ФЕЉТОН - БЕЧКА ВЛАСТ УВОДИ ВОЈНУ ДИКТАТУРУ САМО ЗА СРБЕ: Гаврило Принцип и другови залагали су се за стварање националне државе

РАЗУМЕВАЊЕ политичких идеја „Младе Босне“ кључно је за разумевање самог Гаврила Принципа и неопходно је уколико желимо да добијемо одговор на сложено питање зашто су гимназијалци и студенти одлучили да убију аустроугарског престолонаследника.

Васа и Бранко Чубриловић са сестрама Јованком и Видом, Фото Архив САНУ

У складу са тим циљем, ово истраживање је од самог старта базирано на методолошким темељима историје идеја и интелектуалне историје. „Млада Босна“ је имала своје идеје-водиље, којима се управљала и у складу са којима је водила своју политику. Ова књига представља покушај да се те идеје разумеју и објасне. Политика коју су водили младобосанци није била идентична политици младобосанских родитеља. Била је то нова политика, коју су откривали у библиотекама гимназија и универзитета које су похађали. Управо је зато важно разумети историју „Младе Босне“ и као интелектуалну историју, јер се Гаврило Принцип и његови другови наслањају на идеје присутне у европској политици и историји у читавом XIX веку. Преузимају их, тумаче их на сопствени начин и примењују их.

Три фактора су кључна за разумевање политичких идеја „Младе Босне“. Економска и политичка ситуација у Босни и Хереговини представљају први, а можда и најважнији.  Иако је 1908. године Анексијом Босна и Херцеговина припојена Аустроугарској, Двојна монархија никада није постала права домовина младим револуционарима. Никада је нису схватали као своју, нису желели да је поправе, желели су њен крај и уништење. У последњих неколико деценија, делом и под утицајем грађанског рата у Југославији, посебно се инсистирало на национализму „Младе Босне“. „Млада Босна“ је без сумње била националистичка организација. У време у коме живимо, сам придев националистички све више прати негативна сенка, која асоцира на нетрпељивост, непостојање толеранције и сукобе.

Међутим, историчар не би требало да дозволи да „вирус садашњости“, како је говорио Марк Блок, поремети разумевање прошлости.  Национална идеја је за „Младу Босну“ представљала неопходан предуслов за деморкатију, опште право гласа, народну сувереност и за укидање свих врста племићких привилегија и прегоратива, како је то нагласио Димитрије Митриновић.  

САЧУВАНИ мемоари и писма сведоче о изузетном утицају економске и политичке ситуације у Босни и Херцеговини на омладинске идеје. Иако нису сви младобосанци били кметског порекла, већина њих, укључујући и Принципа, долазила је из породица које су и даље живеле по правилима османског средњовековног аграрног система, које су једном годишње биле приморане да знатан удео својих приноса предају феудалцу, а да поред тога плаћају и, из године у годину све веће, порезе држави. Чак ни 1908. године, тридесет година након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину, није било назнака да постоји воља да се аграрно питање реши. Управо је аграрна ситуација била један од разлога који су подизали углед Краљевине Србије, земље слободних сељака, а тиме и углед идеје уједињења Јужних Словена са престоницом у Београду.

Аустријска управа у Босни и Херцеговини није толерисала било какву опозицију. Сачувана писма сведоче о великом страху од моћи државних жандара. Чак и након увођења Устава 1910. године, могућност за политичко деловање била је мала. Омладинци су сами поредили начин на који је Аустроугарска управља Босном и Херцеговином са управама европских империја над њиховим прекоморским колонијама. Државна администрација, веома важан извор прихода и запошљавања у читавој Двојној монархији, остала је скоро у потпуности затворена за домаће православно и муслиманско становништво. Једва четвртина радних места била је отворена за домаће становништво и то углавном за римокатолике.

ПОЛИТИЧКИ програм „Младе Босне“ настајао је као одговор на политичку и економску ситуацију у Босни и Херцеговини. Младобосанци су желели другачији политички систем.

Желели су да укину кметство, да укину племићке привилегије и да уведу опште право гласа. Било је јасно, не само да тако нешто није могуће спровести у Аустроугарској, већ и да било какав вид политичке партиципације омладине није дозвољен. Већ први политички кораци омладинаца дочекани су оштро. Избацивани су из школа и хапшени су. Непостојање могућности за било какво легално исказивање незадовољства окретало је омладину ка тајном и илегалном раду. Уколико је економска и политичка ситуација учинила омладинце непријатељски настројеним према Двојној монархији, године у којима су се формирали дале су ветар у леђа њиховој радикалној политици. Формативне године „Младе Босне“ представљају други фактор који је обликовао њихове политичке идеје.

Политичка и економска ситуација у Босни и Херцеговини четврт века пре Сарајевског атентата и ситуација уочи 1914. године нису се много разликовале. Кметство је остајало на снази, а бечки гувернери су владали ауторитарно. Међутим, 1890-их није било никаквог тајног ђачког организовања нити атентата. Овај податак показује значај деценије уочи 1914. године. У годинама уочи Анексије, захваљујући новим стипендијама, школе су се отвориле за децу која су долазила из сиромашнијих породица. Српска деца у Босни и Херцеговини школовала су се и раније, међутим, школовање је до тада било могуће само за децу која су долазила из имућнијих породица. Друштвено порекло ученика се постепено мењало.

ПАРАЛЕЛНО са овим процесом догађао се један, још важнији. Омладина се формирала у деценији препуној криза и бурних догађаја. Монархија је пролазила кроз политички турбулентне године, а истовремено односи између Аустроугарске и Краљевине Србије су улазили из кризе у кризу. Анексија, 1908. година, представљала је велики прелом.

Омладинци су тада према Аустроугарској заузели крајње непријатељски став, који су задржали све до краја. Богдан Жерајић је 1910. године покушао да убије аустроугарског генерала Маријана Варешанина, а већ почетком 1912. године, уочи Балканских ратова, омладина је већ организовала масовне протесте.

Месеци који су уследили довели су до тачке без повратка. Велики број омладинаца је ухапшен, а појединци су одлазили у Србију да се јаве као добровољци како би учествовали у Балканским ратовима. Победа малих балканских земаља над великим Османским царством донела је наду да је и победа над Аустроугарском могућа. Односи Аустроугарске и Краљевине Србије утицали су и на положај Срба у Монархији. Поћореково увођење „изнимних мера“ у мају 1913. практично је увело војну диктатуру за српске институције и становништво у Босни и Херцеговини.

Суочени са низом различитих политичких идеја, младобосанци су се окретали ка оним идејама које су одговарале њиховим циљу, да се из корена промени економска и политичка ситуација у Босни и Херцеговини. Свесни да остваривање једнаких права за све грађане није могуће у Аустроугарској, Гаврило Принцип и другови залагали су се за стварање националне државе. Проучавали су успешне примере националних уједињења. О уједињењу Немачке и Италије су читали са посебном пажњом. Најважнији документи, које су писали Ђузепе Мацини и Јохан Готлиб Фихте су превођени и објављивани у часописима, како би их могао прочитати што већи број омладинаца. Омладинци су били свесни да Аустроугарска нема намеру да се сама повуче из Босне и Херцеговине. Зато су почели да планирају револуцију. Читали су књижевност која је говорила о жртвовању и револуцији, надахњивали су се револуцијама које су се догодиле у Европи, почев од Француске револуције па све до Париске комуне.

САЗРЕВАЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

ГЕНЕРЕАЦИЈА Гаврила Принципа сазревала је у време великих догађаја. Младобосанци су преживели Царински рат, Анексију и две ратне кризе, у пролеће 1909. године и у новембру и децембру 1912. године, када је скоро дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске. Одлазили су у Србију као добровољци 1912. и 1913. године. На својој кожи су осећали последице политичке и економске ситуације у Босни и Херцеговини. Бурне године у којима су сазревали, обележене ратним опасностима, изнимним мерама и све већим бројем сеоске деце у школама, представљају трећи фактор који је обликовао "Младу Босну".

 СУТРА: ФРАНЦ ФЕРДИНАНД ЈЕ БИО СИМБОЛ ДРЖАВЕ ХАБЗБУРГА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДЕМОКРАТСКИ КАРAКТЕР НОВОГ НАЦИOНАЛИЗМА: Омладина није одлазила у цркве из религиознх разлога већ да буду одани "нашој цркви"

10. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - РАЂАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА И НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ: Младобосанци су били убеђени да ће добити онолико слободе колико слободе освоје

09. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУКОБИ ОЧЕВА И ДЕЦЕ ОКО СХВАТАЊА СЛОБОДЕ: Омладина је била за директну акцију и без стрпљења за тактичку политику старијих

08. 07. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОМЛАДИНА ЈЕ КРЕНУЛА НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Вера да је „ослобођење и уједињење“ близу јачало је у свести незадовољних поданика Беча

07. 07. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације