ФЕЉТОН - "КНЕЖЕВ КУРИР" И ШАКА НАЈАМНИКА УЗИМАЈУ ВЛАСТ: Захваљујући "географском дисконтинуитету" око три милиона Срба живело је ван Србије

НАСУПРОТ хрватском компактном националном фронту, за Србију је било карактеристично политичко нејединство.

Влатко Мачек и Драгиша Цветковић, Фото Документација "Новости"

Србијанска удружена опозиција наступала је са Мачеком против Стојадиновићеве режимске формације - Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ).

Рушењем Стојадиновића кнез је на власт довео неутицајног Драгишу Цветковића, бившег председника нишке општине, министра у Стојадиновићевој влади, првака режимских синдиката (Југословенски раднички савез - ЈУГОРАС), човека који ће добити назив „кнежевог курира". Демократска опозиција је целу екипу на власти називала „шаком најамника", коју је шестојануарски режим избацио на површину. Преговори о решавању хрватског питања почињали су, према томе, у знаку постојања чврстог, јединствено организованог националног покрета под водством ХСС и Мачека, са Заступством странке као највишим телом, насупрот разједињеном српском фронту.

Решење националног преуређења тражено је парцијално, прво за Хрвате, да би се потом нашло за Словенце и Србе. Примењена методологија решавања хрватског питања, у ствари преуређења Југославије, изазивала је реакцију србијанске опозиције и Српског културног клуба (СКК). Демократска опозиција је крајем августа 1939. осудила издвајање хрватског питања из целине државног преуређења. Новембра 1939. демократи су у једној брошури напали Споразум као „трговачки пазар", направљен без поверења, који је оставио нерешеним питање физиономије дела државе источно од Бановине Хрватске. Јављала су се страховања да је нерешено питање осталог дела државе идеално за појаву „нових интересената", с претензијама да добију самостални статус. У изворима се наилази на подстицање антисрпских снага споља у свим областима које су Срби сматрали за своје.

Сукобљавају се српске снаге за аутономију и против аутономије Војводине. На сличне деобе наилазимо и у Босни и Херцеговини.

НАЈЕКСТРЕМНИЈЕ српско национално крило - Српски културни клуб - преко свог органа („Српски глас") оспоравало је границе и компетенције Бановине Хрватске, захтевајући ревизију нагодбе између Мачека и Цветковића. За СК клуб питање српске јединице поставило се оног часа када је створена засебна хрватска јединица. У ствари, тада је усвојено начело племенског или етничког омеђивања. Сматрало се да је победила теза племенске индивидуалности, па и племенске подвојености. Југословенство, „неправедно оглашавано као оруђе српског хегемонизма, представља се у добронамерним круговима као песма будућности, али је из стварног политичког живота очевидно потиснуто". Из примера Чешке и Словачке лист је изводио закључак да је једини спас и Срба и Хрвата и Словенаца само у чврстој југословенској заједници. Споразум од 26. августа 1939. „Српски глас" је сматрао неправедним, а свуда „око нас" (Срба) примењивао се метод „грабежи".

Наглашавало се да су Хрвати добили Споразумом преко граница оправданог, да „муте" по Босни, Војводини и „Јужној Србији"; да је загребачка влада „увела централизам на своме подручју, док је за српски део препоручивала аутономије са посебним издвојеним областима; заједничка влада се није мешала у хрватске послове, иако су у српском простору све решавали хрватски министри. То се није сматрало „споразумом", то није била ни „равноправност", „ни праведност". „Ми, који смо били носиоци слободе и који смо први пробудили Балкан из ропства", каже се, „дочекујемо поруке, како ће нас г. Мачек ослободити, и слушамо мирно како нам г. Корошец дели нетражене лекције. Ако је и у име братства, и заједнице, и виших државних интереса, мислимо да је већ доста".

У НАЛАЖЕЊУ споразума територијално питање је било једно од најтежих, јер се радило о измешаности становништва. Захваљујући „географском дисконтинуитету" између Срба у матици и ван ње, око три милиона Срба живело је ван оквира Србије. Тим поводом често се користи метафора о „сијамским близанцима" који се не могу раздвојити без крвопролића.

Ситуација је изгледала нерешива ма колико политички геометри били вешти. Свако принудно пресељавање претило је тектонским поремећајем на национално трусном подручју какво је балканско и обостраном цивилизацијском осиромашењу расељаваних страна. Колико је то питање било осетљиво и тешко решиво показује чињеница да територијални опсег Бановине Хрватске није био коначно решен. Споразумом је било предвиђено да се из Бановине, на основу плебисцита, могу издвојити села и општине које су припале Бановини са српским становништвом. Српски политичари тражили су етнички принцип и плебисцитарно изјашњавање и других српских општина и срезова у Бановини Хрватској. Мада је етнички принцип преовлађивао, Мачек је недоследно тражио час примену етничког принципа, а час других мерила, економских, географско-саобраћајних, већ како му је одговарало.

Бановина је спајањем Приморске и Савске бановине добила срезове: Дубровник из Зетске бановине, срезове тзв. турске Хрватске - Дервенту и Градачац (практично део Врбаске бановине), Травник, Фојницу и Брчко (из Дринске бановине), Шид и Илок из Дунавске бановине. Првак СДС (Самосталне демократске странке), Сава Косановић, изјашњавао се у име појачања српског становништва да у састав Бановине Хрватске треба укључити и Врбаску бановину.

ПРВАЦИ СДС, са Душаном Дудом Бошковићем, иступали су за војвођанску јединицу, насупрот схватањима групе око Александра Моча. У односу на Војводину хрватска политика је користила максимални захтев, то јест претварање Баната, Бачке и Барање у засебну јединицу, али се размишљало и о одвајању хрватских срезова и општина и њиховог прикључивања Бановини Хрватској. Сва питања у оптицају откривала су тешкоћу разграничења становништва по етничком мерилу, како са становишта текућег решења, тако и каснијег живота.

Краљевина, која је до тада опробала два модела унутрашњег уређења (компромисног и националног унитаризма), налазила се на прагу и трећег - монархистичког тријализма. За нову федеративну концепцију заложиле су се основне политичке снаге, притиснуте новим околностима, односима снага, променама међународне ситуације, а посебно буђењем националних енергија које је подстакло разарање диктаторског режима и интегралистичке идеологије. Никада, као те 1939, српске странке нису иступале за федерализацију Југославије са монархистичким обликом владавине. Истакнути правници Ђорђе Тасић и Михаило Илић објашњавали су амерички федерализам, релативизирали појам унутрашњих граница, залагали за демократску еволуцију. Срби из прека, некада највећи централисти и интегралци, прихватали су федерализам Светозара Прибићевића, одлагањем идеје народног јединства за неко друго време. Разилажењем са круном и србијанском политиком, те стварањем Сељачко-демократске коалиције (СДК) 1927, Прибићевић је градио судбину Срба у Хрватској на сарадњи с Хрватима, сматрајући да српски народ у Хрватској не сме постати маљ у рукама србијанских странака против Хрвата. Федерализму су се приклањали и србијански политичари и странке које су традиционално биле против овог облика унутрашњег уређења, гледајући у њему опасност по државну одбрану, слабљење кохезије целине, јачање изолационизма итд.

ЦЕПАЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НАЈТЕЖЕ расправе вођене су око Босне и Херцеговине, чијих су 13 срезова ушли у Бановину Хрватску на основу споразума (делови Дринске, Врбаске и Приморске бановине), чиме је подела Босне већ отпочела. Ослоњена на привременост Споразума у његовом територијалном делу, хрватска политика је иступала са различитим предлозима, који указују на тешкоће разграничења приликом образовања одговарајуће српске јединице: према једнима, Босна и Херцеговина је требало да добије статус аутономије, умањене за срезове који су већ били ушли у састав Бановине Хрватске; други су помињали Босну и Херцеговину са католичко-муслиманском већином; самостални демократи су били подељени око Босне и Херцеговине; против цепања Босне и Херцеговине иступали су радикали.

 СУТРА: НАЦИОНАЛНА РЕНЕСАНСА СЛОВЕНАЦА У КРАЉЕВИНИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УСТАШЕ И КЛЕРИКАЛЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОМ СТРОЈУ: Сменом Стојадиновића 1939. кнеза Павле отвора нову фазу у српско-хрватским односима

17. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ ХРВАТА ПОД КОНТРОЛОМ ВАТИКАНА: На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. је донета одлука о разбијању Југославије

16. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ ЈЕ ИЗОСТАЛА БРИГА О СРБИМА: Свако отварање српског проблема вукло је још јаче заоштравање хрватског питања

15. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ХРВАТИ ПОТКОПАВАЈУ НАРОДНО ЈЕДИНСТВО: Новопроглашена држава Словенаца, Хрвата и Срба за саветнике је била непријатељска територија

14. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације