ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

КАД се влада Велике Британије определила за сарадњу са партизанима, па и кад је Винстон Черчил одржао онај свој хвалоспев партизанима у Доњем дому, у фебруару 1944, о Титу лично знало се мало, чак и премало.

ПРЕПОРУКЕ Тито и бригадир Фицрој Меклејн, Фото Википедија

Ни толико радознали и о свему добро обавештени Черчил није знао о Титу богзна шта (Није ни помишљао да би Тито могао бити масон, како ће се касније тврдити на много страна у својим Мемоарима)!  Додуше, све тамо до краја рата, он се није посебно ни трудио да нешто ближе сазна о југословенском маршалу. За њега је било главно да је Тито постао његов савезник и да му је дао обећања која су га у свему задовољавала... Тек 1945, кад су топови најзад умукли, код Черчила се јавила жеља да добије ближе податке о Титовој личности. Тек 20. маја 1945. је дао налог обавештајној служби да му прикупи што више података о Титу и његовој прошлости. Нарочито је зажелео да сазна да ли је тачно да је Тито „четири године образован на комунистичком училишту “, а затим, да ли је „икада био ожењен и колико пута“ и да ли је тачно да „није кренуоу борбу за Југославију кад су је Немци напали, већ да је чекао до 22.јуна 1941, када је Коминтерна дала налог да се помоге Русији.

Прве, али мање-више површне податке о Титу, влада Велике Британије и Винстон Черчил су добили од агената СОЕ који су стигли у Врховни партизански штаб 28. маја 1943, у време битке на Сутјесци. Ти агенти били су капетан Стјуарт  и капетан Дикин.

Стујарт и Дикин били су у ствари прва британска мисија код партизана. Они нису имали никаква посебна и уопште велика овлашћења. Били су само једна врста извиднице и  припрема  за долазак бригадира Меклејна, како би он што успешније могао да одигра улогу „ушију и очију“ Винстона Черчила и британског министарства спољних послова.

БРИГАДИР Меклејн је стигао у Титов штаб 20. јула 1943. У упутствима која је добио од Форин офиса, посебно је било истакнуто, да је први циљ британске политике, да се покуша успоставити координација војних активности генерала Михаиловића  под вођством главног команданта за Средњи исток, а крајњи циљ — да се измире све групе и наговоре да подреде националне, верске и идеолошке разлике, које их деле, очувању југословенског јединства, да би се политички, економски и уставни проблеми с којима се земља суочава могли решити слободном вољом народа.

У својим првим извештајима, Меклејн је изнео, да партизански покрет „преовлађује у свим крајевима земље осим у Србији и Црној Гори, а што се тиче Драже Михаиловића (који се у британским тајним актима помиње под шифром АХ-3), да је он  „великосрбин и реакционар“. За Тита, пак, Меклејн је јавио Лондону (у извештају од 20. септембра 1943) да је „човек несумњиве енергије и интелигенције“, да „добро схвата војне и политичке проблеме, те се чини да је врло успешан и популаран вођа“.  Нешто касније, у извештају од 6. новембра 1943, Меклејн ће за Тита рећи, да је он у првом реду политичар, без икаквог ранијег искуства као војни командант, али да од првог часа „лично води и помаже у операцијама својих снага, да његов начелник штаба и други војни саветници имају другоразредну улогу“. Затим, да Тито „као вођа ужива неподељену љубав својих присталица за које је постао легендарна личност и да већ и самим својим изгледом (увек уредно обријан и чист) даје утисак интелигенције и одлучности .

У овом свом извештају (од 6. новембра 1943) Меклејн је рекао и то, да је Тито „радио као подземни комунистички агент још од после Првог светског рата“, и на крају, да  ће ситуација у Југославији у многоме зависити управо од њега, од тога да ли ће он себе „видети у својој ранијој улози агента Коминтерне или као потенцијалног владара једне независне југословенске државе... (Британци нису имали никаквих илузија о томе шта ће се догодити у Југославији ако партизани победе. Они су рачунали са увођењем „комунистичке диктатуре", али су при том полазили од тога да ни све диктатуре нису исте, да и ту постоје разне варијанте. С обзиром на уверавања бригадира Меклејна, стиче се утисак да је влада Британије претпостављала да ће управо преко Тита моћи да осигура да диктатура у Југославији не буде крајње екстремна, и, што је најважније, која не би била копија Стаљинове диктатуре.)

У ПРВИМ америчким извештајима, тамо с пролећа 1944. године, Тито је приказан као човек који се облачи „одвећ педантно и с примесом самодопадљивости“ и који „живи и храни се зачуђујуће луксузно с обзиром на прилике у његовој земљи“. Истакнуто је, да му је „опхођење благо, уздржано и с нотом смиреног хумора“, да „не показује владарска или заповедничка својства карактеристична за неке од људи који су на положајима какав је његов“. Подвучено је (у америчким извештајима) да Тито оставља утисак човека „јасне мисли, који зна шта хоће и зашто, и који је снажан, одважан и вешт у борби за те циљеве“.

За Титове идеје везане за политичке, економске и идеолошке и културне проблеме, у америчким извештајима је речено — да се оне „не чине сувише интелектуално префињенима“.

Бистра ока, и увек имајући пред очима британске интересе, представник Велике Британије у Титовом штабу, бригадир Меклејн, брзо је дошао до уверења, да је Тито онај на чију 6и карту влада Велике Британије морала да заигра, а да се потпуно отуђи од Драже Михаиловића. Он је у својим проценама ишао дотле, да је Лондону јављао, да ће Тито са својим партизанима, имао подршку Запада или не, сигурно постати одлучујући политички фактору послератној Југославији!

ЈЕДИНО што се није уклапало у позитиван мозаик Меклејна о Титу и партизанима било је то, што је био уверен да ће Југославија (ако партизани победе) бити организована по совјетском узору. Он је на то упозорио и Черчила, кад су се срели у Каиру, пред конференцију вођа антифашистичке коалиције у Техерану, 1943.године. Али Черчилу је то била последља брига... Рекао је он тада Меклејну:

„Имате ли можда намеру да изаберете после рата Југославију за своје боравиште?

Пошто је добио негативан одговор, Черчил је додао:

„С обзиром на то како ствари стоје боље ће бити да се мање бринемо какав ће поредак партизани завести. На њима је да о томе одлуче. Једина ствар која нас интересује јесте да утврдимо ко ће задати више удараца Немцима: Тито или Михаиловић “?

Из овог Черчиловог одговора произилазило је, да су Тито и партизани за њега били само толико важни колико су били у стању да Немцима задају више удараца, и да су му они тада изгледали поузданији и кориснији партнер него Дража Михаиловић. Своје мишљење о партизанима и Титу, као и о Михаиловићу, и из разлога чисто политичких, Винстон Черчил је саопштио краљу Петру у Каиру, у децембру 1943.године. За партизане је рекао да је „дубоко импресиониран  њиховом снагом и значајем, а за Михаиловића - да сарађује с непријатељем. Нагласио је да има и непобитне доказе о Михаиловићевој колаборацији с Немцима и приметио, у вези с тим, да би се у блиској будућности могло догодити да британска влада предложи елиминисање Михаиловића из југословенске владе.

Све то што је Черчил рекао краљу Петру, све је то значило само једно: да је он чврсто био решио да Михаиловића гурне у страну, и то преко краља Петра, а за рачун вође НОП-а  и Јосипа Броза Тита.

ДОМИШЉАТОСТ И ЕЛАСТИЧНОСТ

ОЦЕНЕ о Титу  дате су  и у британској студији Политичко - обавештајног центра на Блиском истоку, у којој је темељно проанализиран рад Комунистичке партије Југославије и Народно-ослободилачког покрета  од априла 1941. до фебруара 1944. године.  Ту је казано за Тита, да његова "права снага лежи у његовој генијалности што се тиче организације", да је он "јасно одређен и непоколебљив у визији", да показује „велику домишљатост, еластичност и присутност духа при спровођењу замишљеног у дело“ и да је скоро непогрешив "у просуђивању карактера људи".

 СУТРА: СТАЉИН "БРИФУЈЕ" ТИТА ЗА СУСРЕТ СА ЧЕРЧИЛОМ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОКУШАЈ УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРБА У АМЕРИЦИ: Академија српске баштине у Канади основана 1981. године у Торонту и данас је активна

19. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАШ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА ЕКСПЕРТ У ЕНЕРГЕТИЦИ: Бранко Терзић је постао мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори

18. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ ЈЕДИНСТВУ НАШЕГ НАРОДА И СПЦ: Обнова цркве Свог Саве у Њујорку је велики успех епископа Иринеја Добријевића

17. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ШИПТАРИ ТРАЖЕ СТАТУС КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА: Догађаји на Космету имали подршку свих који су били за конфедералну Југославију

03. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације