ФЕЉТОН - ПРОПУШТА ШАНСУ ДА ЗАГОСПОДАРИ СРБИЈОМ: Пре него што га се краља Петар одрекао, у Дражиној организацији почело је расипање

ЈАВНОМ одрицању Петра II од Драже Михаиловића претходио је његов указ о разрешењу Драже Михаиловића дужности начелника штаба Врховне команде. Било је то 29. августа 1944. (За министре војске, 11. септембра 1944, наименован је генерал Боривоје Ристић.)

РАЗЛАЗ Михаиловић и Васић 1941. на Равној Гори, Фото Википедија

Не осврћући се на то, међутим, Михаиловић је већ сутрадан, 30. августа 1944, издао наређење о општој мобилизацији, а 1. септембра објавио је проглас којим је читав народ позвао под оружје, позвао га, у ствари, у последњи бој за државу на челу са краљем Петром II.Био је Михаиловић решен  да истраје на свом путу до краја, уверен да ће се ствари ускоро сасвим променити и да ће он, кад постане господар Србије, поново имати на својој страни и краља Петра и Велику Британију.

Али све су то били пусти снови... Ни Михаиловићу ни његовој организацији више није било спаса. „Да су нас водили Александар Македонски, Ханибал или Наполеон , рекао је Звонимир Вучковић,  један од Дражиних команданата, „наш покрет 6и завршио исто онако како је завршио... Били смо монета за поткусуривање и отишли смо под лед. У Грчкој је партизански покрет био много, много јачи од националистичког, па ипак нису победили Грчки партизани, јер суу њихову земљу умарширали савезници... "

Вучковић је, такође, рекао и да је Черчил, 1943. желео да оконча грађански рат у Југославији, и да се зато определио за један од покрета, јер је знао да ће рат, ако буде помагао оба герилска покрета, трајати до међусобног истребљења. „Зашто је изабрао Тита а не Михаиловића?“ - поставио је питање. „Зна се то: попуштао је пред Стаљином... А затим, Дража је водио рачуна о немачким одмаздама, о сталној опасности од биолошког истребљења Срба. Тито није о томе мислио и зато је правио већу буку...“

Да ће се Михаиловић наћи усамљен и у безизлазу, могло се лако предвидети после састанка велике Тројице у Техерану, од 29. новембра до 1. децембра 1943. године. Њихова одлука да се свим средствима подржи партизанска војска под командом Тита није значила ништа друго до стављање крста на Дражу Михаиловића и његову војну организацију.

ОДЛУКА велике тројице у Техерану имала је своје корене и у самој чињеници, да они нису хтели да приме к знању да гро борбених партизанских снага чине Срби: српски - комунисти,  српски русофили, који су „комунизам доживљавали и примали као идеологију мајке Русије“, као и они „ припадници српског народа погођени усташким репресалијама у Херцеговини, у Босни, Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Барањи и Срему...

Уз ову, непорецива је још једна чињеница - да је и држање самог Драже Михаиловића у многоме допринело да он буде одбачен од великих сила... Последњу, и можда најбољу прилику, да догађаје усмери у повољном правцу по себе, и да се наметне Британији, он је имао у часу италијанске капитулације... Али он ту шансу није искористио... Уместо да тада, опскрбљен оружјем од Италијана, искористи настали „вакум“ и предузме енергичну, одлучну и самосталну акцију против немачког окупатора, он је продужио да маневрише, како је почео још 1941, и да настави да оклева у варљивом ишчекивању англо-америчког десанта у Југославији (са чим се, међу свим савезницима никад није озбиљно рачунало).
Василије Трбић  повезан са свим могућим обавештајним службама у Цариграду и Каиру, дошао је до закључка, како се види из његових успомена, да је Михаиловић управо после капитулације Италије, 8. септембра 1943, имао јединствену прилику да постане господар ситуације на југословенском простору, и да сузбије постојећа нерасположења према себи у влади и утицајним круговима у Лондону и да поново постане прави савезник Черчила.

ОВО ЈЕ било фатално и по краља Петра и по краљевску југословенску владу. „Тито је одједанпут имао у рукама потпуно модерно наоружање и много војске на првом месту Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине, који су избегли од покоља усташа. Тако је готово преконоћ Тито постао командант једне велике војске, која се делила на бригаде, дивизије, корпусе, па најпосле и на армије. У том моменту Енглези су гледали само једно: да се ни један немачки војник не дода више оним снагама којима је маршал Кесерлинг командовао у Италији...“ – закљчује Василије Трбић.

Да се ова неповољн ситуација развије по краља Петра, по његову владу и по генерала Дражу, допринела су два човека: пуковник Бејли, који је био у штабу генерала Михаиловића, и с којим Михаиловић скоро није ни општио,  а нарочито и баш у време разоружавања италијанске војске, Ралф Черчил, син Винстона Черчила, који се налазио у Титовом штабу, поред енглеског пуковника Мак Лина...“

Пре него штоје Дража Михаиловић остављен на цедилу од краља Петра II, у његовој организацији дошло је до општег осипања и до формирања посебних група. Томе ће у многоме допринети ангажовањаобавештајних служби Велике Британије. У јесен 1944.  Михаиловића је напустио Драгиша Васић, „ Чича 6рој2“, његов политички саветник још од 1941. године. То је, према бројним исказима, Михаиловића дубоко коснуло, али и навело да каже, да је то био резултат Васићевог кукавичлука („плашљив је до зла бога ). 

Од војних команданата, од  Михаиловића се, пред јесен 1944, међу првима одвојио потпуковник Војислав Лукачевић. Са групом официра, Лукачевић је, 19. августа 1944, формирао „Независну групу националног отпора“ . Стопама Лукачевића пошли су и пуковник Захарије Остојић, делегат Врховне команде за Босну и Херцеговину, Петар Баћовић, командант Херцеговине, и још неколико других високих команданата.

ПОТПУКОВНИК Лукачевић био је један од најпознатијих Дражиних команданата. Њега и мајора Баћовића, Дража је био упутио у Каиро, да 6и се одатле пребацили у Лондон и присуствовали венчању краља Петра II. Лукачевић је требало да буде стари сват. Међутим, на свадбу је закаснио... Ипак, када се  домогао Лондона, састао се с краљем и пренео му поруку Драже Михаиловића (Баћовић је остао у Каиру). Док се Лукачевић налазио у Лондону совјетска новинска агенција ТАСС је објавила његово писмо команданту једне бугарске бригаде која се спремала да маршује у Санџак ради борбе са партизанима, у којем му се гарантује да га ниједна Михаиловићева јединица на том путу неће напасти...

Британци су се, према сведочењу Василјија Трбића, толико ражестили због тога, да су већ сутрадан Лукачевића вратили назад у Каиро.

Заједно са Баћовићем, затим, Британци су из Каира пребацили Лукачевића у Бари, а одатле у Црну Гору.У Барију су Британци према обојици Михаиловићевих официра показали крајњу осорност. Претресли су их до голе коже и од Лукачевића одузели сав новац који је добио од председника југословенске владе Божидара Пурића, да 6и га уручио лично Дражи Михаиловићу.

Василије Трбић тврди да је  разлог због чега се Лукачевић одметнуо од Драже било  наведено писмо команданту бугарске бригаде. Кад је Михаиловић за то сазнао, он  је преко своје радио-станице обавестио и Британце и краља Петра II да Лукачевић у Лондону није био никакав његов изасланик, „ јер он није ни одређивао никога од својих официра да у Лондону представља њега и војску у Отаџбини за време краљевог венчања “.

ПРЕДАЈА ОРУЖЈА ПАРТИЗАНИМА

ВАСИЛИЈЕ Трбић, који је био повезан са свим могућим обавештајним службама у Цариграду и Каиру, у својим Мемоарима, пише да је англо- америчко војно вођство у време напада на Италију  било  животно заинтересовано за везивање што већег броја немачких дивизија за балканско, односно југословенско  ратиште. И управо због тога, њихов „фаворит" у Југославији могао је бити само онај ко је најактивнији у борби против Немаца. А то је у то време испао Тито...У томе, што је Тито оцењен као кориснији по савезничке војне интересе него Михаиловић лежи и објашњење зашто су Британци, у споразуму са Американцима, затражили од маршала Бадоља да нареди, после капитулације,  да све италијанске дивизије на тлу Југославије предају своје оружје Титовим партизанима, а не јединицама Драже Михаиловића.

 СУТРА: ДРАЖИНИ КОМАНДАНТИ ПРЕДЛАЖУ САРАДЊУ ТИТУ 

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ОДЛУКАМА АВНОЈА У ЈАЈЦУ УТРТ ПУТ ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ: Тежак положај Срба био је у Македонији, где су од њих стварали Македонце

29. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - БРОЗ НЕЋЕ СРПСКУ ПОКРАЈИНУ У ХРВАТСКОЈ: Разграничења између република прикривана зато што је највише оштећена Србија

28. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - АВНОЈСКА ФОРМУЛА ПРЕТЕЧA УСТАВА 1974.У Јајцу је створена партијска држава која ће постати велика обмана српског народа

27. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 8

ФЕЉТОН - У ТЕМЕЉЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИО ЈЕ УГРАЂEН ДИНАМИТ: Срби су сами криви што је Хрватска испала главни "профитер" на заседању у Јајцу

30. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације