ФЕЉТОН - ПОКУШАЈ УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРБА У АМЕРИЦИ: Академија српске баштине у Канади основана 1981. године у Торонту и данас је активна

МИРОСЛАВ Ђорђевић је познат у српској дијаспори и у Србији као успешни бизнисмен, политички организатор, лидер, оснивач и председник хуманитарне организације Фондација Студеница, писац и филантроп.

БИЗНИСМЕН Мирослав Ђорђевић се успешно бавио финансијама, Принтскрин Радио телевизија Србије

Рођен у Београду у официрској породици, од малих ногу је прожет родољубивим осећањима, које је носио кроз живот. Ова осећања су била главни подстицај за многоструке активности, посебно по српским питањима.

Као бизнисмен, после дипломирања на Универзитету Калифорнија у Берклију 1960. године на банкарству и финансијама, Ђорђевић је основао две финансијске фирме током осамдесетих: УСФ&Г Фајненшал сикјурити и њену наследницу компанију Капитал Гаранти. Касније је основао међународну банку у САД која укључује у свој делокруг бившу Југославију.

Ђорђевић је први пут постао политички активан у Републиканској партији Калифорније.

Изабран је за председника 19.000 омладинских републиканских организација државе Калифорније 1966. године. Ово интересовање за политику ће касније еволуирати у његове напоре да потпомогне српску демократску опозицију против владавине Слободана Милошевића и имплементира демократску транзицију у Србији. Крајем 1999. године Мирослав је иницирао и организовао први од 1944. године, званични Сентандрејски конгрес у Мађарској између свесрпске дијаспоре и демократских лидера у Србији. Ово окупљање је привукло водеће политичке личности из Србије. Играло је значајну улогу у уједињавању демократске опозиције Милошевићу, укључујући Престолонаследника Александра Карађорђевића.

У области политичких активности дијаспоре, Ђорђевић је, 1990. године, основао једну од најбоље организованих и најутицајнијих организација у САД, Конгрес српског јединства, са циљем демократизације и опоравка српских земаља. Организација је настојала да активно и одлучно брани српске легитимне интересе у Вашингтону и на другим местима током грађанског рата у Југославији. Имала је главну канцеларију у Вашингтону и канцеларије у Београду и Калифорнији такође. Чланство је достигло неколико хиљада, са испоставама широм света.

ЗАЈЕДНО са Видаком Ћеловићем из Детроита и Бором Вуковићем из Денвера, Ђорђевић и Драгослав Ђорђевић, његов отац, основали су „Студеница Фаундејшн” 1994. године, која је активна и данас. Мирослав је био председник фондације од првог дана. Њен циљ је да додељује стипендије успешним српским студентима и помоћ универзитетима и разним другим академским институцијама.

Као писац, Ђорђевић је аутор две признате политичке књиге засноване на његовом искуству са српским политичарима: Деценија илузија 1990-2000. и Коресподенција - Мирослав Ђорђевић и Добрица Ћосић. Ћосић је један од најпознатијих српских писаца и бивши председник Југославије. Мирослав је такође писао поезију, Belles lettres и есеје сакупљене у његовој књизи About Happy Living.

Упознао сам Ђорђевића на једном од првих годишњих скупова Конгреса српског јединства. Радећи као новинар за српски сервис „Гласа Америке” урадио сам бројне радијске и телевизијске интервијуе са њим током година, тако да је наш однос истовремено постао и професионални и лични..

ПРВИ ПУТ сам се срео са Софијом Шкорић из Торонта, Канада, пре више деценија на једном од годишњих скупова Америчке асоцијације предавача словенских и источноевропских језика. У то време сам предавао на Тулејн универзитету у Њу Орлеансу. Сазнао сам да Софија редовно присуствује овим скуповима, а касније ћу је виђати на догађајима Конгреса српског јединства. Стекао сам први утисак о Софији да је динамична особа и изузетна интелектуалка. Касније, током година, приметио сам да је посветила живот промоцији српске културе, књижевности и демократског процеса.

Чланак „Википедије” о Софији Шкорић описује је као „Српско-канадску списатељицу, преводиоца, издавача, активисткињу и иницијаторку-оснивачицу Академије српске баштине са седиштем у Торонту”. Софија Шкорић је дипломирала на Београдском универзитету 1960. а имигрирала у Америку 1962. године са својим мужем Јованом Џоном Шкорићем.

Имају двоје деце Алекса и Момчила. Шкорићи су завршили постдипломске студије из области библиотекарске науке у Канади и ускоро постали једни од главних библиотекара на Универзитету Торонта. Написала и објавила бројне чланке и књиге: Срби у Онтарију, Крваво Косово: Хроника српске свете земље, и друге. Једно од њених највећих достигнућа је покретање, оснивање и дугогодшње председавање Академијом српске баштине у Канади, која је основана 1981.  године и данас је активна.

Поред тога, Софија сматра подједнако важном своју успешну изложбу „Канадски доктори и медицинске сестре у Србији, 1914-1918”, која је постављена у Торонту током обележавања стогодишњице Првог светског рата. Као издавач, представила је дела Данка Поповића, Матије Бећковића, Гојка Ђога и других на енглеском и српском.

Размишљам о Софији као о живахном и неуморном посленику који повезује Србе у дијаспори и отаџбини на обострану корист. Била је ефикасан, убедљив и жустар говорник и једном ми је рекла у шали: „Језик је последња ствар која ће ме издати”. Тиме је заправо подразумевала да ће увек говорити оно што мисли. Као библиотекарка, и касније Библиотекарка Емеритус, постарала се да књиге српских аутора у оригиналу и енглеском преводу нађу пут до многих библиотека и академских установа у Торонту и целој Канади...

РИВАЛСТВО У ОПОЗИЦИЈИ

МИРОСЛАВ Ђорђевић је човек који је понудио српској демократској опозицији идеју стварања „прелазне владе експерата за Србију”. Та идеја је озбиљно разматрана, али због ривалства и неслоге међу српском опозицијом, није прихваћена. После сам често размишљао колико би данас политички живот у Србији био другачији да је идеја „прелазне” владе била прихваћена. Због својих активности добио је многа признања. Ђорђевић је препознат у Маркисовом „Ко је ко” због различитих постигнућа, а такође је примио награду Ћерки америчке револуције. Поред тога додељена су му два одликовања: Немање (II реда) због ширења веза између расејања и Србије и Југословенске заставе.

  КРАЈ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРИНЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО ОД УЗГАЈАЊА ЈАБУКА: Већи део живота Томислав Карађорђевић провео као власник велике фарме у Енглеској

15. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ ЈЕДИНСТВУ НАШЕГ НАРОДА И СПЦ: Обнова цркве Свог Саве у Њујорку је велики успех епископа Иринеја Добријевића

17. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МОСТ ИЗМЕЂУ РУСКЕ И СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Александар Саша Петров је у Америци предавао на више од десет универзитета

16. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАШ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА ЕКСПЕРТ У ЕНЕРГЕТИЦИ: Бранко Терзић је постао мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори

18. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације