ФЕЉТОН - ЗАПАДНЕ СИЛЕ ТРАЖЕ БАЦАЊЕ АТОМСКЕ БОМБЕ НА БЕОГРАД: Држава је обезбеђивала владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру

ПОСЛЕРАТНО време са својим оптерећењима и идеолошким фронтовима, мећународни положај Југославије, одбрана независности, унутрашње политичке околности проузроковане учвршћивањем новог система власти, економске прилике сиромашне и ратом разорене земље, независно од политичке доктрине владајуће партије, пресудно су утицале на обликовање ауторитарне и централистичке организације државе.

ТРСТ ЈЕ НАШ Милован Ђилас на раменима демонстраната 1953. У Београду , Фото Архив породице Ђилас

Политички и уставни акти нове југословенске државе афирмисали су начела федерализма и наглашено истицали суверенитет федералних јединица али је, упоредо са тим, глобални друштвени поредак, изнедрен из самог бића КПЈ, баштинио и снажна обележја централизма. Прокламовано и стварно умногоме су се разликовали.

Изграћена на принципима „демократског централизма”, с превлашћу централизма у свим питањима од општејугословенског и мећународног значаја, КПЈ је, у првим послератним годинама, била главни кохезиони фактор у југословенској држави. Партија је устројила федеративну структуру ј угословенске државе сматрајући да такав облик државноправног решавања националног питања одговара стварности живота у Југославији. Али, истовремено са тим, централистичка начела на којима је КПЈ била изграћена, била су дуго препознатљива у функционисању државе. Напори за уобличавањем јединственог система власти, неминовни и неопходни у прелазном периоду формирања нове Југославије, са снажењем државе и успостављањем дириговане планске привреде, све више су попримали централистичка обележја и поништавали прокламовани суверенитет и државност федералних јединица. Југословенска федерација је изграђивана као чврста и јединствена држава. У њој су федералне јединице представљале недељиви део целине, којој су, уз остало, уступиле део свога суверенитета. У централистички конципираној федерацији део самосталних функција републике су остваривале само у области народног здравља, социјалне заштите, просвете, културе и, сасвим скромно, привреде. Федеративна структура државе није имала алтернативу и није подлегала променама. Јединствена држава је обезбеђивала владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру. Држава је, по својој суштини, била централизована и партијска. Југословенска федерација била је тих првих послератних година лажна федерација. Крути централизам је, уз политички монопол партије, одговарао политици етатизације својине и интервенцији државе у свим сферама друштвеног живота.

ПРВЕ послератне године биле су време „набијено енергијом” ослобођеном у рату и богато историјским појавама и процесима са испреплетаним узроцима и последицама. Свет је изашао из великог рата „оптерећен” мноштвом проживљеног и подељен на победнике и побећене. Ратна коалиција победника, нагрижена сукобима интереса, сумњичењима, неповерењем, противуречностима друштвеног развоја распала се остављајући тешко наслеће...На границама југословенске државе, у том бурном времену, у регионалним оквирима одигравала се светска историја. Објективне спољнополитичке околности и њима изнућена одбрана државне независности, јачале су моћ и ауторитет државе.  Сукоб око Трста и „северозападних граница”, у коме је Запад, својом спремношћу да војно интервенише, готово прекорачио границе новог рата, мобилисао је војне, политичке и економске потенцијале целе земље. Спор није имао само карактер игнорисања националних, интереса словеначког и хрватског народа и федералне јединице Словеније, већ је тумачен као негирање суверенитета југословенске државе, одбрана независности, омаловажавање жртава које су у рату положене, задирање у виталне животне интересе свих југословенских народа и свих федералних јединица. У кризи око Трста Запад је одступио од начела о праву народа на самоопредељење. Ревизија граничних линија превазилазила је билатерални спор Југославије и Италије и била почетак „хладног рата”.

У ПИТАЊУ је био и дубоки сукоб интереса СССР-а и западних сила које су питање Трста поистоветиле са продором идеолошког непријатеља на најсевернију тачку Јадрана, примицањем Италији ... Компромис око Трста, на који је југословенско руководство било принућено, није значио престанак опасности и смиривање испољених страсти. За дуги низ година „тршћанско питање” је остало извор неспоразума и жариште латентне кризе.

Опсадно стање на северозападним границама, провокативно понашање јединица пољске емигрантске армије генерала Андерса у зони Трста,честе повреде ваздушног простора  ФНРЈ (у првих 6 месеци 1946. било је 415 таквих повреда), инциденти са рушењем америчког авиона, пропагандне кампање и притисак око сућења Драже Михаиловићу и Алојзију Степинцу, појачана делатност емиграције, антидржавни иступи римокатоличког клера, инструментализација ратних злочинаца, антикомунистичка хистерија у којој је затражено бацање атомске бомбе на Београд, спутавање економског развоја и друго јачало је „државни механизам” и остављало дубоког трага на функционисање државе.

Грађански  рат у Грчкој „отворио” је озбиљну кризу и на јужним границама државе.

Британска интервенција у Грчкој (1. децембар 1944.) покренула је ланац догаћаја у који је била инволвирана и Југославија. Место Грчке, једине балканске државе која је била ван совјетског „идеолошког лагера”, у америчким плановима заустављања ширења комунизма ка обалама Медитерана и Блиског истока, директно је доводило у конфликт са Југославијом. На једној страни била је бесомучна антикомунистичка пропаганда, десничарски терор, прогон македонских избеглица, оптужбе да Југославија помаже „револуционарне банде” и потпирује граћански рат а на другој прихват избеглица,  снабдевање герилског покрета оружјем и лековима, материјална, морална и политичка подршка устаничком покрету. Подршка Југославије грчкој левици директно се одражавала на положај устаника током 1946—1949. Сукоб са Информационим бироом иницирао је радикални прекид у односима југословенских комуниста и грчког покрета отпора.

СУПРОСТАВЉЕНА Западу на северозападу и југу Југославија се 1948, нападом Информационог бироа, нашла сасвим изолована и усамљена. Организационо постављена на узору совјетске државе, уклопљена у интересе и планове совјетске политике, економски везана за Совјетски Савез и земље народне демократије, идеолошко-политички потчињена монополу Москве Југославија је, у годинама 1948—1953, била суочена са реалном опасношћу напада са истока и деструкције изнутра. Опстанак државе, одбрана независности и очување тековина револуције напросто су захтевали централистички урећену, монолитну државу способну да се одупре притисцима који су ишли „до ивице рата”. Граничне меће на којима се Југославија „сусретала” са Маћарском, Румунијом, Бугарском, Албанијом за дуги низ година постале су непрелазне за људе, робу, идеје. То је пресудно утицало да у југословенској федерацији Србија задобије провинцијални положај.

Војне провокације, терористички акти и саботаже, економска блокада, пропагандни притисак, идеолошке и политичке поделе, општи страх и општа несигурност били су део свакодневице. У тим годинама постојећи концепт државне и политике је до краја развијен и учвршћен. Али, упоредо са тим, сукоб са Стаљином обележио је читаву генерацију југословенских комуниста, разоткрио природу стаљинизма, подстакао процесе дестаљинизације, деетатизације, децентрализације који су тешком муком разарали политички монопол и идеолошку матрицу КПЈ, у својој бити, преузету од СКП(б).

СТРАХОВЛАДА ПОЛИЦИЈЕ

СУКОБ са Стаљином  и криза око Трста јачали су утицај војног фактора и страховладу политичке полиције УДБ-е. Одбрана независности имала је и друго лице исказано у репресијама. Мрежа информатора и доушника имал је око 2 милиона људи. У борби против ИБ-а било је ухапшено, према доступним подацима, 55.663 људи. Највећи број ухапшеника био је у Србији (у Србији 28.661, Војводини 5.389, Косову и Метохији 1.514). Срби су, по националности, чинили 46% ухапшених.Чињеница да су погрешна хапшења представљала, у 1949. години, чак 47% свих хапшења,сведочи о размерама терора.

 СУТРА: ЗБОГ ВЛАСТИ СЕ УБИЈАЛО И ГУБИО СВАКИ ЉУДСКИ ЛИК 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ И УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ: Већина „експерата” у Комисији за устав била је против формирања Уставног суда

19. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ: У Србији је, са изборних спискова, избрисано 194.158 бирача

18. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНСКЕ ПАРТИЈЕ КАО ДЕКОР ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Готово цела српска опозиција прихватила је федералну државу

17. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БРОЗ ТАКТИЧКИ РАЗБИЈА „БЛОК СРПСКЕ РЕАКЦИЈЕ": Целокупна спољна и унутрашња политика ДФЈ била је у рукама партијског руководства

13. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације