ФЕЉТОН - ОФИЦИРИ СТВАРАЈУ ТАЈНЕ ГРУПЕ ПО ГАРНИЗОНИМА: Армијски врх није могао да опрости кнезу Павлу стварање Хрватске бановине

Др Бранко Петрановић

28. 07. 2024. у 18:00

АРМИЈСКИ генерал Душан Симовић је половином марта 1941. два пута био примљен код кнеза Павла. Командант ваздухопловства је скренуо пажњу кнезу на непопуларност његове унутрашње и спољне политике.

ФЕЉТОН - ОФИЦИРИ СТВАРАЈУ ТАЈНЕ ГРУПЕ ПО ГАРНИЗОНИМА: Армијски врх није могао да опрости кнезу Павлу стварање Хрватске бановине

Патријарх Галрило је износио свој антинемачки став, Фото "Википедија"

Симовић је био уверен да се против Немаца може водити само герилски рат и да се мора поновити Солунски фронт. Кнезу је указао да једва држи своје официре под контролом и да се може десити, у случају неповољног обрта ствари и погрешних одлука, да авијатичари прво бомбардују Команду ваздухопловства, потом Генералштаб и министарства, па и Бели двор.

Против фашистичких тенденција у Југославији иступали су и масони, који су августа 1940. распустили своју организацију. На страни противника Осовине експонирало се и Удружење резервних официра, са Владетом Богдановићем као председником.

Кнез је најзад морао да се суочи и са кризом своје владе, као претпоследњим адутом противника приступа Тројном пакту. Министри Цветковићеве владе - др Бранко Чубриловић, Срђан Будисављевић и проф. Михаило Константиновић - дали су 21. марта 1941. оставку на своје министарске дужности, незадовољни приступањем Југославије Осовини.

Због приступа Југославије Протоколу Тројног пакта дошло је до демонстрација антифашистичких снага широм Србије, Војводине, Црне Горе, Далмације, Словеније, Македоније, чији је епицентар био у српском простору. Носиоци ових демонстрација су патриоти разних политичких оријентација, комунисти, монархисти, свештена лица и утицајни епископи Српске православне цркве, поједини официри и војници у неким гарнизонима.

НА ВЕСТ о приступу Краљевине Протоколу Тројног пакта у Бечу, у дворцу „Белведере", запретено незадовољство кнежевом капитулацијом почело је нагло да избија међу снагама неспремним да се помире са овим чином. Демонстрације су избиле у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Шапцу, Чачку, Јагодини (Светозареву), Кучеву, Врању, Власотинцима, Вршцу, Цетињу, Подгорици, Никшићу, Котору, Ваљеву, Руми и многим другим градовима Србије, Црне Горе, Војводине, у Сарајеву, Скопљу, Сплиту, Љубљани. Незадовољство кнежевом политиком капитулације нашло је израз и у бекству три официра Краљеве гарде у Грчку, где се нашао и Вјећеслав Вилдер.

Прве демонстрације избиле су 24. марта увече, на вест да се припрема закључење пакта. С обзиром на доследан антинемачки став патријарха Гаврила, у Београду се прочула вест да патријарх организује поход на Београд. Комунисти су почели да демонстрирају 25. марта 1941, настављајући демонстрације и наредног дана. У демонстрацијама су се истицали београдски студенти и ђаци. Извикаване су пароле: „Боље рат него пакт", „Боље смрт него ропство", „Доле издајници", „Доле Хитлер", „Доле пакт с Немачком", „Живела слобода".

Ђаци су бојкотовали наставу. Полиција и жандармерија нису успевале да разбију демонстранте. Чим би жандарми кренули, демонстранти би запевали химну, приморавајући чуваре реда да стану у став мирно. Разнородност демонстраната по свом политичком саставу откривале су пароле. Пред конаком епископа Николаја Велимировића манифестовао је народ Краљева. Став епископа био је садржан у речима да оно „што су примили 16 људи не прима 16 милиона". У Јагодини, са паролама против Хитлера и Немачке, чуле су се патриотске и националне песме, клицало краљу и династији, Југославији, војсци. У Крагујевцу су се чули повици против „циганске владе", при чему се алудирало на Драгишу Цветковића, политичара којем су водећи људи опозиције оспоравали сваку легитимност и политички углед.

