ФЕЉТОН - ХИТЛЕРОВА ПРОВАЛА МРЖЊЕ И ОДУШАК ЊЕГОВЕ СРБОФОБИЈЕ: Адолф Хитлер је југословенску краљевску владу доследно називао "српском владом
ХИТЛЕР је у свом говору немачком народу 6. априла 1941. око 6 часова преко радија осудио „војну клику” у Београду, која је вечито организовала војне ударе и састојала се од британских „плаћеника”, извела противудар и срушила владу која је тежила миру с Немачком.
„Тим поводом дошло је до испада, који су представљали срамоту у животу народа које немачки Рајх - као велика сила, није био вољан да стрпљиво подноси”. Ређао је примере напада на немачког посланика, помоћника војног изасланика, многе чиновнике, заступнике немачких фирми, изложби, радњи, бироа, школа, које су демолиране, примере злостављања немачких мањина, измишљајући и преувеличавајући нападе и вређања како би се према опробаном начину нацистичке дипломатије и политике немачки напад учинио што оправданијим. Кривица је приписана оним „креатурама” које су још 1914, сарајевским атентатом, одвукле свет у ратну катастрофу („огромну несрећу”). По Хитлеру, организовала их је и финансирала британска обавештајна служба. Хитлерова пропаганда добрим делом доприносила је ширењу тезе да је у питању био преврат чија је инсценација била искључиво британска. Колико је Хитлерова акција била уперена против Срба најбоље се може видети из чињенице да је Хитлер југословенску владу доследно називао „српском владом”. Тиме је давао одушак провали своје србофобије, а на другој страни, у започетом рату стављао до знања осталим народима Југославије да Трећи рајх не ратује против њих, чиме је рачунао на разарање одбране злоупотребом националних противречности, и онако више него заоштрених. Сматрао је да кривица лежи искључиво на српској страни, која је призвала силу која ће је сада уништити. Био је изричит, истичући да немачки народ нема никаквог повода да се бори против Хрвата и Словенаца, али жели да се обрачуна са оном „српском издајничком кликом у Београду која мисли да може Балкан по други пут ставити на располагање британском атентату против европског мира”. Антисрпска нота избијала је и из других оцена у Хитлеровом ратном прогласу. Задржао је оштри и непомирљиви антисрпски комплекс који ће за време рата увелико опредељивати немачку политику и мере против српског народа.
У ХИТЛЕРОВОЈ дневној заповести војницима југоисточног фронта изражавало се очекивање да они неће бити мање храбри од војника оних немачких дивизија које су се у јесен 1915. „победоносно бориле на истом подручју, којим ви сада наступате”. Из говора „вође” и његове дневне заповести војницима Југоисточног фронта извирали су и остали немачки акти и изјаве којима се објашњавао и оправдавао рат против Краљевине Југославије.
Јоахим фон Рибентроп понављао је речи свог Фирера о „клики српских ноторних завереника у Београду”, који су се удружили са Британцима, али немачка војска која маршује даће и једнима и другима („српским завереницима”) лекцију. Немачка влада је у својој Декларацији о нападу на Југославију преврат назвала колико „глупим”, толико и „злочиначким”. Попут Хитлера, успостављала је континуитет између 1914. и 1941. „Озлоглашени завереници су терористичким делима одувек чинила Балкан несигурним”...
У записнику са конференције од 27. марта, на којој је Хитлер донео Одлуку о уништењу Југославије као државе, забележено је да треба рачунати да ће Хрвати приликом напада бити на немачкој страни, те да ће им се загарантовати прикладан политички поредак (касније аутономија). Хитлер је у писму Мусолинију, упућеном у ноћи 27/28. марта, ставио до знања Дучеу да се поред бугарске, а пре свега мађарске сарадње, мора водити рачуна и о сепаратистичким тенденцијама Хрвата, које репрезентује Анте Павелић. „Смернице за пропаганду против Југославије” Врховне команде немачке копнене војске од 28. марта 1941. наглашавале су да се према Хрватима и Македонцима има наступити као према пријатељима, које немачка војска жели сачувати да их српски шовинисти не баце на ратиште, где ће без користи гинути за енглеске интересе...Сматрало се целисходним да се хрватска територија поштеди од ваздушних напада. [...]
КРАЉЕВИНА је, као национално нехомогена изнутра, била и те како рањива, што немачка политика није ниједног тренутка испуштала из вида. Однос Трећег рајха према Југославији до 27. марта није, према томе, био израз прихватања југословенске државе унапред и за сва времена, већ је проистицао из прагматичних економских интереса за одржавање њене целине, планова за преуређење Југоистока у „новом поретку” и тренутних процена ратне целисходности да се Вермахт не ангажује у рату против Југославије, налазећи се пред интервенцијом против Грчке и плановима на Истоку.
Напад је почео без објављивања рата у ноћи 5/6. априла 1941. заузимањем Сипа, на Дунаву. Око 5.10 немачка авијација је бомбардовала југословенске аеродроме код Скопља, Куманова, Ниша, Загреба, Брежица и Љубљане. Око 6.30 италијанска авијација је са база у Италији и Албанији напала аеродроме, пристаништа и поморске базе на тлу Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Босне и Словеније. Око 6.45 Немци су са аеродрома у Мађарској, Румунији и Аустрији извели терористички напад на Београд, који је 3. априла био проглашен за небрањен град. Напади на Београд поновљени су још три пута 6. априла, у ноћи 6/7. априла и следећег дана, 7. априла. Немачка авијација је својом својом активношћу спречавала мобилизацију, концентрацију и груписање Југословенске војске.
ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА ХРВАТСКУ
ИЗДВОЈЕНИ, привилеговани став Немаца према Хрватима константа је њиховог понашања. Мада је Немачка настојала да мирним путем придобије Југославију на своју страну до 27. марта, њена обавештајна служба рачунала је на лоше стање националних односа у Југославији, фактички српско-хрватских односа, што се увек могло искористити за разбијање Југославије. Обрачун у рату који је предстојао имао се извршити са Србијом и Србима, а не са Хрватима, Македонцима и југословенским мањинама активношћу спречавала мобилизацију, концентрацију и груписање Југословенске војске.
КРАЈ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)