ФЕЉТОН - СЛОБОДАРСКИ НАРАШТАЈ СТУПА НА ЈАВНУ СЦЕНУ: Програм Димитрија Митриновића из 1912. године су прихватиле бројне омладинске групе

Пише: Милош Војновић

29. 06. 2024. у 18:00

ПОТРЕБНО је дефинисати шта се подразумева под терминима „Млада Босна“ и „младобосанци“.

ФЕЉТОН - СЛОБОДАРСКИ НАРАШТАЈ СТУПА НА ЈАВНУ СЦЕНУ: Програм Димитрија Митриновића из 1912. године су прихватиле бројне омладинске групе

Иво Андрић је био један од оснивача Српско-хрватске напредне организације, Фото "Википедија"

Милорад Екмечић пише да је израз Млада Босна први пут употребио Петар Кочић 1907. године.  Међутим, термин тада није имао значење које му се данас приписује – он се тада није односио на конкретну револуционарну организацију. Младу Босну нe чине само Гаврило Принцип и остали босанскохерцеговачки омладинци који су учествовали у Сарајевском атентату. Млада Босна никада није била формална организација. Она никада није имала своје оснивање, као што је имало друштво Матица у Мостару које је основао Димитрије Митриновић или као што је крајем 1911. године у Сарајеву основана Српско-хрватска напредна организација, чији су чланови били Иво Андрић, Боривоје Јевтић, Милош Пјанић и Гаврило Принцип.  Младу Босну је могуће упоредити са италијанским карбонарима. Ни једна ни друга тајна организација нису имале строгу хијерархијску структуру.  Под утиском садржаја изворне грађе у овом фљтону  ће се често појављивати термини „омладина“, „нов нараштај“, што на први поглед делује недовољно прецизно, али можда управо ти термини најбоље осликавају како су Гаврило Принцип и другови себе видели.

Током истраживања открио сам два текста написана пре атентата под називом Млада Босна.

Боривоје Јевтић, у тексту који је објављен у Босанској вили у децембру 1913. године, под Младом Босном подразумева нешто између књижевне групе и читаве генерације. Јевтић пише „Др Владимир Ћоровић, један од њених уредника (Босанске виле) , сам критичар, окупљао је Младу Босну око себе са нарочитом пажњом, настојећи да васпита њен укус и подигне њен књижевни смисао“. У овом тексту Јевтић Младу Босну пореди са Младом Белгијом, књижевним покретом. Јевтић је говорио о омладини која тек треба да докаже своје вредности. Млада Босна је читава генерација: „Млада Босна ће бити једна генерација мање вредности; о томе се не може сумњати; али ће она, да се фигуративно изразимо, бити један врло потребан камен при грађењу једне велике културне југословенске зграде“.

КАО о писцима Младе Босне Јевтић говори о Владимиру Гаћиновићу, Димитрију Митриновићу, Јови Варагићу, Пери Слијепчевићу, Милошу Видаковићу и Драгутину Мрасу.  Ови књижевници су истовремено били и револуционари. У време жестоке цензуре, незадовољни поданици царског и краљевског височанства можда су се и природно окретали књижевним листовима. Али како ћемо касније видети, у младобосанској књижевности је било политике као у најжешћим политичким текстовима Петра Кочића. Тек након Великог рата, услед значаја Сарајевског атентата, књижевност постепено гурнута у други план, па је и сам Боривоје Јевтић након рата написао:  „националистичка омладина у Босни, она која је боље позната под називом Млада Босна“. Други текст под називом Млада Босна пре Сарајевског атентата написао је Владимир Гаћиновић. И овај текст дефинише Младу Босну више као засебну генерацију и посебну духовну климу него као организацију.

„Нова култура са новим животом ушла у наше области, замутила и срушила старо, носећи модерно (…) у последњем моменту код нас је настало мало духовно колебање, време је унело нових струја, створило мешања и одступања од старог. Тамне силуете нових типова лебде пред очима. Живот се грана, мисли се пречишћују, култура на парче улази у нашу земљу (…) Негде у наше дубине сплазава она патријархална душа (…) једва приметно и магловито код нас се ствара нови свет под утисцима европске културе. Али све је неизвесно, нестално, цео покрет врло млад без јака корена. Треба га удубити, да ти му крв, обојити га енергијом. Велика дела стају великих мука. Културно пењање код нас, које је отпочело, треба наставити енергијом која лежи нексплоатисана у нама самима. Наша земља пуна је мртвих и непробуђених снага које треба унети у живот. Млади босански покрет за обнову своје земље мора се темељити на дубокој огромној љубави према народу и великој творачкој вери у самога себе. Никаква сила не сме ту љубав угасити и никаква невоља ту веру пољуљати“.

РАТКО Парежанин са правом пише у својим сећањима да као организација Млада Босна никада није постојала, притом тврдећи да су доцније књижевници и публицисти, који су припадали омладинском нараштају, дали тај назив и да се он задржао.  Чињеница да Млада Босна никада није била формална организација не значи и да можемо рећи да није постојао конкретан програм кога се омладина придржавала, програм који је повезивао бројне хетерогене омладинске кружоке и давао им дозу хомогености. У пролеће 1912. године у Београду, у време посете велике групе студената Загребачког универзитета, Димитрије Митриновић, чини се уз консултовање Јована Скерлића , објавио је програм под називом „Прва редакција Општег програма за омладински клуб Народно уједињење“.  Овај програм који је од изузетног значаја, показује сву комплексност приступа Младој Босни. Херцеговац Димитрије Митриновић, студент Загребачког универзитета, уз помоћ београдског професора у престоници Краљевине Србије објављује програм који потом у Аустро-Угарској објављује далматинац Оскар Тартаља у Сплиту.

Иако сам клуб Народно уједињење никада није основан, овај програм прихватиле су бројне омладинске групе. Српско–хрватска напредна организација у Сарајеву радила је по овом програму.  У једном писму Гаврило Принцип каже, ми се „придржавамо револуционарног Митриновићевог програма“.  Програм су користили и далматинци Оскар Тартаља и Владимир Черина.  Програм је био толико читан да су ускоро за њега сазнале и аустроугарске власти. Када је Гаврило Принцип био саслушаван у Сарајеву почетком 1913. године, због својих веза са омладинцима против којих је био покренут судски процес, аустријски чиновници су се распитивали о „Митриновићевом револуционарном програму“.

МИТРИНОВИЋЕВ програм Тартаља је објавио у Сплиту у време када је хрватски студент југословенског опредељења Лука Јукић извршио атентат на бана Хрватске, Славка Цуваја, 8. јуна 1912. године.  Прави је тренутак да се укаже на један важан аспект о коме истраживачи Младе Босне морају водити рачуна. Ватрено крштење Принципове и Андрићеве Српско–хрватске напредне организације биле су демонстрације 18. фебруара 1912. године које су у Сарајеву против власти у Хрватској одржали сарајевски средњошколци. Седамнаестогодишњи Принцип услед туче са полицијом завршио је дан потпуно подеран и модар.  Није могуће посматрати изоловано омладинце из Босне и Херцеговине. Док младобосанци редовно читају загребачки лист Хрватски ђак, текст Владимира Гаћиновића Смрт једног хероја, који велича атентатора Богдана Жерајића, обавезна је лектира за револуционарну омладину у Хрватској.  Иако је истраживање усмерено на омладинце из Босне и Херцеговине, њихове акције се могу разумети најбоље уколико се у обзир узме контекст дешавања на читавом Словенском југу.

ЗАЈЕДНИЧКА ЖЕЉА УЈЕДИЊЕ

ИАКО термин Млада Босна има историју промене сопственог значења, историчари данас не би требало да престану да га користе.  Аутор овог фељтона нуди нову дефиницију: Млада Босна је име дато лабаво повезаним тајним ученичким и студентским организацијама у Босни и Херцеговини уочи Првог светског рата.  Хетерогене групе и индивидуалци консолидовани су заједничким презиром према Аустро-Угарској, жељом да уједине Босну и Херцеговину са Краљевином Србијом или да створе државу Јужних Словена и сличним интелектуалним узорима, који су укључивали теоретичаре национализма, демократије, социјализма и анархизма. Из њених редова поникао је Гаврило Принцип.

 СУТРА: БЕЧКИ ФЕУДАЛНИ СИСТЕМ ПОДИЗАО ЈЕ УГЛЕД СРБИЈИ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!: Новости у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

"ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!": "Новости" у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

ЗАНЕМЕЛА Мала Врбица код Младеновца. Одавде из овог села велике невоље је направио вехабија Милош Жујовић, који је покушао да испред Амбасаде Израела убије припадника српске Жандармерије.

01. 07. 2024. у 12:47

Коментари (0)

ТАТА НИЈЕ ТУ, НЕЋЕ ДОЋИ: Удовица Небојше Глоговца о најболнијем тренутку након његове смрти