СА РАДНИЦИМА у Смедеревској Паланци демонстрирали су и ученици. Демонстранти су носили југословенске заставе. Ђаци и студенти, махом Срби и Црногорци, демонстрирали су у Скопљу, нападајући издајнике... У варошима у којима је био пијачни дан демонстрантима су се придруживали сељаци. У Ваљеву је демонстрирала група радника из фабрике „Вистад". У изворима се помињу сељаци из села Вишевца, среза лепеничког, који су дошли у Рачу Крагујевачку и манифестовали краљу и држави... Приликом демонстрација у војвођанским варошима, где су живели фолксдојчери, нису се могли избећи напади на припаднике мањине који су се агресивно или провокативно држали пред демонстрантима. Са ђацима виших разреда средњих школа манифестовали су и „Соколи".  Полицијски и жандармеријски извештаји скрећу пажњу на демонстранте из редова „левичара" (комуниста), који су искориштавали прилику да у патриотском оквиру демонстрација извикну пароле у славу ,,Русије"...

Жандармерија и полиција су у време демонстрација у Београду и градовима где су земље Осовине имале посланства, односно конзулате, обезбеђивале дипломатска представништва од огорчених демонстраната, који су узвикивали пароле против Хитлера.

Резервни официри и војни обвезници, нарочито из редова радника, које је потписивање Пакта затекло на служби или одслужењу војне обавезе у Књажевачком гарнизону, на територији Тимочке дивизијске области, изашли су у саставу једне чете из касарни и заузели пошту, општину и среско начелство. На челу побуњене чете налазио се капетан II класе Божидар Митић. На градском тргу говорио је Димитрије Тодоровић Каплар, водећи комуниста, а затим капетан Митић, позивајући остале официре и војнике да им се придруже. На интервенцију команданта Тимочке дивизије чета се вратила у касарну, али капетан Митић није пристао да преда оружје. Том приликом ухапшено је неколико лево оријентисаних резервних официра и војника. На вест о њиховом хапшењу, капетан Митић је позвао чету да поново изађе из круга касарне, али се она поделила: један део је остао у касарни, а други, са капетаном Митићем, прешао је Тимок и упутио према селу Бучју. У том делу чете било је доста радника из Књажевца који су током зиме били позвани на вежбу.

РКОВОДСТВО КПЈ је половином марта 1941. позвало раднике и сељаке, официре и подофицире да истрају у борби против капитулације режима, фашизма, „њемачких империјалистичких освајача", те да народима Југославије прети „страшна опасност" да земља буде увучена у рат, на чему раде „енглески агенти". У дипломатским и политичким круговима престонице већ данима се говорило о могућности свргавања кнеза и владе.

Протеклих година било је, такође, покушаја да се изведе пуч и смени непопуларна влада. У узаврелој ситуацији могли су се очекивати разни обрти. Као што често бива у мутним временима, сви су нешто очекивали, а нико се на претње није обазирао, иако су органи реда предузимали превентивне мере.

Патриотско расположење млађег официрског састава, Срба и старешина југословенске оријентације, у свим родовима оружја је било завидно, иако испуњено озлојеђеношћу на политику владе и кнеза Павла. Армијски врх није могао опростити кнезу Павлу стварање хрватског corpus separatuma 1939, чиме је, по његовом мишљењу, значајно опала одбрамбена моћ земље. Незадовољство дела официра изражено је стварањем тајних група по гарнизонима, чији састав и делатност, политичке намере и радијус утицаја у нас још нису испитани. О тим групама широм гарнизона говори и Винстон Черчил у својим мемоарима.  Центар отпора капитулацији пред Немачком налазио се у снагама ваздухопловства, делимично у Краљевој гарди и у неким јединицама београдског гарнизона. Завера је несумњиво постојала и на њеном челу су се налазили армијски генерал Душан Симовић, командант ваздухопловства, и његов помоћник бригадни генерал Боривоје Мирковић; један као репрезентативни представник војске после извођења и успеха завере, други као њен оперативни извршилац.

ЕКСПЛОЗИВНА АТМОСФЕРА

У БЕОГРАДУ су уочи потписивања Пакта растурани леци у којима се влади пребацивало издајство и отворено позивало на устанак. Власти у престоници очекивале су веће демонстрације, а у граду је за 25. март наређена војна приправност. Све ове мере предострожности нису много помагале, јер је атмосфера била више него експлозивна. Међу становништвом месецима се стварала клима против капитулације и њених носилаца из круга намесничког режима.

 СУТРА: ЗА ПАТРИЈАРХА 27. МАРТ ЈЕ БИО КАО ВИДОВДАН  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

РУСИЈА СЛАВИ! Почело укидање санкција, Русима стигле дозволе за ове тимске спортове - нека се свет спреми за руско чудо!