ФЕЉТОН - ОИВИЧАВАЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА: Устав је истицао права сваког народа на самоопредељење и отцепљење

УСТАВ је изражавао федеративно уређење државе. Њиме су надлежности савезне државе биле прецизно одређене (спољна политика, саобраћај, народна одбрана, привредни живот) док је уставима „народних република” остављено да „разраде и одређеније изграде организацију, односе и рад својих органа државне власти...”.

ВЛАСТ Моша Пијаде и Александар Ранковић у Скупштини, Фото Стеван Крагујевић

Едвард Кардељ је у своме образложењу нацрта устава са поносом и мегаломанијом истицао да „наша федерација представља један нови и својствени тип савезне државе” чија је суштина „у тежњи да обезбеди сувереност народних република и чврсто јединство ФНРЈ”.

Право на самоопредељење (уједињење до отцепљења) Нацрт устава ФНРЈ који је израдила Комисија, није предвиђао. О том питању се расправљало на седницама Уставотворне скупштине (скупштински одбори и оба дома Скупштине) и дебатовало у јавној расправи. Уз страх да право на самоопредељење може бити искоришћено од непријатеља југословенске федерације (сепаратистичке снаге) постојао је и осећај да оно представља тековину рата, гарант равноправности народа, потврду да југословенски народи располажу својом судбином.

Чињеница да је право на самоопредељење било предвиђено у одлукама Другог заседања АВНОЈ-а, да је чинило суштину Атлантске повеље и да је отварало могућност да у „скоријем времену”, „без страха” и неки други народи реше „да се присаједине Федеративној народној републици Југославији”, пресудно је утицала на његово уношење у Устав ФНРЈ. Тим чином демонстрирано је убеђење југословенских комуниста да једино „ненародни режими” могу генерирати сепаратизам.

Као важан аргумент Моша Пијаде је истицао да народна власт нема разлога да се плаши „српског народа који је Пијемонт југословенске идеје и срце Југославије”, „хрватског народа који одувек води борбу за федерализам и републику”, „словеначког народа који би без заједничког живота са осталим народима Југославије био поробљен или вечито у опасности од северних и западних суседа”, „народа Босне и Херцеговине који је крвно и економски везан са српским и хрватским народом”, „црногорског народа који по свом положају не може живети без осталих народа Југославије”, „македонског народа који је први пут добио своју националну слободу у оквиру нове Југославије”.

УСТАВ који је 31. јануара 1946. године прогласила Уставотворна скупштина (без гласова против и уздржаних) био је завршни акт у процесу обликовања нове југословенске државе.

По том правном акту Федеративна Народна Република Југославија је дефинисана као „савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени у Југославији”. Други члан Устава је потврдио да ФНРЈ сачињава 6 народних република (Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора) посебно апострофирајући да „Народна Република Србија има у свом саставу Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Косовско метохијску Област”. Устав је прогласио суверенитет народа и уставно-скупштински систем власти.

Основицу власти чинила су непосредно бирана представничка тела док су сви остали органи проистицали из њих и њима били одговорни. У уставном акту био је политички пренаглашен суверенитет федералних јединица мада су оне, суштински, уступале битан део своје суверености савезној држави. Тим ставом додатно је истицана национална еманципација југословенских народа. Федералне јединице су имале своју територију, институције, право да самостално донесу републичке уставе сагласне са савезним Уставом, спољне ознаке државности (назив, грб, застава). [...]

Устав је предвићао да савезно законодавство важи на читавој територији ФНРЈ. Тиме је додатно афирмисано „јединство власти”. У случају да постоји размимоилажење измећу савезних и републичких закона примењивало се савезно законодавство. Територију ФНРЈ као „јединствено државно и привредно подручје” чиниле су територије њених република.

Устав је предвиђао слободан промет робе измећу република без могућности да законима република он може бити ограничен. Држављанство је било јединствено за целу ФНРЈ.

Устав је врховним органом државне власти у ФНРЈ означио Народну скупштину. Највиши органи државне власти у народним републикама биле су Народне скупштине република.

Народна скупштина ФНРЈ означена је носиоцем „народног и државног суверенитета” и задужена да врши „сва она права која припадају ФНРЈ”. Савезна скупштина је била састављена из два дома — Савезног већа и Већа народа. Народна скупштина ФНРЈ је вршила законодавну власт у пословима из надлежности савезне државе. Скупштине република вршиле су суверена права република на основу Устава републике у сагласности са Уставом ФНРЈ и имале искључиву законодавну власт на територији репу-блике. Највиши извршни и наредбодавни орган државне власти ФНРЈ била је Савезна влада... Овлашћења која је Устав давао савезним органима била су неупоредиво већа у односу на она која су имале адекватне институције у републикама. Тиме је и улога савезних органа била неупоредиво већа. Централизација власти додатно је јачала позицију извршно-политичких органа.

УСТАВНА структура Југославије довршена је доношењем републичких устава (Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније 31. децембра 1946, Словеније 16. јануара 1947, Србије 17. јануара 1947. и Хрватске 18. јануара 1947) и статута аутономних јединица (мај 1948). Републички устав је Србију дефинисао као „народну државу републиканског облика”. Устав је афирмисао право сваког народа „на самоопредељење укључујући право на отцепљење” али и „слободну вољу” српског народа да се „уједини на основу начела равноправности са осталим народима Југославије и њиховим народним републикама” у заједничку савезну државу ФНРЈ. Посебним одредбама Устава утврћена је територија коју Србија обухвата и наглашено да се границе федералне јединице не могу мењати без њеног пристанка.

Напоменуто је да органи државне власти у Народној Републици Србији „врше власт на основу Устава ФНРЈ, Устава НР Србије, закона ФНРЈ, закона НР Србије, као и општих прописа виших органа државне власти. Устав је истицао да НР Србија „врши државну власт суверено”, преносећи на ФНРЈ „само она права која су утврћена Уставом ФНРЈ”. Савезна држава је означена гарантом суверених права Србије и заштитником њене безбедности. Устав је Аутономној Покрајини Војводини и Аутономној Косовско-метохијској Области обезбеђивао „аутономна права”. Националним мањинама је  гарантована заштита културног идентитета, слободна употреба језика... 

Народна скупштина је означена представником народног суверенитета НР Србије. Скупштина је била „врховни орган државне власти“. У делокругу њеног рада било је вршење законодавне власти и брига о свим оним пословима који су по Уставу припадали НР Србији. У надлежности органа државне власти и државне управе аутономних јединица била је брига о привредној и културној изградњи, управљање привредним предузећима покрајинског или обласног значаја, доношење привредног плана и буџета, старање о остварењу равноправности свих националних мањина, обезбеђење поштовања закона, руководство судовима, основним и средњим школама, социјалним старањем, заштитом народног здравља културно-просветним установама и друго. Маја 1948. народне скупштине аутономних јединица донеле су своје статуте који су прописивали организацију, права и надлежности органа власти у аутономној покрајини или области.

ФЕДЕРАЦИЈА РАВНОТЕЖЕ

ЈУГОСЛОВЕНСКА  држава, настала 1945. године, обликована је у духу идеја „партизанског југословенства” које је заговарала Комунистичка партија Југославије. Свесно инсистирајући на унутрашњем дисконтинуитету нове Југославије у односу на Краљевину Југославију, комунисти су државу изграћивали као „федерацију равнотеже”. Место Србије у таквој федерацији било је одређено апсолутном централизацијом власти, стварањем утиска о неважности и штетности оивичавања српског националног простора, начином разграничења федералних јединица федерализацијом Србије.

 СУТРА: ЗАПАДНЕ СИЛЕ ТРАЖЕ БАЦАЊЕ АТОМСКЕ БОМБЕ НА БЕОГРАД  

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ И УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ: Већина „експерата” у Комисији за устав била је против формирања Уставног суда

19. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ: У Србији је, са изборних спискова, избрисано 194.158 бирача

18. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНСКЕ ПАРТИЈЕ КАО ДЕКОР ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Готово цела српска опозиција прихватила је федералну државу

17. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ СИМБОЛ ЈЕДНОПАТРИЈСКЕ ДИКТАТУРЕ: Партија је у својим рукама концентрисала целокупну персоналну политику у држави

16. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације