ФЕЉТОН - ПРЕУВЕЛИЧАНА УЛОГА БРИТАНАЦА 27. МАРТА: Представници Српске православне цркве били су стожер отпора против Немачке

ЈЕДНО од основних контроверзних питања које се постављало у јавном мњењу и у литератури о Југославији уочи Априлског рата, посебно о преврату у Београду и паду намесничког режима, јесте: да ли су преврат извели Британци који су добро платили заверенике и грађанских политичара, једном речју „да ли је нешто требало да звекне" да би се оборили носиоци капитулације пред Немачком?

Димитрије Љотић на једном скупу његових "збораша", Фото Википедија

Утицај Британаца на догађаје, па и САД које су их подржавале, ван спора је и убедљиво поткрепљен веродостојним и аутентичним изворима. Међутим, сама британска интервенција не би много значила да семе њихове пропаганде није падало на плодно тло; да у Србији и у српском народу уопште није постојало снажно слободарско, антифашистичко и антигерманско расположење.

Српски народ, политичари и војни руководећи састав још су памтили борбе са Аустроугарском и Немачком у Првом светском рату, из којих је српска војска изашла овенчана тријумфалним победама на Церу, Сувобору и Колубари. Колико је из дубина историје навирало проруско и југословенско осећање, утолико је из времена последњег светског рата потицало и оно антигерманског карактера. Тежња за слободом и спремност да се она плати, независно од цене, било је део српске националне свести. Отпор према диктату, насиљу, претњама и освајању произилазио је из традиције целокупне српске историје. Демократска опозиција у Србији залагала се за верност Француској и Великој Британији. Из редова ове опозиције долазиле су најоштрије критике владе Милана Стојадиновића и њеног спољнополитичког курса, разбијања старих савеза и приближавања Италији и Немачкој.  Идеолошки и политички гледано, демократи су нападали фашизам као тоталитарни систем који негира демократију и парламентаризам. Међу антифашистички оријентисаним политичарима истицали су се Љуба Давидовић, Милан Грол, Јован Јоца Јовановић, Драгољуб Јовановић и други. Као истакнути антифашиста, Драгољуб Јовановић је фашизам узимао за највећег противника, сматрајући, међутим, да нема услова да фашизам победи у Србији, иако је у неким ужим политичким срединама већ био ухватио корен.

БРИТАНСКИ утицај на преврат 27. марта никако се не може посматрати ван постојећег расположења у српском народу и војсци. Јануара 1941, приликом посете Југославији и другим балканским државама специјалног изасланика председника САД Рузвелта - пуковника Вилијема Донована, у циљу да помогне организацији фронта отпора немачком продору, армијски генерал Душан Симовић је америчком официру јасно ставио до знања да је Југославија спремна да се супротстави диктату Осовине. У редовима Југословенске војске почело је одраније тајно организовање официра против кнеза Павла и режима његовог председника владе Милана Стојадиновића, како због унутрашње тако и због спољне политике. Први организатор ових тајних група међу официрима био је Боривоје Мирковић, чије су критике против режима обухватале цео период од 1918. године, са посебним нагласком на шестојануарски режим диктатуре краља Александра и политику кнеза Павла у својству првог намесника.  Половином 1940. републиканац Јован Ђоновић, један од бивших црнорукаца, предлагао је британским обавештајцима у Београду рушење намесничког режима у Београду и германофилских струја око краха Бориса у Бугарској, који је британска влада одбацила као преурањен.  За већину грађанских политичара кнез Павле је био политичар близак Великој Британији, али је преовлађивало убеђење да се катастрофа приближава и да он неће успети да избегне да Југославија постане немачки сателит.

Расположење против Немачке у српском народу је несумњива чињеница. Све најзначајније организације и институције српског друштва биле су за пружање отпора надирућем фашизму. Поред првака демократских странака и војске, на страни непопустљивог отпора налазили су се и представници Српске православне цркве, која је већ у време Конкордата 1937. била стожер отпора против владе Милана Стојадиновића.

ИЗ СВЕГА тога произилази да је британски притисак, преко порука водећих људи Велике Британије и САД,  да Југославија не капитулира пред Осовином, праћен низом пропагандних, политичких и обавештајних акција у самој Југославији да се изазове отпор Немачкој и Италији, био синхронизован са аутохтоним отпором народа у самој земљи. Без те компоненте народног незадовољства британски покушаји да запале Југославију и Балкан не би много значили. Реч је једноставно о стицају заједничких интереса унутрашњих и спољних снага да се пружи отпор истоветном непријатељу.

Једностраном и преувеличаном представљању улоге Британаца у преврату 27. марта 1941. највише су доприносили немачка пропаганда, као и њен дериват - пропаганда малобројних пронемачких снага у Србији. Међу тим снагама најистакнутије место припада Димитрију Љотићу, шефу „Збора", који је свим силама радио да пресече активност против Немачке, сматрајући да спас земље лежи у капитулацији пред Берлином. Љотићева анализа произилазила је из идеолошке блискости вође „Збора" с идеологијом националсоцијализма, уверења да ће Немачка у будућности кројити судбину целог света, аверзије према Британцима и неверице у могућност одбране Краљевине Југославије. Своја схватања Љотић је сажето изложио у последњем броју свог „Билтена", који се штампао под заштитом пуковника Милоша Масаловића, шефа кабинета генерала Милана Недића. Љотић је пропагирао да Хитлер није тај који изазива рат већ су то Јевреји који у сарадњи с комунистима настоје да изазову светску катастрофу, како би преко „револуције" уништили хришћанске и националне државе.  

ТАДАШЊЕ међународне односе Љотић је посматрао кроз призму борбе између двају блокова: на једној страни налазиле су се државе „либералне демократије" и СССР, које треба уништити, а на другој страни фашистичке силе Осовине, као основни „катализатори" новог европског поретка. За Љотића је укључивање Југославије у Хитлеров „нови поредак" био једини начин да се земља спасе од бољшевичке револуције. Љотић је у „Билтену" писао да је хтео да спасе Балкан страшног рата, готово апокалиптичног карактера, као једини начин да Југославија опстане. „Билтен" је ширио нарочито међу војском, настојећи, по сопственом казивању, да војницима и официрима да „духовну и политичку храну", које су били лишени  у 20 година живота  Југославије.

Уклањањем Милана Недића са положаја министра војске и морнарице, Љотићев „Збор" је забрањен, а његов вођа стављен у кућни притвор. Чланови „Збора" су хапшени, јер су постојале сумње да са делом официра који подржавају Милана Недића могу извести државни преврат.

Љотићевци су из склоништа упућивали писма људима за које су могли рачунати да имају неки политички утицај, не би ли их зауставили у акцији која се припремала против приступа Југославије Протоколу Тројног пакта. Љотић је сматрао да ако се одбаци пакт наступа расуло државе. У поменутим писмима од грађана се тражило да захтевају од кнеза Павиа да на чело државе дође чврста и ауторитативна влада која ће поштовати Пакт, а с друге стране народу уливати поверење да ће слобода и независност бити сачувани. Писмо се завршавало молбом да се не оглуше и продуже „антипактовски рад", примајући на себе одговорност за државни и народни слом.

Један од главних Љотићевих пропагандиста био је Данило Грегорић, председник омладине „Збора", поклоник немачке организације, њене војне и економске моћи. За време свог боравка у Немачкој, Грегорић се одушевио националсоцијализмом. У књизи „Привреда националног социјализма" Грегорић је пропагирао Хитлерову политику и нацистичку идеологију.

ОТПОР ПАКТУ И КАПИТУЛАЦИЈИ

ПРОТИВ сила Осовине иступали су утицајни епископи Српске православне цркве, Валеријан Прибићевић и Николај Велимировић. Патријарх Српске православне цркве Гаврило Дожић захтевао је од кнеза Павла да не попусти под притиском. Отпор пакту и капитулацији није се само изражавао у Србији, као матици српског народа, већ у српском народу у целини: у Војводини, Босни и Херцеговини, крајевима Хрватске насељеним српским живљем, у Црној Гори, међу Србима у Македонији.

 СУТРА: КНЕЗ ПАВЛЕ НАПУШТА НЕУТРАЛНУ ПОЗИЦИЈУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ОРГАНИЗУЈУ ОТПОР СИЛАМА ОСОВИНЕ: На тлу Југославије сукобљавале су се и обавештајне службе једне и друге велике силе

25. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛЕПЕЗА АНТИСРПсКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ЗЕМЉИ: Споразум Мачека и Ћана предвиђао је стварење персоналне уније Италије и Хрватске

24. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА РОМАНТИЧНА ПАНСЛАВИСТИЧКА ОСЕЋАЊА: Београђани су 6. јула 1940. поздравили долазак совјетског посланика Виктора Плотњикова

23. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПОЧИЊЕ ДА ПОДИЛИЗИ СЛОВЕНИМА: Успостављње дипломатских односа са СССР унело стрепњу међу руском емиграцијом

22. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације