ФЕЉТОН - ВОЈНА УПРАВА НА КОСМЕТУ И ЗАБРАНА УЛАСКА КОЛОНИСТА: Аутономна Покрајина Војводина није имала коначно утврђене границе ка Хрватској

ЗАКОН о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине, донет 1. септембра 1945, потврдио је да Војводина „чини саставни део Србије”.

УСТАНАК Побуњени балисти улазе у Призрен ( ФОТО: Википедија ) , Фото "Википедија"

Аутономна покрајина, у чијем су саставу били новосадски, панчевачки, петровградски, сомборски, сремски и суботички округ, није имала коначно утврђене границе према федералној Хрватској. Народне власти у Аутономној покрајини биле су обавезне да обезбеђују функционисање државног поретка и права грађана и раде према законима Србије и ДФЈ као и "на основу одлука и наредаба Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине које проистичу из горњих закона...".

Посебно је наглашено да на територији Војводине све народности „изузев лица немачке народности којима су на основу одлука АВНОЈ од 21. новембра 1944 године одузета држављанска права”, уживају једнака права и имају једнаке дужности, „тј. уживају потпуну равноправност као држављани Србије односно Демократске Федеративне Југославије”. То је посебно важило за школовање на матерњем језику и равноправност језика свих националних мањина. Закон је за највишу власт у Аутономној Покрајини Војводини прогласио Покрајинску народну скупштину. Њен извршни и наредбодавни орган је Председништво (председник, два потпредседника, два секретара и 28 чланова). Закон је предвидео да унутар Председништва Покрајинске народне скупштине делује више одељења (за унутрашње послове, правосуђе, просвету, финансије, индустрију и рударство, трговину и снабдевање, пољопривреду и шумарство, социјалну политику, народно здравље, грађевине и за аграрну реформу и колонизацију).

МАСОВНА антијугословенска и антисрпска оружана побуна, чији је циљ био устанак против нове власти и поретка, одбрана окупационог система, очување граница етнички чисте „велике Албаније”, спречавање поновне „српске окупације Косова”, захватила је децембра 1946. Косово и Метохију. Побуна је иницирала завођење Војне управе (фебруар—јун 1945), утицала на доношење привремене забране о повратку колониста на ранија места њиховог живљења (6. и 17. март 1945), одразила се на развој система народне власти и мреже масовних организација, за дужи период одложила конституисање Косовско-метохијске области и формирање Србије као сложене федералне јединице.

Након ослобођења Косовско-метохијска област је имала карактер политичке области са израженим елементима аутономије. О њеном статусу се није говорило на Великој антифашистичкој народноослободилачкој скупштини Србије, нити су представници Косовско-метохијске области присуствовали скупштинском раду. Заседање АСНО Србије, одржано 7. априла 1945, разматрало је питање Косовско-метохијске области и закључило да је треба, као аутономну јединицу, укључити у састав Федералне Србије. Том приликом АСНО Србије је саслушао и „једнодушно” прихватио званичну Изјаву представника Обласног НОО Косова и Метохије да „народи Косова и Метохије желе да се присаједине федералној братској Србији”. Саопштен је и став да ће, по окончању Војне управе, бити организована скупштина Косовско-метохијске области на којој ће и формално бити донета одлука „да се прикључимо федералној Србији”. У Резолуцији коју је АСНО Србије изгласао „топло” је поздрављена Изјава Обласног НОО Косова и Метохије о томе „да се Косово и Метохија сматрају саставним делом Федералне Србије”. Терором коме је шиптарско становништво било изложено „од противнародних и угњетачких режима бивше Југославије”, објашњено је одсуство албанских маса у НОБ и њихово активно укључивање у антијугословенске и антисрпске покрете. Насупрот томе, потенцирано је да Демократска Федеративна Југославија и „демократска Србија као њен саставни део” представљају нешто сасвим друго од некадашње Југославије. Изражен је став да ће „Шиптари Косова и Метохије у пуној мери уживати своја национална права и имати све могућности за свој политички, економски и културни развитак”. Односи „братског ратног другарства и тесног пријатељства”, успостављени између Демократске Федеративне Југославије и Албаније, сматрани су пресудним у „коначној ликвидацији политике међусобног истребљења” карактеристичној за Србе и Шиптаре. Резолуција је наговестила скоро решење аграрног питања „у корист месног шиптарског и српског становништва и колониста” и изразила наду да ће постојеће околности утицати „на развитак демократског духа у шиптарском становништву Косова и Метохије”.

КОНАЧНО решење аутономног положаја Косовско--метохијске области било је могуће донети тек након престанка рада Војне управе. Смиривање прилика омогућило је сазивање Обласне народне скупштине Косова и Метохије (8—10. јул 1945, Призрен) на којој су прихваћене одлуке АВНОЈ, одобрен целокупни рад, предузете мере и одлуке Обласног одбора Косовско-метохијске области, афирмисан принцип равноправности народа, Југославија означена „истинском домовином” Срба, Шиптара и Црногораца. Посебно је наглашено да „политичким, економским, културним и осталим интересима Шиптара, Срба и Црногораца са Космета” највише одговара „присаједињење Косова и Метохије Федералној Србији”. Изузетну правну важност имала је Резолуција Обласне народне скупштине Косова и Метохије, изгласана 10. јула 1945. Резолуција је као „најсветлију чињеницу” истакла да је „једном за свагда” учињен „крај политици развијања мећусобног раздора и борбе Срба и Шиптара” и развијање, продубљивање и учвршћивање братства и јединства прогласила „светом дужношћу” сваког грађанина Косова и Метохије и „руководећим начелом” у раду органа народне власти. Резолуција је изразила „потпуну сагласност са историјским одлукама АВНОЈ-а, којима је био ударен чврст темељ новој Демократској Федеративној Југославији”. Кључни став документа представљала је „једнодушна” изјава Обласне народне скупштине Косова и Метохије „да становништво ове Области, исто као и сви народи Југославије није никада признало раскомадање своје области извршено од окупатора, нити раскомадање Југославије, те даје израза жељи целокупног становништва области да ова буде прикључена Федералној Србији као њен саставни део”. Резолуција је истицала уверење народа Косова и Метохије „да ће у народној влади Србије наћи пуну заштиту” а од власти Југославије добити свесрдну помоћ „у свом политичком, националном, економском и културном подизању”.

Доношењем Резолуције Обласне народне скупштине Косова и Метохије дефинисан је државноправни положај ове области у оквирима Федералне Србије и Демократске Федеративне Југославије. Истовремено, својим садржајем Резолуција је чинила правно ништавним одлуке Бујанске конференције о уједињењу Косова и Метохије са „Шипнијом”, коју је, непосредно по заседању, укинуо и ЦК КПЈ. Избор посланика за Народну скупштину Србије и АВНОЈ, као и избор одборника за Обласни народни одбор и Обласни извршни одбор, био је чин којим је и у пракси потврђена важност конститутивних аката којима је Косовско-метохијска област, као аутономна територијално-политичка јединица, прикључена Федералној Србији. Одлуке Обласне народне скупштине Косова и Метохије саопштене су на седници Председништва АВНОЈ од 23. јула 1945, да би на првој седници Трећег заседања АВНОЈ, 7. августа 1945, биле и потврђене.

ПОСЕБНА РЕЗОЛУЦИЈА

У ПОСЕБНОЈ Резолуцији АВНОЈ је потврдио прикључење Косова и Метохије федералној Србији и, тиме, привео крају процес политичкоправног конституисања Косова и Метохије. Одлуке Обласне народне скупштине Косова и Метохије потврдио је, накнадно, Закон о установљењу Аутономне косовско-метохијске области. Област је располагала аутономним правима, али су сви атрибути државноправног карактера били у надлежности Србије као федералне државе.

 СУТРА: ГРАНИЦЕ МЕЂУ РЕПУБЛИКАМА НИСУ УСТАНОВЉЕНЕ ЛЕГАЛНО 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ НЕЋЕ ДА СЕ ДЕЛЕ ОД СРБИЈАНAЦА: Већина чланова Главног НОО Војводинебила става да Барања треба да буде у Хрватској

09. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 18

ФЕЉТОН - ДИЛЕМА ОКО САНЏАКА - У СРБИЈИ ИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ: Новопазарски округ основан 30. марта 1945. са око 170.000 становника

08. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ИСКУШЕЊЕ ОДАНОСТИ СРПСКИХ КОМУНИСТА: „Вођа“ је одлагао формирање КП Србије јер није знао како да реши српско национално питање

07. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПРОПАГАНДНИ СТЕРЕОТИПИ ДА ЈЕ СРБИЈА ПРОТИВ НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана

06. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације