ФЕЉТОН - ЧЛАНОВИ СРПСКЕ ВЛАДЕ ПОНИШТИЛИ САМИ СЕБЕ: Одлуке о промени имена, грба и заставе Краљевине Србије биле су неуставне

ПРВИ број Велике Србије „окићен српском заставом“, изишао је на сам дан Ускрса 1. маја 1921. године.

Антон Корошец је тражио да се непостојећа СХС призна као савезничка, Фото Википедија

У том свечарском броју истиче се да „незапамћена победа, чиста, сјајна, без мрље и пеге“ у Великом рату није искориштена од Срба јер се заборавило на име Србија, које „никако не смије бити мртво“. Уредништво Велике Србије се пита: „Где је име Србијино данас после две године прохујале слободе? Ми га нигде не видимо. Зашто је Србија одбачена?... Зашто данас, сједињени васколики Српски Народ, не би дао његовој држави име ’Велике Србије’, јер ова потпуно одговара његовом уједињењу?“. Зато је новооснована Српска странка, „састављена од Срба“, тражила у свом програму да се уставним и законитим путем дође до имена Велике Србије, „било на основу данашњег устава или новога, који ће се примити“.

Лист Велика Србија је имао задатак да „сви Балканци, без обзира на веру, име, прошлост, морају бити сједињени у чврсто, непробојно коло, обезбеђени у садашњости као и у будућности“. Под именом Велике Србије „ми се Срби дижемо да се боримо у политици законским путем, са онима који нама борцима за сједињење одричу и право на опстанак и право на име“.

АДВОКАТ Радивоје Новаковић у чланку о уставима Краљевине Србије, објављеном у Великој Србији од 15. маја 1921, пише о неуставности изјаве владе Стојана Протића од 18. новембра (1. децембра 1918) о присаједињењу аустроугарских поданика, јер је она уставног карактера, па се могла дати једино уз пристанак Велике народне скупштине (чл. 130 Устава Краљевине Србије). Упозорено је и на неуставност одлуке владе о промјени имена, грба и заставе Краљевине Србије, без сагласности краља и Народне скупштине Краљевине Србије.

Неуставност је изражена и при сазивању Привременог народног представништва, јер Устав у члану 76 зна само за обичну и велику Народну скупштину. Сав рад Привременог народног представништва и Владе раван је нули према чл. 202 Устава, закључује Новаковић. Начин сазивања Велике народне скупштине одређивао је чл. 200 Устава, а краљ и Народна скупштина једини су имали право да је сазову. Сарајевски лист Српска зора објавио је проглас под називом „Живјела Велика Србија“ („Живјела Српска странка“). Коначно се српски Београд буди „из вртлога обезумљених политичара, политичких шићарџија, дегенерисаних партизана, угојених саможиваца“, констатује лист... Сви бројеви Велике Србије у Сарајеву „разграбљени“ су за неколико часова, истиче Српска зора. Послије тог сазнања трећи број Велике Србије одштампан је у тиражу од 15.000 примјерака.

Велика Србија је 15. маја 1921. објавила критички чланак „Ђаволски круг“, из Српске зоре (бр. 282, 1921), о Крфској декларацији коју назива „Крфском вјештицом“ преобученом у Југославију – „убицу Велике Србије“. Спјевана је и пјесмица као пародија на хрватску химну: „Лепа наша Домовино!... Југовинска земљо мила; Лажне славе дедовина, Ти си сад посве гњила; Мрска си нам свуда јадна, у свету ти си једина...“. Против „југославенског и свехрватског ђаволског круга“ једини лијек је била идеја Велике Србије, „која се указа у свој својој свјежини и љепоти, око ње анђели облећу, пјевајући химну ’Боже правде’, у руци им се вије српска застава на којој се блиста златним словима исписан натпис: ’Бог чува Србију’“.

Загребачка Слободна трибуна је у броју 19 од 1921. писала о стварању Државе Словенаца, Хрвата и Срба, са акцентом на чињеници да је влада Краљевине Србије признала државу и владу Словенаца, Хрвата и Срба 29. октобра 1918. године. С друге стране, Велика Србија је закључила да то ништа друго не значи „него да је влада узела на себе Уставотворно право које јој не даје ниједан члан Устава, и тиме одбацила саму себе“. У том случају за њу не вриједе изјаве ни Уставотворне велике народне скупштине од 13. новембра 1918, ни Скупштина Војводине о присаједињењу Србији. Тим поводом Велика Србија је пренијела најважнији дио чланка Анте Трумбића „Никола Пашић и наше народно уједињење – жалосни и тешки подаци из последње године рата.“ У чланку Трумбић даје пуни легитимитет одлуци од 29. октобра 1918. када је проглашена „независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба“ са територија поражене Аустро-угарске и њених поражених народа – Хрвата и Словенаца. На ту чињеницу Трумбић је заборавио када је анализирао одредбе Женевске конференције од 6. новембра 1918. године. Позиција поражених територија не смета Влади Народног вијећа Државе СХС да се препоручи као представник „независне државе Словенаца, Хрвата и Срба – дакле изван Србије“. Та тзв. влада нотом од 31. октобра 1918, пријављује нову државу и себе властима Антанте, а телеграмом од 1. новембра повјерава Југославенском одбору дипломатско заступство. Трумбић наводи да др Корошец нотом од 3. новембра тражи признање нове Државе СХС као савезничке, те признање Народног вијећа и добровољаца као ратујуће странке, а др Трумбића као дипломатског представника. Ту ноту Корошец је упутио Пашићу, са молбом да српска влада у том смислу поради код савезника.

У те сврхе, према процјени Велике Србије, служе и одлуке Женевске конференције од 6. до 9. новембра 1918. године. Никола Пашић је у име српске владе био нарочито кооперативан, па је признао Народно вијеће Државе СХС у Загребу као закониту владу Словенаца, Хрвата и Срба који су живјели на територију бивше Аустро-угарске, те је примио к знању да је Народно вијеће повјерило др Анти Трумбићу, предјседнику Југославенског одбора у Лондону, мандат да га представља код савезника док се не створи заједнички орган за дипломатску акцију. Потом је Пашић упутио посланицима Србије у Паризу, Лондону, Вашингтону и Риму телеграм којим их позива да саопће савезничким владама да је Србија признала Народно вијеће „као владу Југословена на територији бивше Аустроугарске, све до времена конституисања једне државе СХС“. Пашић је уједно тражио да посланици предузму кораке код дотичних савезничких влада да исто учине: да признају тај западни југославенски народ као савезнички и да се добровољачким трупама призна карактер ратујуће странке. Најавио је образовање заједничке владе и овластио Трумбића да до тог времена заступа Народно вијеће СХС.

Велика Србија је такво понашање Пашића прокоментарисала у негативном контексту, на начин да је он учинио све оно што је одбијао да учини када је то раније од њега тражио Југославенски одбор. Очито је да се Пашићев курс у југославенском правцу мијењао у зависности од жеља и притисака „западних савезника“. Дана 9. новембра на конференцији је закључено да се прогласи образовање, „макар и провизорно, макар непотпуно“, заједничке владе, да се изда декларација и заједнички протестира против талијанске окупације „наших територија на Приморју“. Званично саопштење је гласило да је „народно уједињење Срба, Хрвата и Словенаца већ готова чињеница“. Велика Србија је као значајно уочила слиједеће мјесто у декларацији (женевској): „Данашњим даном и овим актом нова држава (Срба, Хрвата и Словенаца) се појављује и приказује као једна недјељива државна цјелина и члан друштва слободних народа. Нема више граница које су нас раздвајале“. Женевска декларација се завршава популистичким фразама: „Срби, Хрвати и Словенци! Наш вјековни сан је јава. Ми смо уједињени у слободи... Југословени! Нека вјечито живи у части и слави међу народима наша лепа, драга, млада Отаџбина“.

ТРОБОЈНА ЗАСТАВА

РАДИВОЈЕ Новаковић је у "Великој Србији" објавио Предлог устава Краљевине Велике Србије, у којем је нарочито истакао да је „једина и најглавнија побуда овога предлога сједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу“. Грб Краљевине Велике Србије је двоглави орао на црвеном штиту са краљевском круном. На орловским прсима је грб Краљевине Србије: бијели крст на црвеном пољу, а међу крацима крста по једно огњило окренуто крсту. Народна застава је тробојна: црвена боја одозго, плава у средини, бијела одоздо. Државна застава: државни грб на народној тробојци. Државна вјера је хришћанска... Српска црква је независна, с патријархом на челу...

 СУТРА: САВЕЗНИЦИ НЕМАЧКОЈ СМАЊУЈУ РАТНУ ШТЕТУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИ БИЛИ И ОСТАЛИ ЗАТОЧЕНИЦИ БАЛКАНА: Да није било српске и савезничке војске, Словенци никада не би били ослобођени

10. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД СРПСКОГ ИМЕНА У ТРОИМЕНОЈ КРАЉЕВИНИ: Чиновници који су постављани Краљевим указом бивали су протеривани из Загреба

09. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА: Српска странка се једина залагала за одржање историјских националних симбола

08. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ БИО ПРОТИВ НАЗИВА НОВЕ ДРЖАВЕ: Клерикалци су били против "троименог" назива за народ, јер такав нигде не постоји

07. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације