ФЕЉТОН - ПРОСВЕЋИВАЊЕ НАРОДА УЗ УСТАНИЧКЕ ПЛОТУНЕ: Главне карактеристике Доситејеве политичке мисли су били просветитељство и родољубље

У ПРВОЈ фази свог политичког промишљања Доситеј себи дозвољава одушевљење туђим владарима, што му није толико за замерити колико то чине Скерлић и други јер Доситеј "свог", односно националног владара нити је имао, нити га је могао у том времену ни у најлуђим сновима замислити, али у другој фази, кад околности отпочињања српског национално-ослободилачког устанка неминовно рађају национално вођство и вођу, он је управо тај који српским устаницима саветује уздизање, поштивање и строги след само свога, националног вође и владара.

РОДОЉУБЉЕ Доситеј је неговао велику одговорност према свом народу, Фото "Википедија"

Ако Доситеј тада пред собом и није имао националног просвећеног владара, имао је ипак у лику Карађорђа владара веома склоног просвећивању свога народа. Има ли веће потврде за то од Карађорђевог мудрог давања прилике Доситеју да својим, за те прилике огромним знањем, неспорним угледом  и мудрошћу оплемени устанак, као и Карађорђевог историјски значајног политичког и културолошког геста устоличења овог, тада најпросвећенијег Србина, на највише место у револуционарној влади са ког се могао просвећивати један веома заостали народ кога је после вековне таме осветлио тек први зрак слободе. При том се може констатовати да је, колико год да је била велика политичка изузетност Карађорђеве одлуке да се одмах након што су одјекнули први устанички плотуни почне и са систематским просвећивањем народа, била једнако велика, ако не и већа и Доситејева храброст да се на том, наоко утопијском задатку ангажује.

ЗБОГ неминовности извесног одступања од сваке теорије у пракси, као и неминовном повратног утицаја праксе на теорију, Доситејева политичка мисао није остала, ни у свему, нити до краја, доследна. Код Доситeја као изузетне личности која се стално развијала и напредујући, логично мењала и мишљење о много чему, и еволуција неких политичких идеја је била неминовна. У хијерархији његове политичке мисли неке вредности попут родољубља нису се померале са врха важносне лествице током целог његовог живота, неке су се, попут слободе и идеје националног ослобођења, на њој уздизале, а неке су пак претрпеле снажну аберацију попут идеје верног служења страним просвећеним владарима која је временом уступила место идеји о сопственом и сувереном просвећеном владаоцу.

Може се рећи да се потпуна сазрелост његове политичке мисли изразила тек у његовом родољубивом политичком прегнућу током Првог српског устанка. У периодици развоја политичке мисли дело Доситеја Обрадовића припада епохи предмодерне коју карактерише бављење оним шта треба чинити и шта треба да буде опште добро и општекорисно или како то Доситеј каже на општу ползу у једној посебној или пак у свакој политичкој заједници.

Као главне карактеристике Доситејеве политичке мисли и дела могу се одредити: рационалистичко просветитељство, јавно родољубље, општа толеранција и висока моралност политичког ангажмана која је за Доситеја израз одговорности према сопственом народу и доказ високе просвећености сваког политичког делатника. Етхос је по њему трајно важно мерило за кратос.

ПОЛИТИКУ Доситеј поима као рационално организовано и високо морално управљање не само јавним, већ и тајним друштвеним пословима услед природне упућености људи једне на друге и сложености друштвеног живота, са позиција апсолутне и просвећене власти као највише институционализоване умне моћи, а са циљем постизања општег добра које се огледа у постојању среће и задовољства појединаца који чине заједницу, пре свега услед постигнуте опште и личне користи.

Сасвим рационалистички Доситеј наглашава важност постојања интереса у политици као њеног покретача и усмеритеља: “Хотети да човек без сваког интереса дејствује, то толико значи да без узрока дела, а то ће рећи ништа искати”. По њему, политика је не само увек руковођена интересом, већ тако и треба да буде уколико се жели постићи успех. Интересно политичко поступање великих може бити од користи не само по њих већ и по друге, па и имати универзалну вредност. При том Доситеј уочава оправдавање посебноинтересних политичких потеза општим добром као маркентишки политички манир свих државника, а нарочито оних  који предводе велике силе. Он не спада  у оне представнике малих народа који слепо верују да због њих велике силе покрећу ратове. „Познато је да римски император и росијска императрица за интерес царства своји с Турци војују“, јасно каже на ту тему Доситеј. Међутим, његова објективност му не дозвољава да он умањује укупне цивилизацијске и друге опште користи од политике само зато што се политички потези повлаче из сопствених интереса. Посебност интереса по Доситеју нимало не умањује вредност укупног политичког постигнућа, односно остваривања политике као општег добра.

Чак и онда када државници отворено не стреме општем па ни ширем, већ само свом ужем добру, треба високо ценити њихов учинак ако опште добро постигну, сматра Доситеј и на ту тему каже: „Свака благоразумна и человекољубна душа благосиљаће имена њи`ова, које је вечни Промисал за орудија своја изабрао за умалити непоредак, варварство, кугу, мрак сујеверја и невјежества, и сва злополучија, која се из ови` рађају с временом истребити из человеческога рода“.

ПРИПАДАЈУЋИ кругу мислилаца свога времена који су тежили просветљењу укупног народа, а што није искључивало ни владаре, већ, напротив, подразумевало обавезност ангажмана и на њиховом просвећивању, Доситеј је у "Баснама", као без сумње свом најполитичнијем делу, дао повећи низ, некад концизних, а некад чак у трактатској форми изражених политичких "поученија" , правих малих политичких епистола , чије се ситуирање у оквир наравоученија басни правда тиме што им је, тако датим, "преимуштество над свим другим што оне совршено пристоје како највећим философом и политиком, тако и најпростијим сељаном". Општим разумевањем постиже се више од добитка у форми (под)ученог владара, можда чак и општа мудрост политичке заједнице као несумњиво опште добро по отаџбину.

Да не би неко помислио да су његове "Басне" намењене само деци и младима, Доситеј подсећа да је "Езоп, изобретатељ и отец баснах, посветио своје лидијском цару; Лафонтен своје краљевском принцу", и да је Платон у својој Республици претпочтео Езопове басне самим Омировим (Хомер) списанијам" . Доситеј је чак склон да свој упутственик представи не као филозофију живота, што би било за очекивати, већ као нешто много корисније и узвишеније - као науку о добром и о политици, спојену са етиком: "Наука која се на'оди у правоученију баснах превелике је ползе, важности и пространства: содржавајући у себи сву моралну философију и висока политическа правила и наставленија." Такође, и "Мезимац" је политичким мислима богато прожето Доситејево дело, И, уопште, мало је његових "состава" који би се могли сматрати стерилним од политичке мисли.

ВЕРА СЕ МЕЊА А РОД НИКАДА 

ПРИ одређивању нације Доситеј је узимао  етничко порекло као историјски стабилнији и поузданији идентификациони елемент од правног и религијског. Зато су за њега Срби сви они који су српског етничког порекла а не само они који су православне вере, "будући да се закон и вера може променити, а род и језик никада". За пример је узимао Босну и Херцеговину: "Бошњак и Ерцеговац се Турчин по закону зове, а по роду и језику, како год су били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци ... Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су произишли, Босанци ће остати Босанци", и биће оно "што су њи'ови стари били".

 СУТРА: СТРАХОВИ И БРИГЕ ЗБОГ НЕСЛОГЕ ВОЂА УСТАНКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА И АУСТРИЈСКО-ТУРСКИ РАТ: Доситеј је већ у младости одбацио црквену варијанту спутавања индивидуалне слободе

28. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРВЕ ИДЕЈЕ О УЈЕДИЊЕЊУ СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И БОСНЕ: Устаници су 1807, послали поруку Турцима: "Србија себе сматра потпуно независном"

27. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ НА ВЕЛИКА ВРАТА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ: Стварању Србије је допринело одржавање историјске свести о величини Немањића

26. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

25. 08. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације