ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

ПОД притиском политичких људи око себе, и да би парирао заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, Дража Михаиловић је дао сагласност за одржавање конгреса националних снага у селу Ба, од 25. до 28. јануара 1944. године.Светосавски конгрес, како је још назван скуп у селу Ба због одржавања на дан Светог Саве, 27 јануара, окупио је 294 делегата, међу којима се, осим Срба, налазило и неколико Хрвата, Словенаца и муслимана. Конгресу је председавао Живко Топаловић, председник Социјалистичке партије.

ОКУПЉАЊЕ Дража Михаиловић са делегатима стиже у село Ба, Фото Аца Симић

Била је то далеко најважнија и највећа политичка манифестација покрета Драже Михаиловића током целог рата. Делегати су стигли са свих страна, преваљујући дуг пут и излажући се многим опасностима. Ваљало се до Равне горе и села Ба пробијати и кроз ланце немачких стража, које су још и тада биле стварни господари у Србији. Неки делегати су при том били и ухапшени. Највећи део делегата био је, међутим, ухапшен по завршеном конгресу, што доказује да су неоснована тврђења да је конгрес у селу Ба одржан „с прећутним одобрењем немачких окупационих власти“.  Било је сасвим обратно: Немци су били како против одржавања конгреса тако и против одлука донесених на њему. И они су ухапсили не само већи број делегата, него и читав низ других предратних политичара и јавних радника који су прихватали ставове усвојене у селу Ба и радили на њиховом остварењу. Увек настојећи да Немцима угоди, против конгреса био је и Милан Недић. Он га је означио као „антинемачку манифестацију“, а љотићевци као доказ више, да су Срби „остали заробљеници југословенске идеје“. Мирославу Спалајковићу, кога називају и „глорификатором“ Милана Недића, посебно је конгрес сметао због „величања пуча од 27. марта. Сметала му је и најава обнављања Југославије, у „федералном облику“. Његов став био је, да је право решење „уједињавање српског народа, духовно и материјално, у једну велику задружну државу у којој би Србин живео у духу светосавског морала“.  У овој равни, била су и нека друга мишљења, пре свега она по којима је конгрес у селу Ба доказао да је „ Дражинизам“ не само органски продужетак 27. марта већ и да је његова концепција демократског уређења пут у пропаст српског народа — стварање услова за „инфилтрацију бољшевизма“.

ПОДЈЕДНАКО оштро као у Србији, у кругу Милана Недића и Димитрија Љотића у првом реду, конгрес у селу Ба, нападан је и у Хрватској, од стране усташа и њиховог пропагандног апарата. У једном чланку у листу „Хрватски народ“ (од 20. фебруара 1944), речено је, на пример, да је конгрес у селу Ба — „чист бизантизам“, да он није ништа друго до покушај да се камуфлирају великосрпски циљеви, пре свега циљ да се створи велика српска федерална јединица у оквиру Југославије - на рачун Хрватске.

Од хрватских писаца, после Другог светског рата, поебно негативно оценио је конгрес у селу Ба и његове одлуке - Јозо Томашевић. По њему, дух конгреса био је „дух спасавања Српства и српске превласти у обновљеној држави након рата, а не стварања животно способне и јаке Југославије, прихватљиве свим југословенским народима“. За само заклињање конгреса у демократију, речено је, да је оно имало „више пропагандистички него стварни програмски карактер“.

Главне одлуке конгреса у селу Ба, како политичке тако и војне, садржане су у резолуцији која је прихваћена после три дана већања. Једна од одлука, свакако и најглавнија, тицала се Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, које је окарактерисано као дело усташко-комунистичке мањине. ( Одлукама другог заседања АВНОЈ-а задат је несумњиво јак ударац покрету Драже Михаиловића и његовој југословенској оријентацији, па и његовом федерализму заснованом на снажној српској, али и словеначкој федеративној јединици. Михаиловић је тога био свестан, нема сумње. И то треба да је био један од разлога што се он на конгресу у селу Ба приклонио ставовима политичара, на челу са Живком Топаловићем, а супротставио се оној струји која је желела да се обнови Краљевина Србија.)

НА ПРВОМ месту у резолуцији конгреса, иначе, истакнута је  решеност да се обнови југословенска држава и прошири на све територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци и, затим, да Југославија „мора бити уређена као федеративна држава у облику уставне и парламентарне — наследне монархије, са народном династијом Карађорђевића и краљем Петром II на челу“. У таквој, федеративно уређеној држави, предвиђало се образовање трију јединица — српске, хрватске и словеначке. У српској федералној јединици, „на демократским основама“, био би окупљен цео српски народ, а у хрватској, односно словеначкој — хрватски, односно словеначки народ. Што се тиче разграничења између Срба и Хрвата, у резолуцији је заузет став, да се не признају разграничења извршена између њих уочи рата (Бановина Хрватска) или пак у рату под притиском окупатора.

У четвртој тачки резолуције, посебно је истакнуто, а у вези са краљем Петром Карађорђевићем, а) да је краљ Петар „народни владар, који је на престо дошао вољом свог народа“, да се „према томе, не може нити сме одрећи вршења Његових владарских дужности“) да краља Петра може разрешити вршења владарских дужности“ само народ преко свога, слободном вољом народа изабраног представништва, по успостављању нормалних прилика у ослобођеној држави.“

У РЕЗОЛУЦИЈИ је поздрављена и изјава Драже Михаиловића на конгресу, „да су лажни сви гласови да ће Југословенска војска у отаџбини вршити колективну одмазду, јер да Југославија има своје позитивне законе, по којима ће сви кривци одговарати за ратне злочине, и да ће они који нису криви имати законску заштиту“.Наглашено је у резолуцији, у вези с тим, да Конгрес сматра „да су овом изјавом оповргнути сви лажни гласови о недемократским и диктаторским тежњама ђенерала Михаиловића и његове војске, као и лажни гласови да ће бити вршена колективна одмазда или ма какви произвољни и незаконити поступци приликом преласка у редовно стање.“

Нарочито оштро, Конгрес је осудио „покушај комунистичког већа да једностраним одлукама присвоји себи право да мења уставни поредак Југославије. Те одлуке су без икакве вредности и влада Рибар-Броз-Пијаде није никаква народна влада, већ једноставна творевина КПЈ“. (  Против одлука АВНОЈ-а оштро је иступила и краљевска југословенска влада, којој је био одузет легитимитет. Она је одлуке у Јајцу, председник Божидар Пурић, окарактерисала као акте терористичког покрета који српски народ не прихвата јер не одговара његовим „демократским и социјалним схватањима“.)

Истовремено, Конгрес је изразио жаљење, што су, услед недовољне обавештености, „неки од савезника придали незаслужени значај посебној комунистичкој акцији“, али и наду - „да ће ова погрешка бити исправљена у општем интересу југословенске и опште савезничке ствари, утолико пре што ова акција све више постаје усташка и бива подржавана од немачких сателита и ратних криваца у овом рату“.

ЧЕРЧИЛ ИГРА НА ТИТА

ДЕЛЕГАТ на конгресу у селу Ба, унук великог српског државника Николе Пашића, адвокат Никола Пашић,  који је после рата живео у Торонту, оцењујући конгрес, рекао је, као прво — да је он дошао исувише доцкан „ Тито је, кад је правио АВНОЈ, темпирао право време и он му је дао одређени легитимитет. Овај конгресу селу Ба није могао после тога да представља нешто друго до потврду да равногорски покрет није хегемонистички, да није великосрпски, да није реакционаран него да га воде социјалисти, федералисти, па чак и републиканци. То је све у теорији изгледало врло лепо и прихватљиво, али у пракси није имало никакав политички значај, јер су Черчил и Форин офис одавно донели одлуку да играју на Титову карту, а све остало што се десило са краљем Петром, и Шубашићем само је безначајан компромис."

 СУТРА: ПОЛИТИЧАРИ ОСНИВАЈУ ЈЕДИНСТВЕНУ СТРАНКУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

24. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОНАЧНО СХВАТА ТИТОВУ ДВОСТРУКУ ИГРУ: Черчил после Брозовог одласка са Виса у Совјетски Савез писао да је "узгојио гују"

23. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 1

ФЕЉТОН - СТАЉИН "БРИФУЈЕ" ТИТА ЗА СУСРЕТ СА ЧЕРЧИЛОМ: На састанак Броз отишао тек кад је добио "зелено светло" од Москве

22. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

21. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације