ФЕЉТОН - САБОТАЖЕ БРИТАНСКИХ СЛУЖБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Британци су планирали минирање пловног пута Дунава у делу Ђердапске клисуре

ТОГ 27. марта 1941. југословенска влада намесника кнеза Павла збачена је државним ударом, из протеста против намесниковог пакта са Хитлером, а говорило се да су Британци стајали иза неких пучиста.

ОБАВЕШТАЈАЦ Бил Хадсон у време када је радио у Крупњу, Фото Википедија

Прича је извучена из књиге Џона Бакана, према актеру Ричарду Ханеју, јер је британски М16 (касније сектор Б) на терену имао свог агента, јужноафричког рударског инжењера по имену Џулијус Ханау - шифра Цезар (што је историчар М16 описао као немаштовито име лако за декодирање. Он је заврбовао друга два рударска инжењера Била Бејлија и Била Хадсона.

У моменту пуча, Ханау је већ био протеран из Југославије. У периоду 1939-1941. Британци су настојали да начине што је могуће већу штету нацистичким војним операцијама, али су на Балкану имали значајан проблем, јер су земље попут Југославије и Румуније много више стрепеле од Совјетског Савеза него од Трећег рајха, а посебно су биле забринуте да не навуку беду на врат због сарадње са Савезницима, како од Немачке тако и од СССР-а.

Дакле, како смо ми доспели тамо и шта се дешавало пре и након пуча? Почињемо повратком у 1941, а потом идемо напред, у време кад је Британија (а тиме и SОЕ- Службa за специјалне операције) морала да сабере своје положаје. Иако нас сјајна књига Роџера Мурхауса Ђавољи савез, која говори о савезуХитлера и Стаљина 1939-1941, на то подсећа, често губимо из вида период између августа 1939, када је у Москви потписан нацистичко-совјетски пакт Рибентроп-Молотов, и немачке инвазије на СССР јуна 1941. године. Ми памтимо период 1941-1945, када су Британија и Совјети били савезници.

ПОКУШАЈИ Британаца да на Дунаву причине значајну привредну штету трговини између Румуније и Трећег рајха, укључивали су разноврсне саботаже, чији су организатори били агенти SOЕ. Реч је о минирању одређених делова пловног пута Дунава, посебно у делу Ђердапске клисуре, како би се отежао или онемогућио транспорт виталних руда и робе до удаљених делова Немачке. Али да би се постигао тај циљ, који на крају и није остварен, неутрални статус дунавских земаља Румуније и Југославије морао је бити осујећен. Нико од југословенских државника није хтео да његова земља доживи судбину Румуније (када је СССР узео део територије) , те иако је значајно раздраживало Британце, југословенско оклевање да провоцира Хитлера било је потпуно разумљиво.

Главни оперативац у Југославији, док га нервозни Југословени нису протерали, био је Џулијус Ханау звани Цезар. Његов SOЕ  досије наводи да је пореклом био Јужноафриканац  јеврејског порекла, неко ко би по дефиницији имао изванредан лични мотив за мржњу према Трећем рајху и свему што је нацизам заговарао.

У Првом светском рату било је планова да се француске и британске трупе стациониране у Солуну употребе за напад на немачке савезнице Бугарску и Османско царство. Ханау је служио тамо, па је после рата остао у региону, радећи као пословни човек у Београду, главном граду Југославије.

У томе је, како Званична историја SOЕ наводи, био успешан, „у прилично магловитим словима пословања на Балкану... Поседовао је темељно знање о Југославији, као и прљавим позадинама јутословенских афера, веома енергичан и довитљив, са искреном мржњом према Немцима и са врашким смислом за хумор“. “

ЗВАНИЧНО је у јуну 1939. постављен за шефа Секције Б која је претходила SOЕ, за ширење дезинформација и спровођење субверзивних операција у Југославији. Као што касније SOЕ наводи, био је толико истакнут у друштвеним круговима да је врло брзо разоткривен.
Иако се, наравно, у Британији нису толерисали подмићивање и корупција, наша Влада није бирала средства да у страним земљама убеди локални народ у исправност подршке Уједињеном Краљевству и савезничкој ствари. Овде је Ханауово познавање модела балканске корупције дошло до пуног изражаја, јер је он тачно знао кога треба подмитити.

Подмићивање у изборним поступцима није изум XXI века: Британија је била активна у тим радњама још током тридесетих година XX века, и мада је Ханауова намера да равномерно подели новац пропала услед кашњења очекиваних парламентарних избора 1940, схватио је да би могао сарађивати са Српском сељачком странком, која би промовисала британске интересе у југословенској политици.

Секција D, као и SOЕ потом, заснована је на начелу да се тајним деловањем непријатељу  нанесе што већа штета. Иако јој је главна делатност била усмерена на зону “ђердапске клисуре на румунској страни Дунава, неке од субверзивних операција биле су планиране и на југословенском тлу, тако да је Ханау имао пуне руке посла. Гребен на Дунаву у потпуности се налазио на југословенској страни, док је једна обала клисуре Казан припадала Румунији, а друга Југославији.

ОПЕРАЦИЈОМ Казан“ Ханау је постигао пун погодак, јер је у новембру 1939. саботажа накратко онемогућила немачки речни транспорт на том делу Дунава. Али ово је привукло пажњу сер Роналда Кембела, британског амбасадора у Југославији, а тиме и сер Орма Сарџента, једног од највиших дипломата у Форин офису у Лондону, уједно и веома заинтересованог за активности Секције D , а касније и SOЕ. Сувишно је помињати да су  обазриви званичници били веома забринути за угрожавање југословенске неутралности, а да су Немци брзо сабрали два и два, разоткривши британску умешаност у ову саботажу, што је довело до обуставе даљих операција.

У то време, чак је и стални секретар Форин офиса, великан сер Алек Кадоган, ушао на сцену. Био је врло обазрив поводом таквих смелих акција, а и поводом сличних намера Француза за обављање саботажа у региону.

Британска Влада је, иако службено чинећи све што је било могуће да приволи балканске земље у савез против Трећег рајха, била свесна страха тих држава од Совјетског Савеза, тиме и Стаљиновог пријатеља Хитлера. Тако је у мају 1940. Кадоган поручио, уз подршку кабинета: „Не сме се предузети ниједна активност која би могла да убрза оружану окупацију реке или превремену инвазију Немачке на балканске земље.“

Тако да је, барем привремено, Ханау дао све од себе, али је у јуну 1940. био протеран, као и у јулу „Бил“ С. В. Бејли, један од будућих главних оперативаца SOЕ на Балкану после 1943, са вишегодишњим искуством у региону у својству рударског инжењера у руднику Трепча. (Ханау је касније наставио да представља Британију у Западној Африци, где је умро пре завршетка рата.)

ЧЕРЧИЛОВА ЛУДАРИЈА

АУТОР  штива које је пред читаоцима "Новости"  Кристофер Катервуд,  након дипломирања на Колеџу Бејлиол Универзитета у Оксфорду, наставља магистарске студије на Колеџу Сидни Сасекс при Кембриџу, а докторску дисертацију о Черчиловом стварању Ирака 1921. брани на Универзитету Источне Англије у Норвичу. Дисертација ће бити објављена под насловом Винстонова лудорија  у Великој Британији, а потом у САД као Черчилова лудорија и постаће бестселер преведен на три језика. Током академске каријере и предавања на Универзитету Ричмонд у САД, Катервуд добија признање Рокфелерове фондације, а 2010. постаје члан управе Задужбине Винстона Черчила у Великој Британији. Катервуд је 2017. објавио књигу "Черчил и Тито" , који је код нас објавио "Службени гласник" и  из које преносима најзанимљивије детаље. 

 СУТРА: ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ПРОПУШТА ШАНСУ ДА ЗАГОСПОДАРИ СРБИЈОМ: Пре него што га се краља Петар одрекао, у Дражиној организацији почело је расипање

31. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 8

ФЕЉТОН - У ТЕМЕЉЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИО ЈЕ УГРАЂEН ДИНАМИТ: Срби су сами криви што је Хрватска испала главни "профитер" на заседању у Јајцу

30. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОДЕЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЈАЈЦУ ПО ПРОГРАМУ КОМИНТЕРНЕ: На конгресу у селу Ба тумач ставова политичких странака био је Живко Топаловић

26. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

24. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације