ФЕЉТОН - ИСКУШЕЊЕ ОДАНОСТИ СРПСКИХ КОМУНИСТА: „Вођа“ је одлагао формирање КП Србије јер није знао како да реши српско национално питање
ВЕЛИКА антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије изабрала је у прву Антифашистичку скупштину народног ослобоћења Србије 261 посланика. АСНОС је изабрао Председништво у које је ушло 40 чланова (председник др Синиша Станковић, потпредседници — А. Ранковић, Ст. Симић, Р. Грујић, секретари — П. Стамболић, М. Влајковић).
„Одлука” је прописивала да АСНОС врши власт на својим редовним и ванредним сазивима а у времену измећу два сазива извршну власт остварује преко свог Председништва и преко Народне владе Србије. Било је предвићено да до тренутка образовања Народне владе Србије њене послове води Председништво АСНОС-а преко „посебних одсека” за поједине гране државне управе. За поверенике Председништва АСНО Србије су изабрани: повереник грћевина — инж. Михаило Буровић (радикал), повереник привреде — др Миливоје Перовић, повереник исхране — Живота Дермановић (члан Народне сељачхсе странке Драгољуба Јовановића), повереник просвете — Митра Митровић Ђилас, повереник здравља — др Војислав Ђурић, повереник социјалне политике — Светозар Крстић, повереник финансија — Мита Станисављевић, повереник правосућа — Милован Крџић, повереник унутрашњих послова — Милентије Поповић, повереник пољопривреде — Милан Смиљанић, повереник обнове — Павле Савић, повереник шума — Петар Мундрић.
Представници Војводине и Косова и Метохије нису уведени у Владу Србије. Сложене политичке и војне прилике (војна управа) најдиректније су утицале да у зиму 1944/45. у тим срединама нису одржане скупштине делегата и донете пуноважне одлуке о присаједињењу федералној Србији. Тек накнадно, после заседања Покрајинске скупштине Војводине (30—31. јул 1945) и Обласне скупштине Косова и Метохије (10. јул 1945) Влада Србије је била реконструисана и у њен састав су ушли и представници Војводине и Косова и Метохије.
ОДЛУКЕ Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије имале су уставноправни карактер. Њима је суштински конституисана федерална Србија као саставни и равноправни део Демократске Федеративне Југославије. Територијални оквир Србије, у том тренутку, није био коначно дефинисан. Велика антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије као и скупштине Јединственог народноослободилачког фронта Србије и Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије заседале су без опуномоћених делегата Војводине, Санџака, Косова и Метохије. Све до 1947. и доношења Устава Србије, одлуке Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије биле су уставноправна основа на којој су почивала сва остала, битна, нормативна акта у Србији.
Критеријум територијалне организације КПЈ свих ратних година пресудно је утицао на комунистичко вићење и обликовање унутрашњег урећења југословенске државе.
Територијална структура КПЈ напросто је пројектована у државну сферу. Отуда је и конституисање Србије као сложене федералне јединице било најдиректније повезано са формирањем Комунисгичке партије Србије. Закључци о одржању оснивачког конгреса КП Србије формално су донети на седници Политбироа ЦК КПЈ октобра 1943. а поново потврћени на Вису јуна 1944. Ипак, формирање КП Србије је током рата одлагано. Могуће разлоге за то треба тражити у чињеници да воћству КПЈ није било до краја јасно како решавати српско национално питање. Попут инерције на снази су били ставови из августа 1935. према којима српски народ, као владајућа нација, није био национално угњетен. Партијски прагмантизам напросто је налагао да КПЈ сачека са реорганизацијом сопствене организације док се у српском народу не устале представе о оквирима националних ентитета (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија) које је српско граћанство сматрало српским простором. Интернационалистичка схватања и копирање совјетских узора такоће су били супротстављени формирању партије на националном моделу какав није постојао у СССР. Обједињавање у једну јединствену партијску организацију до тада самосталних партијских организација Србије, Војводине и Космета, морало је претходити настајању федералне Србије.
ОСНИВАЧКИ конгрес КП Србије одржан је маја 1945. у Београду, у скоро конспиративним условима. Разлози прагматичне природе (нерешен статус Војводине, Косова и Метохије) и пракса прве земље социјализма (на националном принципу није била урећена ни партијска организација Русије у склопу СКП-б), пресудно су утицали на вишемесечно кашњење одржања конгреса српских комуниста. Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито је од комуниста затражио „да буду на челу у изградњи истинске федеративне Југославије”.
Констатујући да у Југославији живи више народа Броз је сасвим погрешним оценио схватање да сваки од народа „у своме оквиру ствара једну снажну федералну јединицу, Хрватску, Србију, итд. на рачун друге...” и насупрот томе афирмисао „једну државу Југославију, у којој сваки народ има своја права, и потпуну равноправност”. Суштином југословенског федерализма он је означавао потребу да „из више федералних јединица, створимо једну снажну југословенску националну државу”. Броз је комунисте Србије, Хрватске и других република сматрао обавезним да постану „спона” која ће чувати братство и јединство југословенских народа и спречавати „сваки шовинизам”. Броз се залагао за искорењивање сваког „локалног шовинизма”. У складу са тим он се посебно осврнуо на ставове српске емиграције о комадању српског државног простора истичући, са омаловажавањем, да „разни елементи, бивши писари, биљежници, говоре да су Тито и комунисти расцијепили Србију”. Броз је напомињао да је Србија у Југославији и да покрет на чијем се челу налази „не мисли да унутар Југославије стварамо државе које ће ратовати мећусобно. Ако је Босна и Херцеговина равноправна, ако има своју федералну јединицу, онда ми нисмо поцјепали Србију, него смо направили срећне Србе у Босни, исто тако као и Хрвате и муслимане. Ради се само о административној подели. Ја нећу да у Југославији буду границе које ће раздвајати, већ сам стотину пута рекао да хоћу да границе буду оне које ће спајати наше народе”. Кључни став његовог излагања био је следећи: „Вољети своју нацију, Хрватску или Србију, не значи негирати опћу нашу земљу — Југославију.
Напротив, вољети своју федералну јединицу — значи волети монолитну Југославију”.
У РЕЗОЛУЦИЈИ коју је Конгрес донео посебно је истакнуто да је јачање партијских организација у Србији, Војводини, Косову и Метохији „омогућило стварање Комунистичке партије Србије”. Српским комунистима је, као „најважнији задатак”, стављено у дужност да раде на „јачању наше нове државе, демократске федеративне Југославије”. Уколико се о Србији и њеној државности и размишљало њено постојање је, такоће, морало бити у истој функцији. У складу са тим требало се борити против „шовинистичких и хегемонистичких тенденција и то углавном великосрпских”. Резолуција је констатовала да је „великосрпска реакција у Србији” у највећој мери политички изолована. Потенцирање одговорности српског народа, српских комуниста и Србије за мећунационалне односе у југословенској држави постале су константа у речнику партије. Борба против „великосрпског хегемонизма” и „шовинизма” представљала је основни критеријум на коме се искушавала оданост српских комуниста Партији. Тај термин, употребљаван у сваком политичком говору и јавном наступу, временом је постао трајна хипотека и „највећа опасност” којом није само сузбијан страх од српске бројчане предносту у Југославији, могуће политичке мајоризације или националне асимилације младих нација, већ и, суштински, спутавана политичка, економска и културна интеграција и еманципација српског народа.
ОРГАНИ ВЛАСТИ
У ПОСЛЕДЊИМ данима 1944. и првим месецима 1945. године представника , односно делегата Војводине, Санџака, Косова и Метохије није било у органима власти и структурама друштвенополитичких организација које су изграђиване у Србији. Одлуке донешене 11. новембра 1944, поред каснијег нужног дограђивања система власти и дефинисања територијалног оквира федералне јединице, одрећивале су несумњиви суверенитет и прецизне компетенције власти које је Србија стекла.
СУТРА: ДИЛЕМА ОКО САНЏАКА - У СРБИЈИ ИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)