ФЕЉТОН - КЛАСИЧАН ЕНГЛЕСКИ ЏЕНТЛМЕН СА БАЛКАНА: Урош Сеферовић у америчкој дијаспори уживао је репутацију "српског Френка Синатре"
ЈЕДНОГ дана док сам живео у Њу Орлеансу и предавао на Одељењу за руски и немачки језик на Тулејн универзитету, примио сам елегантно писмо написано зеленим мастилом на лепој рељефној хартији.
Писмо је било написано, помислио сам тада, на прилично архаичном српскохрватском.
Писмо је потраживало примерак антологије, Увод у југословенску књижевност, који сам уредио заједно са професорима Васом Михајловићем и Драганом Миливојевићем. Антологију је објавио Твејн паблишерс из Њујорка 1973. године.
Повратна адреса указивала је да је писмо послато из Лондона, Енглеска. Писац се представио као господин Ване Ивановић (1913--1999). Било ми је велико задовољство да пошаљем књигу господину Ивановићу и назначио сам да бих такође волео да се зауставим у Лондону и посетим га током мог пута за Србију.
Обичавао сам да путујем у Европу сваког лета, у свој родни Нови Сад, како бих провео неко време са родитељима и братом. Сачекали би ме на београдском аеродрому и то би увек био емотиван и радостан сусрет. Мој брат Боба би дошао у једном од својих старинских "мерцедеса". Сакупљање олдтајмера је била једна од његових опсесија. Такође је сакупљао сатове, не нужно скупе, већ најразличитије занимљивог изгледа који би му заголицали машту.
НА СЛЕДЕЋЕМ путовању у Европу, купио сам авионску карту до Београда преко Лондона. Тамо је требало да се први пут сретнем са Ванетом. По свом доласку запутио сам се у Генерални конзулат Монака. Дочекан сам топло и срдачно, а то се наставило током нашег ручка у хотелу "Конот", једном од најексклузивнијих хотела у Лондону. До тада стварно нисам много знао о Ванету, али сам убрзо открио да је Ване Ивановић, бродовласник, дипломата, писац, олимпијац и филантроп. Такође је био генерални конзул Монака у Лондону и близак пријатељ Принца Ранијеа III и његове супруге принцезе Грејс, бивше америчке глумице Грејс Кели.
Ванетов отац је био хрватски Јевреј, Иван Рикард Ивановић а мајка Српкиња, Милица Поповић, позната лепотица у своје време. Брак није дуго потрајао и 1921. године, пошто се развела, удала се за Божа Бањца. Бањац је био богати бродовласник из Дубровника, који је руководио својом компанијом "Југословенски Лојд" из седишта у Лондону. У то време то је била највећа бродска компанија у Југославији. Ване се образовао у Енглеској на Вестминстер Скулу и добио диплому Кембричког, универзитета из економије. После смрти свога очуха Божа 1945, Ване је са 32 године преузео управљање компанијом.
Поред посла, Ване је волео земљу свог порекла и био је велики југословенски патриота.
Током Другог светског рата био је ангажован у Југословенском одељку Политчког ратног извршног тела које је представљало пропагандну полугу Британског извршног тела за специјалне операције. После рата три деценије је предводио Југословенски демократски комитет са седиштем у Лондону.
СВАКИ пут када бих се срео са господином Ивановићем његова појава је одисала изгледом енглеског џентлмена са свим што то носи. Оно што је било очигледно и приметно у вези са Ванетом јесте да је истински припадао највишим ешалонима британског друштва и да је био првокласни денди савршених манира и веома срдачне природе. Припадао је најпрестижнијим енглеским клубовима, укључујући „Вајтс” и обичавао је да руча у ресторану хотела "Конот", где би ме примио, а пар пута био сам у друштву моје супруге Нели и сина Алека. Уживали смо у овим ручковима, посебно са његовом дивном супругом Џун. Током једне од многих његових посета Вашингтону састали смо се са Ванетом на ручку у "Фоур Сизонс" хотелу у Џорџтауну. Док смо моја супруга и ја чекали његов долазак испред хотела, спазили смо Ванета како излази из таксија обученог у јутарњи капут са цилиндром и штапом, у правој одежди британског џентлмена. Као и обично био је незаборавно шармантан. Увек је било право задовољство бити у његовом друштву. Један је од најблагороднијих људи које сам упознао.
Никад нисам упознао његово троје деце, али похвално је и надугачко о њима говорио. Како су ми рекли, током последњих година тешко је ходао што му је кварило раположење. Умро је у Лондону, али тражио је да му се пепео проспе у Јадранско море у близини Дубровника.
НЕКОЛИКО пута, као студент у Чикагу, када се нисам добро осећао моја тетка Анастасија Вучинић Ермиш би ме одвела у ординацију др Уроша Сеферовића. Имала је високо мишљење о овом доктору да је инсистирала да идем само њему због дијагнозе и лечења.
Он је био њен „лични доктор” и „није било бољег”. Временом сам открио да су га његови пацијенти Срби из Чикага изузетно ценили и, наравно, здушно препоручивали. Заправо, почетком шездесетих година прошлог века, колико се сећам, био је један од неколицине српских доктора у граду. Срби, као што је случај са већином етничких група гравитирали су лекарима свог порекла. Заједничко порекло, матерњи језик и религијски идентитет усађивали су осећај блискости и поверења.
Како сам касније сазнао, Сеферовић је дошао у Сједињене Државе 1939. године као двадесетогодишњак са репутацијом младог и згодног српског певача и личности са радија.
Пре доласка у Америку, био је један од најбољих певача народне музике у Србији који се често могао чути на државном радију. Мајка мог пријатеља која је била тинејџер пре Другог светског рата у Србији рекла је да је међу Србима Сеферовић уживао репутацију „српског Френка Синатре”. Какав завидан положај.
Током мог првог прегледа у његовој ординацији, Сеферовић се дотакао својих српских пацијената и начинио упечатљиву опаску: „Они нису само моји пацијенти, већ и моји земљаци и морам се бринути о њима.” Познат и као др Сефер, често је лечио српске пацијенте бесплатно. Видео сам га као срдачног човека и харизматичну личност. Био је и успешан доктор у САД и човек дубоко привржен свом „старом крају” и српском народу.
РОЂЕН у Рисну 1919. године, Сеферовић је дошао у Сједињене Државе 1939. године из Београда. Пошто је овде завршио медицинске студије, отворио је медицинску праксу у Чикагу и предавао на Нортвестерн универзитету. Као жестоки антикомуниста био је укључен у српску емигрантску политику и председавао је, дуже од двадесет година, тада значајном организацијом Српске народне одбране коју је током Првог светског рата основао Михајло Идворски Пупин и која је у то време имала седиште у Чикагу.
Др Сеферовић је такође био блиски пријатељ краља Петра II. Сећам се да сам их видео заједно крајем шездесетих година на политичком скупу одржаном на излетишту Манастира Светог Саве Српске православне цркве у Либертивилу у Илинојису. То је био добро организован и импресиван догађај. У Либертивилу су се налазили црква, седиште епархије, излетиште и гостињске собе, као и наше главно српско гробље. То је био а и данас је један од главних српских центара у Америци. О великим српским празницима као што је Видовдан више од десет хиљада људи би се окупило на имању у Либертивилу како би слушали обраћање краља Петра II, војводе Момчила Ђујића, Сеферовића. Пошто сам се преселио у Њу Орлеанс све сам мање чуо о доктору Сеферовићу, али он је остао омиљен и уважен међу Србима до краја живота. Умро је у Чикагу 1983. године..
ДУБРОВНИК ПА ОСТАТАК СВЕТА
ПОСЛЕ рата Ване Ивановић је био укључен у антикомунистичке активности, организујући многе продемократске састанке и окупљања. Принц Раније III 1967. године га је наименовао на место Генералног конзула Монака у Лондону. Његова аутобиографија ЛХ Мемоари једног Југословена коју је издао Harcourt, Brace and Jovanovichу Њујорку 1977. године побрала је велика признања. Пред крај живота, Ване је посетио Хрватску и Србију новоослобођене од комунизма. Обожавао је Дубровник и говорио би, као и његов очух Божо да је свет подељен на два дела: на једној страни је Дубровник, а на другој остатак света.
СУТРА: ПРИНЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО ОД УЗГАЈАЊА ЈАБУКА
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)