ФЕЉТОН - НЕПОВРАТНО НАРУШЕНИ ОДНОСИ ДРАЖЕ И ТИТА: У процени капитулације Италије генерал Дража је пар месеци и оста без њиховог оружја

У СЕПТЕМБРУ 1941. храбри тридесетогодишњи бивши рударски инжењер са знањем српскохрватског језика, капетан Д. Т. Бил Хадсон, упућен у Југославију да би што тачније утврдио ште се заправо тамо дешава.

ПРОФЕСЕИОНАЛАЦ Бил Хадсом први британски официр за везу у Југославији , Фото Википедија

Искрцао се из подморнице 17. септембра, са две радио-станице, од којих ниједна није била поуздана. Но, био је то почетак, нажалост не баш обећавајући, јер је убрзо изгубио сваки контакт са SOЕ , те је следећих неколико месеци провео без икаквих радио-веза.

Али барем је успео, преко контакта са партизанима, да сазна да Тито постоји, а да Михаиловић и четници, макар према ста- ву Краљевске владе у избеглиштву, једини пружају званични оружани отпор Немцима. Такође је закључио да се припрема грађански рат између ове две групе отпора, ако већ и није био увелико у току, те да ће та околност бити велики проблем за званичнике у Лондону.

Заправо, према Дикину, грађански рат избио је 2. новембра код Лознице, када су четници напали партизане. На крају је притисак Британаца и Совјета довео до краћег примирја.

У својим тајним депешама Хадсон није могао да буде детаљан с обзиром на то да је користио четничке радио-станице. Дикин објашњава: Хадсоново присуство на лицу места као сведока, скромне војне могућности малих четничких трупа, као и могућност руског притиска на Тита, приморавали су Михаиловића, упркос његовом инстинкту... да се уздржи од даљих напада на Титове снаге... Али заправо било је мало могућности за привремено примирје између сукобљених страна. Лични односи Михаиловића и Тита неповратно су нарушени.

У ДЕПЕШИ од  20. новембра коју је успео да проследи у Британију, Хадсон је показао право разумевање актуелне ситуације: Мој став о Михаиловићу јесте да он поседује све врлине, осим снаге. За сада, партизани су јачи, тако да најпре мора да их ликвидира британским оружјем да би се озбиљније супротставио Немцима.

Другим речима, британске испоруке Михаиловићу пре би се користиле против комуниста партизана него против окупаторских немачких снага. То није било оно за шта су Британци ратовали. Као што Хадсон рече једном партизану, „Влада Британије жели да зна може ли се рачунати на трајни споразум између четника и партизана".

Укратко, 21. новембра Хадсон се на тренутак понадао да ће се „Михаиловић сагласити са признавањем партизана“. Истом се понадао и Лондон. Али то је била илузија. Крајем новембра, после неких немачких операција, Михаиловић је био приморан на повлачење, и по Дикиновим речима, „оставивши Хадсона као усамљеног бегунца у сељачкој ношњи, да се бори за голу егзистенцију ловине... у наредним месецима". Заправо, у наредна четири месеца, по Дикиновим речима, он је „проживљавао језив период, хранећи се углавном кромпиром и, што је било најгоре, без икаквих вести из спољног света“. Тек 4. јуна поново је ступио у контакт са Британијом и знао да је коначно безбедан.

У овом одсудном тренутку рата, како се чинило многима у Британији, чинило се да Совјетски Савез можда неће издржати, с обзиром на то да је „Барбароса“ тада врло успешно спровођена против Црвене армије, а могућност да Уједињено Краљевство помогне било коме у Југославији у борби против Трећег рајха готово да није постојала.

ОНО што је Генералштаб написао у новембру 1941. било је кључно:Устаници делују у тешко проходним планинским пределима, где су у могућности да покрет отпора одрже дуже времена, али вероватно тек као претњу јединицама Осовине и ништа више од тога. Како би се покрет отпора развио у широки народни устанак, требало би га проширити на градове, где би у недостатку британских снага био угушен крајње сурово. То се мора избећи. Наша политика, дакле, треба да буде усмерена на снабдевање устаника, како би се покрет отпора одржао у планинама.

Знајући како се лоше по Британце одвија рат против Ромела у Северној Африци, могућност било каквих испорука Југославији била је у домену маштарије. Иако су појединци у Лондону, као и у британском штабу у Каиру, били донекле оптимистични у погледу снабдевања југословенског покрета отпора, други, укључујући Лорда Гленконера, шефа SOЕ у Каиру, били су реалнији: Сада је већ очигледно да су Врховна команда и Генералштаб против слања било којих наших јединица у помоћ устаницима, и ми смо се, дакле, као и обично, нашли у врло незавидној ситуацији, настојећи да пронађемо решење између два супротна и сукобљена става, јер уверен сам да би Немци на нашем месту или одлучили да подрже устанак или се уопште не би мешали.

Овај сукоб је мучио британску политику све до краја 1943. године. Али службени историчар SOЕ Макензи у праву је када каже: Ова страна проблема била је много значајнија у то вре- ме него питање подршке Михаиловићу  или Титу.

У недостатку суштинске помоћи, напори SOЕ једино би проузроковали непотребне масакре.

Надаље, како се грађански рат између две сукобљене стране све више заоштравао, проблем око тога ко треба да прими војне испоруке постао је чисто теоретски.

НОВЕМБРА 1942. Хадсон је коначно успео да достави неке важне процене Лондону. Дикин их је назвао „промишљеним и проницљивим" и оне ће ускоро - али не одмах - постати важећи став и у Вајтхолу. У светлу критика британске одлуке да се одустане од Михаиловића, насталих много после рата, важно је напоменути да је Хадсон имао прагматичан став, пре него идеолошки, у својим проценама сталне пасивности Михаиловића и његових четника. Неки од одломака Хадсонове дугачке званичне посланице од 15. новембра 1942. кажу следеће: Михаиловић и (четници у Црној Гори)  у суштини су опортунисти, који неће ризиковати свој садашњи, релативно безбедан положај ради, како они то зову, „авантуре“. Михаиловић се противи предузимању диверзија против Италијана.

Уверен је у њихову скорашњу капитулацију, када очекује да заплени њихово оружје и опрему, којима ће бранити Црну Гору (где се тада налазио) склањајући се од Немаца. Тврди да ће, уколико сада нападне Италијане, Немци окупирати Црну Гору, те ће тиме изгубити прилику да заплени италијанско оружје. Он такође страхује да би диверзије утицале на губитак народне подршке, јер би њега оптуживали за италијанску одмазду, а уједно би Италијани престали да четницима испоручују храну.

У погледу Италијана, Михаиловић је поранио неколико месеци, а када је Италија капитулирала 1943, наравно, Тито и партизани успели су да прибаве гомилу италијанске опреме.

Поред тога, отпор Немцима могао је довести до масовних цивилних жртава, и то је био велики терет за Михаиловићеву савест. Хадсон је био „лично уверен да су те четничке групе“ у Србији, долазећи из Црне Горе, „у стању да изведу диверзије на железничким пругама у крајевима где Немци не би могли да спроведу одмазду према српским селима".

Како Хадсон открива: Још ниједан озбиљан напор, међутим, није учињен како би се испитале могућности спровођења таквих операција. Слаби резултати постигнути у досадашњим акцијама најпре су последица Михаиловићеве неодлучности и недостатка енергичности. Када сам инсистирао на наставку обимних диверзионих дејстава, генерал и његова пратња навели су да је већ пола милиона Срба убијено у борби против сила Осовине, те да они не смеју да ризикују даље одмазде; истакли су да они неће одустати од оваквог става ради страног интереса.

СТРАТЕГИЈА ИНТЕРЕСА

ИЗАСЛАНИК Бил Хадсон је био убуђен да ће, када савезничка победа над Немачком буде извесна, Михаиловић коначно кренути против Осовине, али „до тада га сматрам потпуно способним да приступи закључењу свакаквих тајних споразума, било са Италијанима или Немцима, који би користили његовим интересима, а у исто време га не би компромитовали". Управо то ће потврдити и извешатји из М13.

 СУТРА: ДРАЖА ИНСИСТИРА ДА СЕ УЗБЕГНЕ СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - САБОТАЖЕ БРИТАНСКИХ СЛУЖБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Британци су планирали минирање пловног пута Дунава у делу Ђердапске клисуре

03. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОДЕЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЈАЈЦУ ПО ПРОГРАМУ КОМИНТЕРНЕ: На конгресу у селу Ба тумач ставова политичких странака био је Живко Топаловић

26. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 26

ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

25. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације