ФЕЉТОН - НЕВИДЉИВИ ДВОБОЈИ ИЗМЕЂУ НЕМАЧКОГ И РУСКОГ ШПИЈУНА: Нидермајеров круг деловања је био широк и одговоран
ИЗМЕЂУ осталих Немаца који су били запослени у СССР-у или су, пак, често боравили у у Совјетском Савезу, а за које се сумњало да се баве шпијунажом, наведено је и име Оскара Нидермајера.
Сарадницима ОГПУ ( Здружена државно политичка управа) била је позната његова активна подривачка активност на Блиском истоку током Првог светског рата, те се претпостављало да ни надаље није престајао да се бави шпијунским занатом. У писму се директно наводи: „Нидермајер - стручњак за шпијунажу“. У писму се помиње и мајор Чунке (Тајман), који је раније обављао обавештајну делатност у Турској. У циркуларном писму наведено је десетак бивших немачких обавештајаца.Шаљући овај документ, ОГПУ је од својих локалних органа захтевао исцрпан извештај о раду немачке шпијунаже до августа 1924.
У ТО ВРЕМЕ је основано и осмо (немачко) одељење у структури КРО ОГПУ.
Контраобавештајно одељење је, уз предузимање неопходних мера, од радника локалних управа захтевало и посебну темељитост у анализирању добијених података и промишљеност у примени било каквих активних дејстава према немачким стручњацима. На ово је и Феликс Ђержински позивао своје чекисте (ЧЕКА - прва совјетска тајна полиција) .
Он је још у децембру 1923. године писао В. Р. Менжинском да је неопбодна контрола делатности концесионара од стране ОГПУ, али да осим плана посматрања мора постојати и план њиховог потпомагања у договореним оквирима. Ако тога не буде било, истиче председник ОГПУ, „наше посматрање и праћење се у практичном животу може претворити у борбу са концесијама.“
Нажалост, чекисти су (већином у периферним огранцима апарата), узимајући за основу само поједине сумњиве активности странаца, а понекад и без проверавања информације до краја и без утврђивања повезаности концесионара са шпијунажом, у низу случајева предузимали против њих одређене ограничене мнере или су радили на њиховом прогону из СССР-а. Овакви промашаји у раду обавештајних служби на „немачкој линији“ су се на сасвим непосредан начин негативно одражавали на совјетско-немачку сарадњу и доводили до конфликата између ОГПУ и Наркоминдела (министарства иностраних послова).
Оперативна делатност чекиста и њихове мере у вези са осумњиченим немачким стручњацима биле су усмерене на пресецање канала за прикупљање тајних информација.
Али шта са неофицијелним војним представништвом, спомињаним - Ц-МО, немачким одељењем задуженим за програм производње орзжја? У овом случају био је неопходан танани, филигрански рад, с обзиром на то да су ,,провале“ овде могле довести до озбиљних компликација у војној сарадњи и нанети штету интересима наше земље.
Године 1925. је, на инсистирање Артузова, био опозван из иностранства Штејнбрук, резидент ОГПУ и бивши сарадник КРО, и постављен за начелника немачког одељења обавештајне службе.
БИОГРАФСКИ подаци: Ото Отович Штејнбрук (Штајнбрик), рођен 1892. године, Аустријанац, завршио кадетски корпус. У руско заиобљеништво пао 1917. године, у чину капетана.
Године 1918. отпутовао за Мађарску и тамо радио на оснивању Црвене армије; био је заменик команданта корпуса и официр за везу код Беле Куна. Од 1919. до 1920. године био је утамничен због комунистичке активности. Потом одлази у Немачку где обавља илегалне активности. Поново је ухапшен 1921. и потом одлази за СССР, где је примљен на службу у ОГПУ. Године 1935. прелази у Управу обавештајне службе РККА, на дужносст руководиоца првог (европског) одељења. Године 1937. је неосновано ухапшен и стрељан.
Руководство ОГПУ је пред Штејнбрука поставило несвакидашњи задатак; требало је да предузме све мере за спречавање ширења информација о томе да се у Москви налази неофицијелно представништво немачког Генералштаба, о његовим активностима, као и о томе да се у СССР-у производе неке врсте оружја за потребе немачке армије која се постепено обнавља. За ове врсте података могли су бити заинтересовани у првом реду Енглези, Французи и Пољаци. У случају да их се домогну, Совјетски савез би се суочио са великим тешкоћма у сфери спољне политике и економских односа са иностранством. То је само једна страна проблема. Са друге стране, требало је заштитити совјетске војне и политичке тајне од немачке обавештајне службе, која се све више разрастала и јачала напоредо са армијом.
Почео је невидљиви двобој између Штејнбрука и Нидермајера.
АПАРАТ Ц-МО сачињавало је свега неколико службеника. Целокупном активношћу. званично је руководио пуковник Лит-Томсен. Он је преузео на себе углавном војно-политичка питања. Његов ађутант, капетан Рат, иначе професионални пилот, пратио је авијацијску проблематику. У групи је био још и официр за финансијске трансакције, који је у исто време био одговоран и за достављање узорака немачке војне технике и оружја СССР-у. Егземплари су стизали из Штетчина у лењинградску луку.
Нидермајер се посветио оснивању официрских школа на територији СССР-а и обезбеђивању њиховог несметаног функционисања.....
Нидермајеров круг деловања је, како видимо, био прилично широк и одговоран. Да би решио нека процедурална питања или отклонио сметње у раду официрских школа, Оскар је одржавао редовне контакте са одговорним службеницима Црвене армије, начелником ВВС Кармовим, његовим замеником Алкснисом, начелником војно-хемијске управе Фишманом и командантом поморских снага Муклевичем. Више пута је контактирао и са Тухачевским, Уборевичем, Јакиром, Корком, Бљухером... Сваке недеље се редовно сусретао са начелником Обавештајне управе штаба РККА Ринком, и Берзиним који га је наследио на овом положају.
Толики важни контакти омогућавали су му да реализује и задатке као што је, на пример, информисање немачког генералштаба о значајним проблемима развоја и јачања Црвене армије.
САСТАВЉЊЕ шпијунских извештаја у потпуности је било у Нидермајеровој надлежности.
Говорећи савременим језиком, његову активност бисмо могли окарактерисати као легалну шпијунажу.
Шаљући га у Москву, главнокомандујући рајхсвера генерал Пол фон Сект му је препоручио да не обавља тајну шпијунажу са ослањањем на заврбоване совјетске грађане. Генералу је било јасно да би то касније могло доспети ,,под капу“ ОГПУ и компромитовати сав рад ,,Ц-МО“.
За ту Сектову опомену руски контраобавештајци сазнали су тек 1945. године, и то из сведочења самог Нидермајера. А у то време, 1925. године, чекисти су спали с ногу због вероватне опширне шпијунске активности неофицијелног војног представника, с обзиром на то да су сви, чак и официјелни сарадници страних мисија и војни аташеи водећих држава, обављали шпијунске активности у СССР-у.
Сарадници ОГПУ су, како се касније показало, донекле били у праву. Оскар Нидермајер није могао да се задржи у оквирирна легаине шпијунаже; није се држао препорука свог шефа.
Тајно оружје
ТЕХНИЧКИ директор концесионарског друштва Јункерс, преко кога је спровођен програм тајне призводње оружја за Немачку у СССР, био је фон Шуберт, који се још у материјалима царске контраобавештајне службе помиње као начелник обавештајних одељења команде Источне армије. Године 1918. он је у Москви боравио у својству војног аташеа при амбасади Немачке.
СУТРА: КРАЈ ТАЈНЕ САРАДЊЕ НЕМАЧКЕ И СОВЈЕТА
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)