховог оружја

05. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ: Британске службе нису прецизно установиле свој допринос у пучу 27. марта 1941.

04. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - САБОТАЖЕ БРИТАНСКИХ СЛУЖБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Британци су планирали минирање пловног пута Дунава у делу Ђердапске клисуре

03. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 14

ФЕЉТОН - ЗБОГ БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ КРАЉ ЈЕ ПОДРЖАО ПАРТИЗАНЕ: Петар II је Черчилу изјавио да су у југословенској влади сви министри лопови

02. 11. 2024. у 16:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације