ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу
ФИГУРА Александра Ивановича Чернишева (1735-1857) је још увек у руској историографији обавијена измаглицом тајанствености.
О њему су углавном писали у вези са његовим активним учешћем у отаџбинском рату (портрет Чернишева који је израдио Д. Доу и данас виси у галерији хероја рата из 1812. године у Зимском дворцу), као и у вези са тужним сећањем на кримски рат, који га је затекао на положају председника Државног савета.
Блистава каријера будућег светлог кнеза отпочела је када је лепотану - ађутанту из свите Александра I било свега двадесет и пет година, а била је повезана са иностраном обавештајном службом, која тек што је била установљена у Русији.
"Оцем" ове службе треба сматрати Михаила Богдановича Барклај де Толија, чији споменик и данас стоји на Невском проспекту у колонади Храма Св. Петра.
Тадашњи император Александар I именовао је Барклаја за војног министра у јануару 1810. године. До тог времена постало је јасно да је франко-руски савез, закључен јуна-јула 1807. године у Тилзиту (нека врста претходнице пакта Рибентроп-Молотов из августа-септембра 1939. године), "потрошен" као фактор привременог предаха и да нови рат између Француске и Русије постаје неизбежан.
ОД ФЕБРУАРА до априла 1810. године Барклај де Толи је цару послао серију белешки о неизбежности новог рата и о мерама заштите "западних делова Русије". Као прилози овим белешкама фигурирале су копије достава које су Наполеону слали његове дипломате и војни изасланици, добијене преко агената у Паризу; у њима се од децембра 1808. године провлачила једна те иста упорна мисао о томе да савез Француске са Русијом више не одговара овој првој.
Посебно место међу тим агенцијским документима заузимала је копија тајног извештаја Наполеоновог министра иностраних послова Шампањија. Суштина се, у најкраћем, сводила на следеће: "Наш савез са Русијом, без обзира на личне квалитете императора Александра, треба сматрати непоузданим и окончаним". Штавише, тврдио је Шампањи, зближавање Енглеске и Русије на основи супротстављања континенталној Наполеоновој блокади ,,не може бити одложено на дуже време". (Заиста, одмах после уласка "велике Наполеонове восјке" у Русију, Лондон и Петербург су закључили војнополитички савез.)
Због тога је, сматра Шампањи, Француска дужна да, не губећи време, створи моћну антируску војну коалицију, позивајући у "крсташки поход" на Русију не само своје формалне савезнике (Аустрију и Прусију), већ и Шведску, Турску, па чак и Кину. Сав овај огроман дипломатски посао, подвлачи министар, треба обављати у тајности. На површини треба да остане утисак Наполеонове привидне наклоњености руском цару.
ЧИНИ СЕ да је, упознавши се са Шампањијевим извештајем, Александар I прихватио "правила игре" и непогрешиво их се придржавао од пролећа 1810. године, па све до уласка "велике армије" у Русију. У исто време се у војним и дипломатским круговима Русије отпочиње са појачаним разрађивањем планова одбијања неизбежне Наполеонове агресије.
Већ крајем 1810. године у војном министарству били су састављени планови дислокације руских снага, који су произилазили из три могућа правца главног удара Наполеонове војске - на Петербург (преко Риге), на Москву (преко Минска-Смољенска) и на Кијев. На војним школама почела је убрзана припрема будућих официра, у артиљерији - хитна организација коњичких батерија (ово искуство је позајмљено од Наполеона), у наоружању - отварање радионица за израду оружја у неким од домаћих центара (Тула, Урал) и куповина већих количина оружја из иностранства,
Дипломатија је своје основне напоре усмерила на неутрализацију стварних и потенцијалних Наполеонових сарадника; као допуна класичној дипломатској служби, по достави Барклај де Толија цару, новембра 1810. године први пут у руској историји била је организована војно-дипломатска служба (обавештајна служба у иностранству) у лику војних агената (данас - аташеа), под дипломатским , "кишобраном", који су били убачени у руска посланства и мисије за Западну Европу, Балкан и Блиски и Средњи исток.
Стварање руске спољнообавештајне службе подстакла је и активизација француске шпијунаже: Наполеон 1810. године формира два важна обавештајна центра - политички и војни, у релативној близини руског пограничног простора. Политички је установљен у Варшави - престоници марионетског варшавског херцога, која од 1806. године улази у орбиту Наполеонове империје. На челу овог центра налази се резидент опат Л. П. Бињон; он је био потчињен Министарству иностраних послова Француске и водио је шпијунажу у пограничним областима - Литви, Западној Белорусији и Западној Украјини. Основне методе рада овог центра биле су испитивања трговаца, отварање и читање писама, саслушања заробљеника и дезертера, слање шпијуна у места где се граде утврђења, путеви, војна складишта...
ЦЕНТАР војне шпијунаже смештен је у Хамбургу, у штабу који је истовремено био и стан маршала Давуа. Његови задаци су још студиознији - обрада и повезивање материјала о руској армији, о њеним стратешким резервама, о квалитету припрема официрског корпуса, анализирање војног устројства и разних докумената која прате свакодневни војнички живот. Рад Давуовог и Бињоновог центра координирало је специјално информативно-статистичко одељење, оформљено почетком 1811. године при француском Министарству иностраних послова. На његовом челу налазио се искусни обавештајац Лелоран д'Лдевил који је дуго време провео на служби у француским дипломатским мисијама у Прусији и Русији и који је одлично говорио и немачки и руски језик (што је у то време представљало реткост не само међу Наполеоновим дипломатама и обавештајцима).
Наполеон никада није жалио новац који је трошио на шпијунажу. Али почев од 1810. године, постао је посебно дарежљив: само за тајну ставку војног начелства "за подмићивање странаца" 1810. године је било одвојено три милиона, 1811. пет, а 1812. већ десет милиона франака.
У војно-историјском архиву Москве сачуван је "реферат" о шездесеторици генерала руске армије, који је управо тих дана написао француски амбасадор у Петербургу (а који су ухватили агенти руске контраобавештајне службе). На том списку су: М. И. Кутузов, М. Б. Барклај де Толи, М. А. Милорадович, Д. С. Дохтуров и други будући хероји "ужаса 1812. године". Врло је интересантна белешка која је стајала наспрам сваког од ових шездесет презимена: "непоткупљив".
За Наполеонову обавештајну службу радили су француски гувернери, фризери, гувернанте, издавачи модних часописа, кувари у ресторанима и други који су изобилно населили домове руске аристократије и престоничних дворјана. Они су представљали најниже "пипке" Наполеонове шпијунаже...
Кина одмах иза Урала
ДОСТАВЕ "агената" Наполеонове обавештајне службе неретко су подсећале на пикантерије из рубрике "Веровали или не": "шпијуни" су час бркали Јарослав са Костромом, час Волгу са Западном Двином. На "карти" коју је саставио један од таквих "помоћника" Наполеонове обавештајне службе, одмах иза Урала је почињала... Кина! У великим центрима Русије ови шпијуни нису могли да сакупе много чисто војних информација, а њихови изласци на "лице места" (у рејоне дислокације војске) неминовно би довели до раскринкавања, нарочито када су војна дејства већ била у току.
СУТРА: НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРАНЦУСКО-РУСКОГ РАТА
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)