ФЕЉТОН - ДРАЖИНИ КОМАНДАНТИ ПРЕДЛАЖУ САРАДЊУ ТИТУ: Черчил је краљу Петру предлагао да се именује војни одбор у Југославији, али без Чиче

ИСТРАЖИВАЊА вршена у правцу разјашњења одвајања потпуковника Лукачевића и других команданата од Драже Михаиловића, у време када је му је уистину било најтеже, кад је на свим стазама и богазама наилазио само на препреке, показују, да су иза свега стајали Британци, да је то био резултат одређене британске политике према југословенском краљу и краљевској избегличкој влади као и покрету Драже Михаиловића, њиховом ослонцу у земљи.

Михаиловић са мисијом САД -Роберт Мекдауел, Џорџ Мусулин, Ник Лалић и Мајкл Рајачић, Фото Википедија

Један од истраживача целог овог случаја, Радоје Пајовић,  утврдио је, да су се још током 1943. године, представници Велике Британије при штабу Драже Михаиловића (пуковник Бејли, а касније и генерал Армстронг) распитивали код појединих Михаиловићевих команданата ко би могао да замени Дражу Михаиловића на његовом положају. Све то, по Пајовићу, било је у складу са ставом самог Черчила, који је краљу Петру ИИ предлагао да се именује посебан војни одбор у Југославији, али без Драже Михаиловића.

Кад се Лукачевић одвојио од Драже Михаиловића, он је издао проглас („Немачка на издисају“), у којем се обратио „свим грађанима Југославије“, истичући да у његовим јединицама „има места за све синове Југославије, без обзира на верску или политичку припадност“. Затим се, 20. септембра 1944, састао са члановима Националног комитета за јужну Херцеговину и са командантима Михаиловићевих јединица у Херцеговини. На овом састанку без много увијања, он је изјавио — да је политика Драже Михаиловића доживела слом...

Са овог састанка, упућен је меморандум команданту савезничких трупа у Италији, и у њему је речено, да су трупе које стоје под Лукачевићевом командом учиниле све што су Лукачевићу саветовала „меродавна британска места...“ Преко Британаца, Лукачевић се обратио и Титу - с предлогом за сарадњу. Процењујући исправно, да иза свега тога стоји влада Велике Британије, Тито је тај предлог прихватио, али уз услов да се Лукачевић са својом војском стави „под његову оперативну контролу каодео његових снага“. Лично са Лукачевићем, Тито је одбио да се сретне и упушта у било какве преговоре. Поручио му је „да се обрати И корпусу партизанске војске“. Крај читавог случаја Лукачевића био је тај, да је он у фебруару 1945, у Билећи, био заробљен од НОВЈ, изведен на суд, осуђен на смрт и 14. августа 1945. године стрељан у Београду...

ВЕЛИКО незадовољство Михаиловићем и његовим радом показао је и мајор Драгослав Рачић, командант Четврте групе јуришних корпуса у Србији. У једној врсти меморандума упућеног Михаиловићу, он је указао на низ његових пропуста, при заузимању ставова према савезницима и противницима, и, ради решења насталих проблема, предлагао је да се одмах приђе енергичним акцијама против непријатеља, како 6и се поправио положај покрета код савезника, а затим да се приђе „коренитој измени политичког и војног вођства...Свој меморандум, Рачић је завршио речима: „Хтели смо националну револуцију, али је нисмо извршили јер смо се огрешили о принцип сваке револуције: борити се све док се не сруши стари режим и његови носиоци „.

У настојању да спасе што се спасти може, и да створи услове да у Србији постане главна снага (тачно процењујући да ће на крају у Србији пасти одлука ко ће постати господар Југославије) Михаиловић је одлучио да у свој фронт угради све јединице Недићеве војске, али и све одреде Димитрија Љотића. То му је и успело, 6. септембра 1944. године, на састанку у селу Прањани са представницима команди Љотићевих и Недићевих трупа (што је, у ствари, био резултат његовог договора са Миланом Недићем, и договора између његовог команданта за Србију, генерала Трифуновића са Димитријем Љотићем). По постигнутом споразуму у Прањанима, Михаиловић је изјавио — да он сада „држи чврсто ситуацију у земљи“, а сем тога, да нема опасности од тога да би Црвена армија могла ући у Србију... При том се позвао на Мекдаула, шефа америчке мисије у његовом штабу, који га је уистину био уверио да би прелаз совјетске војске преко Дунава изазвао сукоб Совјета са Англо-Американцима. Колико је све то било далеко од стварности, потврђује податак, да је управо тог дана, када је Михаиловић то рекао, Црвена армија прешла Дунав...

ВИШЕ се ослањајућу (при доношењу одлука и давању изјава) на своја прижељкивања него на сигнале које су му сами догађаји давали, Михаиловић је и обавештење да ће краљ Петар одржати говор против њега преко Радио Лондона, примио с великом неверицом. Сматрао је да му краљ никад неће учинити  нешто нажао... Да је извлачио праве закључке из догађаја који су се збивали око њега, и правилније процењивао потезе Велике Британије, Михаиловић 6и с мање скепсе примио и обавештење о најављеном краљевом говору преко Радио Лондона, 12. септембра 1944. Посебно, да је знао, а што није знао, да је краљ Петар још 9. августа 1943, био намерен да га смени са положаја министра војске... Предлажући Божидару Пурићу,  тог дана, да образује владу, краљ је имао само један услов — да у тој влади министар војске не буде Дража Михаиловић. Од Пурића, краљ Петар је и 30. маја 1944. тражио да се Михаиловић удаљи из владе и из Врховне команде...

Према доказима које нуди Коста Ст. Павловић,  Пурић је са своје стране све учинио да краља одврати од његове намере да се лиши Михаиловића. „Михаиловић је наш данашњи Карађорђе, или, Ваше Величанство... Али док је Карађорђе стварао државу за себе, Михаиловић је ствара за Вас. Ако њега напустите, увредили сте цео српски народ, а то не смете да чините. Ја не знам како ће се прилике развијати у земљи и не могу Вам јемчити да ћете се вратити на престо, али су сви изгледи да хоћете. Ако Михаиловића одбаците и признате Тита, стурно је да се нећеге вратити. Ви сте млади и нисте у земљи могли да се борите уз Михаиловића. Неки Вам пребацују да сте побегли 1941.  То није тачно! Вас је влада одвела. Али сте Ви Карађорђевић и до краја останите Карађорђевић. Будите до краја Краљ оном народу који, изговарајући Ваше име,умире за Краља и Отаџбину“.

ПУРИЋ је мислио да је овим речима поколебао краља Петра у његовој одлуци да одбаци Михаиловића. Али се преварио. Краљ Петар је био она врста људи, који, и кад неком нешто наоко и одо6равају,у суштини то одбијају. У ово се могао да увери и Слободан Јовановић, с којим је краљ такође водио разговор о Дражи Михаиловићу: Јовановићу је краљ изјавио, дословно, да је увидео, да „не сме да напусти Михаиловића“  јер ако то буде учинио, и признао Тита, да ће - „висити у ваздуху “. Сутрадан, 1. јуна 1944, краљ Петар је учинио сасвим супротно... Одрекао се Михаиловића, потписујући указ о именовању  бана Хрватске Ивана Шубашића за председника владе. Један југословенски настројениХрват, Тризогоно, формирање нове владе под председништвом Шубашића, прокоментарисао је речима, да ће српски народ с правом сматрати Шубашићеву владу за треће издајство Хрвата у Другом светском рату. „Прво је било, кад су априла 1941, Хрвати бежали из војске; друго, кад су у Независној Држави Хрватској клали Србе; треће, сада, кад су издали Михаиловића “.

ФАТАЛНИ ГЕНЕРАЛ

У СВОЈИМ Мемоарима Васлије Трбић пише да му је краљ Петар ИИ ставио на увид текст телеграма Драже Михаиловића поводом његове женидбе. Телеграм је гласио: „Вест о намераваној женидби Вашега Величанства примљена је у целој Југославији са највећим одушевљењем.Ја сам проверио народно расположењеу целој земљи и народ очекује да ћете заједно са Њеним Величанством краљицом вратити се тријумфалноу Вашу престоницу Београд“. Михаиловићев телеграм краљу Петру, био је повод, да генерал Петар Живковић, некад блиски сарадник краља Александра И, и првак Југословенске националне странке, каже Василију Трбићу: „Фаталан је генерал Дража Михаиловић! Ја сам стално био против да министар војни и члан владе буде у земљи, која је окупирана, да тамо ради шта хоће, да води политику какву хоће, а да за све то сносе одговорност краљ и влада који се налазе у туђој земљи и који немају никаквог утицаја на догађајеу земљи...“

 СУТРА: ЗБОГ БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ КРАЉ ЈЕ ПОДРЖАО ПАРТИЗАНЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ПРОПУШТА ШАНСУ ДА ЗАГОСПОДАРИ СРБИЈОМ: Пре него што га се краља Петар одрекао, у Дражиној организацији почело је расипање

31. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 8

ФЕЉТОН - У ТЕМЕЉЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИО ЈЕ УГРАЂEН ДИНАМИТ: Срби су сами криви што је Хрватска испала главни "профитер" на заседању у Јајцу

30. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - ОДЛУКАМА АВНОЈА У ЈАЈЦУ УТРТ ПУТ ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ: Тежак положај Срба био је у Македонији, где су од њих стварали Македонце

29. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - БРОЗ НЕЋЕ СРПСКУ ПОКРАЈИНУ У ХРВАТСКОЈ: Разграничења између република прикривана зато што је највише оштећена Србија

28. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације