ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ ПОСТАЈЕ ТЕМЕЉ ДРЖАВЕ: Судска власт у АП Војводини остала је ван надлежности власти федералне Србије

Пише: Академик Љубодраг Димић

15. 09. 2024. у 18:00

УПОРЕДО са изграђивањем законодавне и извршне власти конституисан је правосудни систем. То законодавство је, најчешће, било савезног карактера.

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ ПОСТАЈЕ ТЕМЕЉ ДРЖАВЕ: Судска власт у АП Војводини остала је ван надлежности власти федералне Србије

ЈЕДИНСТВО За Драгољуба Јовановића Југославија имала „своје историјско оправдање”, Фото Архив САНУ

Значајну етапу у том процесу представљало је доношење Упутстава о урећењу народних судова за федералну Србију (9. фебруар 1945). У питању је био покушај да се судови, као „независни и слободни од било ког органа власти”, организују независно од постојећих народноослободилачких одбора. Пред крај априла (20. април 1945) конституисаној мрежи месних, општинских, среских, обласних судова прикљученје и Врховни суд Србије, као највиша судска власт у федералној Србији.

Од средине августа 1945. судски систем у Србији је радио на основу одлука, прописа и закона Привремене народне скупштине и Скупштине Србије. Крајем августа 1945. донет је Закон о уређењу народних судова који је, уз остало, потврђивао постојање Врховног суда Србије, под њеном је надлежношћу било и Косово и Метохија. На простору Војводине највишу судску власт представљао је Врховни суд Војводине. Самим тим судска власт у Аутономној Покрајини Војводини остала је ван надлежности власти федералне Србије. Октобра 1946. Закон о неважности правних прописа, донетих пре 6. априла 1941. и за време непријатељске окупације, додатно је потврдио а донекле и изменио Одлуку из фебруара 1945.

Тим актом одузета је правна снага свим правним прописима предратне Југославије. Правосудни органи се на њих нису могли позивати али су их, истовремено, могли примењивати на правне односе „који су уређени важећим прописима и то само уколико нису у супротности са Уставом ФНРЈ, уставима народних република, законима и осталим важећим прописима донетим од надлежних органа нове државе, као и са начелима уставног поретка ФНРЈ и њених република”.  Тиме је правна веза између старе и нове југословенске државе била готово пресечена а континуитет државног поретка на унутрашњем плану укинут. Правна правила која су произлазила из предратних прописа коришћена су „под одређеним условима” и, самим тим, постајала део новог позитивног права.

МЕЂУ  законима које је донела Привремена народна скупштина (закон о штампи, зборовима и удружењима) од посебне важности су била два — Закон о Уставотворној скупштини и Закон о бирачким списковима. Закон о Уставотворној скупштини је прејудицирао карактер унутрашњег уређења као федералног. У дводомној скупштини уз Савезну скупштину, чије су посланике бирали сви држављани Југославије са правом гласа (један посланик на 40.000 становника), постојала је Скупштина народа у коју је свака федерална јединица, без обзира на величину и број становника, бирала 25 посланика, грађани Војводине 15, а житељи Косова и Метохије 10 посланика.  Чин којим је Привремена народна скупштина, која је донела Закон, узурпирала надлежности искључиво слободно изабране и суверене Конституанте, изазвао је протесте грађанске опозиције.[...]

Закон о бирачким списковима који је, такође, донела Привремена народна скупштина ДФЈ, успостављао је политичке критеријуме и одузимао је бирачко право бројним категоријама становништва. Право гласа нису имали министри који су учествовали у владама од 6. 1. 1929. до 5. 2. 1939, припадници војних формација окупатора и домаћих сарадника, породице чланова Културбунда и италијанских фашистичких организација, лица која су била активна у усташким, четничким, недићевским, љотићевским и осталим организацијама које су означене као квислиншке, појединци који су економски или на  други начин добровољно сарађивали са непријатељем, лица која су одлуком судова била осуђена на губитак националне части и политичких и грађанских права и други.

ПРЕМА  доступним подацима само је у Србији стриктна примена овог закона утицала да из бирачких спискова буде избрисано 194.158 лица (2,3%  свих регистрованих бирача). У оквиру радикалног елиминисања „фашистичких остатака” Влада Србије је 23. августа 1945. сачинила исцрпну листу организација чији чланови нису имали право гласа.

На њој су се нашли: Љотићеви добровољачки одреди, Љотићева организација „Збор”, Недићева Српска државна стража, Недићева Пољска стража, Недићева Гранична стража, Српска заједница рада, Позориште српске заједнице рада, Обавезна служба рада, Централа за хумор, Пећанчеви четнички одреди, четничке организације Д. Михаиловића (војничке и полувојничке формације, Централни и Национални комитет, окружни, срески и сеоски комитети, равногорски одбори, Југословенска равногорска омладина, Женска равногорска омладина), Балистичка организација на Косову, Албански национални комитет, Немачки Културбунд, Мађарски стреласти крстови, Имредијева партија, Турански ловци, Мађарски културни савез, Банатски мађарски културни савез, Румунска културно-политичка организација „АСТРА”, Румунска гвоздена гарда, Мађарска економско- -политичка организација „Дом Мађара”, Економско-политичка немачка организација „Рајфајзен”, „Југендхајм”, Усташке војне формације (Домобранска војска, Усташке организације, Сабор НДХ), Муслиманска милиција, СС дивизија „Скендер-бег”, Организација контраударних чета. Давањем општег права гласа (увођење војника, жена и омладине са навршених 18 година старости), број бирача је готово двоструко увећан у односу на године у Краљевини Југославији.

ЗНАЧАЈНУ улогу у процесу формирања федералне Србије имале су масовне друштвено-политичке организације, посебно Народни фронт. Иако се припреме за оснивање Народно -ослободилачког фронта Србије могу регистровати још у лето 1944. ЈНОФ Србије је конституисан тек 14. новембра 1944. у Београду. Наставаљање рата, обнова земље, уклањање сарадника окупатора из апарата власти, подстицање братства и јединства и изградња државе (народне власти) били су основни задаци којих се, по директиви КПЈ, ЈНОФ Србије прихватио.

Уз представнике КПЈ ЈНОФ-у Србије су приступили представници дела предратних грађанских странака и група (Југословенска републиканска странка, Народна сељачка странка, чланови бившег Савеза земљорадника, интелектуалци са јасно профилисаним идеолошким програмом окупљени око часописа „Напред“, део некомпромитованих грађанских политичара). Политичке партије које су остале ван ЈНОФ-а готово и да нису имале простора за страначку активност и учешће у политичком животу. Јединствени ЈНОФ Војводине конституисан је 20. октобра 1944, а ЈНОФ Косова и Метохије 11. априла 1945. године.

Почетком августа 1945. одржан је Конгрес земаљских организација ЈНОФ-а на коме је дошло до њиховог уједињавања у Народни фронт Југославије. У Програму који је том приликом донет инсистирало се на одбрани народне власти, братству и јединству, словенској солидарности, миру међу народима. Програм је афирмисао „државну целину и независност Југославије”, револуционарну смену власти дефинисао као „темељну тековину” народноослободилачке борбе, залагао се за одбацивање монархистичког и прихватање републиканског облика владавине, сматрао федерално уређење државе неспојивим са монархијом. Оснивачки конгрес Народног фронта Југославије дефинисао је ту организацију као „општенародни антифашистички демократски покрет народа Југославије” и означио је за основну политичку снагу у изградњи Демократске Федеративне Југославије.

ФАКТОР ОБНОВЕ

У РЕФЕРАТУ о Програму Народног фронта Драгољуб Јовановић је посебно указао на значај става о „Државној целини и независности Југославије” као „првом правилу наше политичке службе народу”. За њега је Југославија имала „своје историјско оправдање”, пре свега као „спона” која обезбеђује сарадњу Истока и Запада и мир на Балкану и Средњој Европи. За Јосипа Броза стварање јединственог Народног фронта Југославије било је значајно из три разлога: националног, јер се обједињавањем народних фронтова федералних јединица учвршћује братство југословенских народа и елиминише шовинизам; државног, јер та  организација постаје један од темеља државе; привредног, јер Народни фронт представља један од основних фактора обнове.

 СУТРА: НАРОДНИ ФРОНТ СИМБОЛ ЈЕДОПАТРИЈСКЕ ДИКТАТУРЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ТУРНЕЈА ЈК У МИНУСУ Нема ништа од зараде: Уложила сам све што сам стекла за 30 година, зато сам са фановима у плусу