ФЕЉТОН - СТАСАВАЊЕ РУСКЕ ДРЖАВЕ И МОЋНЕ ШПИЈУНСКЕ СЛУЖБЕ: Захваљујући обавештајном раду, Русија је постала супарник Византијском царству

У ТАДАШЊОЈ престоници Франачке империје, граду Ингелхајму, у мају 839. године, на двору императора Луђвига Благочестивог, појавило се руско изасланство.

Једна од опсада Константинопоља, Фото "Википедија"

Овај податак је у такозвану Бертинску хронику унео епископ Пруденције, напоменувши да је народ некаквих ,,Роса“ упутио посланство на Запад и да владика ,,Роса“ себе назива каганом.

Без обзира на то што је посланство дошло од непознатог народа, испочетка су га врло благонаклоно примили: стигло је у Ингелхајм из Константинопоља заједно са изасланицима моћног византијског императора Теофила. У својој посланици Теофил саопштава да су се изасланици ,,роског“ кагана у престоници Византије појавили „зарад дружбе“ и моли франачког императора да их милостиво прими, пружи им заштиту, и да им помогне при повратку у домовину, с обзиром на то да су пут којим су стигли у Константинопољ „пресекла дивља племена“.

Лудвиг Благочестиви лично је примио дотле непознате му дипломате. Када се, међутим, испоставило да су руски изасланици по националности ,,Свеони“, то јест Швеђани, судбина путника добила је нагли заокрет: изасланици су били осумњичени за шпијунажу и задржани до разјашњења истинских циљева њиховог доласка у Ингелхајм: проницљиви Пруденције примећује да ,,они дођоше пре да уходе, неголи да траже пријатељство“.

У ПИСМУ са одговором Теофилу, које је уручио Византинцима на повратку у домовину, Лудвиг саопштава да ће, уколико се покаже да су изасланици невини, допустити да се врате у своју отаџбину, или че их, пак, вратити у Византију, где Теофил са њима може поступити по сопственом нахођењу.

О даљој судбини изасланика народа ,,Роса“ нема сведочанстава: јесу ли се нашли у тамници, јесу ли се вратили у домовину или су се поново појавили у Константинопољу - о томе историја чути. Али већ и само помињање овог посланства је изванредно значајно.

С почетка IX века Јужна Русија је збацила хазарски јарам који је угњетавао подњепровске земље, и постала суверена држава. Од тог времена почиње активна борба са хазарским каганатом, који је руским трговачким караванима пресецао путеве према северним областима око Црног мора, по Дону и Волги.

Хазарија се обратила Византији са молбом да јој пошаље инжењере за подизање тврђава дуж Дона, против руских напада. У овом периоду су се десила, како бележи историја, и два дрска напада руских дружина на византијске поседе: један на кримске земље империје а други на велику трговачку луку на јужног обали Црног мора - Амастриду.

ВИЗАНТИЈА, веома узнемирена руским нападима на своје северне границе одазвала се молби Хазара. У том се моменту у Константинопољу појављује руско посланство „ради дружбе“. Русија је, после успешних напада на византијске границе, тежила да постигне и политички успех, желећи да са великом империјом ступи и у дипломатске односе и да, како ће даљи догађаји показати, својим трговцима пробије пут до византијског тржишта.

Руско изасланство у Константинопољу 838. године отпочело је еру дипломатских односа између Русије и Византије. Мир на северним границама био је неопходан империји због пооштрене опасности од Арапа: арапски калифат је упорно претендовао на византијске земље. Теофил се обратио хришћанским земљама Европе са молбом за помоћ, истакавши идеју крсташког похода против муслиманског света. Управо са тим циљем он је Францима и упутио своје изасланике. Руско посланство, које се појавило у Константинопољу у лето 838. године и које је тамо презимило, ,,уписало“ се у општу панораму тадашњих међународних односа.

Истовремено са рођењем руске политичке (или дипломатске) обавештајне службе, која је Русији остала као наслеђе из још древније прошлости - из политичког искуства Рима, грчких држава, Византије, других европских земаља и Предње Азије - Русија од времена када се појавила као суверена држава почиње да практикује и методе војних обавештајних активности. О томе, на известан начин, сведочи и њено војно супарништво са Византијом у другој половини IX и почетком X века.

У РАНУ зору 18. јуна 860. године престоница византијске империје, Константинопољ, претрпела је неочекиван напад руске војске. Руси су дошли морем, искрцали се код самих зидина града и опсели га. Војници су на испруженим рукама подизали своје другове, а они су, звецкајучи мачевима који су светлуцали на сунцу, избезумљивали Константинопољце који су стајали на зидинама тврђаве. На упад се Руси, ипак, нису одлучили, задовољивши се демонстрирањем своје моћи; превисоке и превише стрме беху зидине...

Овај ,,напад“ је за Русе имао огроман смисао - први пут је млада држава постала супарница велике империје и први пут јој је, како каже историја, предочила своје војне, економске и терилоријалне претензије. Најважније од свега је што је захваљујући том демонстративном, психолошки прецизно прорачунатом нападу и доцнијем мировном договору о ,,дружби и љубави“, Русија била призната за равноправног партнера Византије.

Руски летописац је касније забележио да се од тога момента „поче помињати руска земља“.

ОВАЈ напад је изазвао снажан одјек у тадашњем свету: о њему су говорили и писали многи значајни државни посленици Византије и Европе. Због налета је био забринут и римски папа Николај I, који је тадашњег византијског императора Михаила III  прекорео зато што „непријатељи одоше без одмазде, мада направише невоља, згромивши предграђа Константинопоља“.

Није случајно патријарх Фотије „оставши на власти“ питао грађанство: „Где је сад цар христољубиви? Где је војска? Где је оружје, оруђе, војни савети и залихе? Ни је ли напад других варвара (то јест Арапа.) све то одвукао?“ Налет је, примећује Фотије, био неочекиван, гласине нису доспеле даа га најаве, ,,да би се нешто могло смислити зарад безбедности“.

Како се  догодило да су Руси затекли Константинопољ тако неспремним? Показало се да је Русија за поморски десант изабрала најповољнији моменат. Недуго пре руског напада, с пролећа 860. године, император је из Константинопоља у Малу Азију извко војску од 40.000 војника у сусрет Арапима који су надирали. Грчка флота је отпловила према Криту, да се бори са пиратима. Град је фактички остао без заштите: у њему није било ни довољно војника за одбрану, ни флоте која би била у стању да спречи искрцавање непријатеља.

СИТУАЦИЈА у самом Константинопољу била је такође нестабилна. Антивладина коалиција, како бисмо то данас рекли, иначе проарапски настројена, припремала је заверу, са нестрпљењем ишчекујући исход војних дешавања на арапском Истоку. Све у свему, новонастала ситуација је у тој мери била повољна за напад, да се у многих научника који су се бавили истраживањем ове странице руске историје појављивала мисао: нису ли Руси прикупљали одређене војне и политичке информације да би обезбедили поход? У сваком случају, истакнути руско-амерички историчар А. А. Васиљев пише поводом овога следеће: „Продор Руса је био унапред планиран, што дозвољава претпоставку да су знали за ситуацију у граду“.

У суштини, Руси су предузели темељно промишљену и високо конспиративну војну акцију, коју су обезбедили поузданим обавештајним подацима. Пракса такве обавештајне делатности била је у то време општепозната; активно су је примењивали и сами Византинци - византијски историчар и дипломата Приск Панијски (V век) је у једном од својих радова подробно описао систем политичке и војне обавештајне активности који су са успехом један против другог користила два заклета непријатеља - Атилина Хунска држава и Византијска империја.

ИЗЛАЗАК У СВЕТ

У ВРЕМЕ када је у Русији зачео процес формирања државности, Русија је, слањем својих изасланика у Франачкој империји и Византијском царству,  истовремено  као самостална и независна држава почела да излази на међународну арену. Активирање њене спољне политике временски се поклопило са сложеним догађајима који су се назрали у Источном Средоземљу, на Блиском истоку и у области око Црног мора.

 СУТРА: СИГУРНОСТ РУСКИХ ЗЕМАЉА УЗ ПОМОЋ ТАЈНИХ СЛУЖБИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРПСКИ СВЕТИТЕЉИ БИЛИ СУ ВЕЛИКИ СТРАДАЛНИЦИ: Краљ Стефан Првовенчани, брат Светога Саве, написао је Живот Светог Симеона

25. 05. 2024. у 18:00

Друштво

0 6

ФЕЉТОН - ЦРКВА, ДУХОВНИ И СВЕТОВНИ ЗАШТИТНИК НАРОДА: Срби су 1459. пустили Турке да уђу у Смедерево без борбе, да не би прешли у католике

24. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОМИРЕЊЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ СА ГРЧКИМ ПАТРИЈАРХОМ: Битка на Косову пољу представљала је завршни ударац Српској царевини на издисају

23. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - АНАТЕМА ЦАРИГРАДСКОГ ПАТРИЈАРХА НА ДУШАНА: Душанов законик показује његове способности које је имао као државник

22. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације