ФЕЉТОН - МИЛУТИН УРОШ II И ЊЕГОВА ВЛАДАВИНА: Под утицајем мајке, Јелене Анжујске, Милутин се једно време приближавао папи

НА СРПСКОМ престолу у време архиепископа Јевстатија II, који је управљао Српском црквом осамнаест година, седео је Милутин Урош II, који је убрзо по ступању на власт проширио границе свога краљевства.

Фреска краља Милутина у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, Фото " Википедија "

Успешним освајањима на југу и истоку (1282-1284) стекао је хегемонију над свим другим државама Балканског полуострва. Да би задобио поверење и лојалност својих римокатоличких поданика, обратио се папи за духовну подршку. То је, опет, требало да предупреди активности угарског краља Ладислава IV (1272-1290), чијом се сестром оженио. Папа Никола IV пошаље двојицу изасланика са писмима Милутину и Драгутину у којима се потрудио да истакне учење римокатоличке цркве и позвао их да ту доктрину прихвате зарад свог спасења. Папа је писао и њиховој мајци (француској принцези), препоручујући јој да их усмери на прави пут. Јелена Анжујска је одгојена као католикиња, али је истовремено била „велика подржаватељка православне вере“. (После смрти Урошеве, Јелени су на управљање дати део Дукље, између Рагузе и Скадра,  и Плав све до Гусиња и крај у горњем току реке Ибар.) Подигла је и обновила римокатоличке цркве у Котору, Бару, Улцињу и Скадру, те чак основала и нову епископију у Сави (граду у северној Албанији), али је истовремено саградила православни манастир Градац, посвећен Благовестима (северозападно од  Рашке на обали Ибра). Била је први оснивач школе у којој су се образовале и за живот спремале српске девојке и где су писане и преписиване књиге. Остала је верна католикиња до смрти (10. фебруара 1314), а ипак ју је Српска црква канонизовала. Гроб јој се налази у њеном манастиру Градац. Њен биограф је био Данило II, архиепископ српски.

РАЗЛОГ  Милутиновог приближавања папи био је вероватно утицај његове мајке, веза са угарским краљем, или планови везани за односе са Грцима и Бугарима с којима је тада био у отвореном непријатељству. Али, када се Милутин помирио са бугарским краљем Георгијем I Тертером (око 1280. године) чијом се ћерком оженио, окончало се његово пријатељство са папом. Убрзо после тога поразио је Грке, заузео део њихових територија, закључио мир са царем Андроником II (1282- 1328) и узео себи за четврту жену његову шестогодишњу кћер; овим је добио и мираз у виду области које је освојио. (Милутин је својој територији придодао Скопље, Горњи и Доњи Полог, вардарска котлина, Овче Поље, Злетово и Пијанец у брегалничком крају; области Пореч, Кичево и Дебар у западној Македонији.)

СРПСКИ бољари су били изразито незадовољни уступцима које је Милутин дао побеђеним Грцима, као и утицајем који су Милутинови нови рођаци ширили на српском двору. Јелена је тада саветовала сину да помоћ потражи у Риму. Он се сложио, писао папи и добио одговор да ће га папа дочекати као вољеног сина једино ако Милутин неодложно испуни своје обећање о послушности. За Милутина је ово била само игра. Да ти преговори нису уродили плодом доказује чињеница да је Милутин 1308. године поновио своју молбу папи.

То је било време када је Карло Шарл III од Валоа Dei gratia Constantinopolitanus Imperator) покушавао да се докопа византијског царског трона као  његов законити власник. Милутин је то видео као претњу. Једино је папа могао спасти његов положај, те му је он написао молбу да га заштити и пошаље своје изасланике који би у српским земљама подучавали народ правој вери.  Папа Клемент V на то пошаље своје изасланике под надзором фра Егидија (de ordine Praedicatorum, patriarcha Graddensis), архиепископа од Града (Градо код Трста), како би Милутин могао спровести у дело своју „хвале вредну намеру“.Захваљујући томе, Милутин је у Карлу од Валоа добио пријатеља и савезника. (Одредбе споразума између Милутина и Карла укључују исказ према којем се морају послати посебни представници који би проверили да ли се краљ одиста вратио Унији и покорности Светој Римској Цркви „као што је обећао да ће учинити пред изасланицима... који су били послати истом овом краљу на његову молбу".) Али, Милутин није одржао обећање. Карлов подухват је напуштен, пошто је његова супруга Катарина од Куртнеа, царица и наследница последњег од латинских царева у Цариграду Балдвина I, преминула те године, и пошто су Млеци управо пали под папску анатему те стога није могао с њима сарађивати. Милутин се тада окренуо цару Андронику и бугарском краљу Светиславу, а папским изасланицима који су живели на његовом двору изјавио да су његови покушаји да уведе римску обредну праксу бескорисни, те да стога њихова мисија и даљи останак у Србији нису могући.

ИЗМЕЂУ 1309. и 1316. године, на архиепископској столици Србије налазио се Сава III. Пре освећења био је члан братства (могуће, игуман) Хиландара, а потом епископ призренски. У то време (1313), Драгутин је покушавао силом да реши питање наслеђивања круне. Епископ звечански Данило (касније, архиепископ) помирио га је са братом Милутином, те је било одлучено да Драгутинов син Владислав наследи престо после Милутинове смрти, према претходном споразуму из 1281. године. ( У исту годину пада мисија Никодима, хиландарског игумана, задуженог да моли цара да интервенише у тој ствари или да упозори Грке да се никако не мешају.) Драгутин је после тога умро, као монах и покајник Теоктист, у својој престоници Дебрцу (1316) и сахрањен у цркви манастира Ђурђеви ступови код Раса. Летописац каже да „је око његовог струка нађена гвоздена ужад чврсто усечена у тело... толико беше кајање његово“.

ТОКОМ последњих година Милутинове владавине, српски архиепископ је био Никодим, претходно игуман Хиландара. За потребе свог манастира превео је (1319) Типик Светог Саве Освећеног. Под његовим вођством, Српска црква није остављена на миру. Око 1316-1317. године, римокатолици из северне Албаније (Barones regni Albaniae), уз охрабрење папе Јована XXII, покушали су устанак против Милутина. Под папским вођством, организован је савез титуларног цара Византије Филипа Тарентског и угарског краља Карла Роберта против српскога краља. Папа је апеловао на верски занос германских принчева, краља Пољске Владислава I Пјаста и краља Бохемије (Чешке) Јована Луксембуршког. Када је Карло Роберт, главнокомандујући ове крсташке дружине, био присиљен да због устанка у сопственој земљи повуче своје трупе, подухват је завршен миром и није ни најмање погодио Српску цркву.

МИЛУТИН је умро 1321. године. Каква год да му је била политичка вештина и лукавство, он је до краја остао веран својој Цркви и толерантан у поступању према католицима и јеретицима. За његове владавине, седам нових епископија је додато старима. То су биле: епископија у Липљану (Грачаница, Црква Благовештења); у Звечану (манастир Бањска, Милутинова задужбина); у Кончулу (манастир Светог Николе на реци Ибар); у Призрену (ктитор Милутин); у Скопљу (Црква Богорице Тројеручице); у Браничеву (Црква Светог Николе која је раније припадала Бугарској дијецези); и, на крају, епископија за област Мачве. На територији под Драгутиновом управом налазила се епископија за област Београда. Дакле, у време Милутиновог краљевања, постојало је шеснаест епископских седишта под архиепископом Србије.

ОБНОВИТЕЉ ХИЛАНДАРА

ОСИМ задужбина које је подигао у Србији, Милутин је у потпуности обновио Хиландар на Атосу и изградио садашњу цркву; засновао је цркву и болницу у Цариграду; две цркве у Солуну (Св. Николе и Св. Георгија) и, најзад, манастир у Јерусалиму посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Такође је обновио старе манастире и „много злата даваше у руке њихове, такође и храну и одело“ „за давање убогима“. Тиме је показана побожност и посвећеност „Светог краља“ својој Цркви, што му је осигурало место међу српским националним светитељима које називају још и „грешнима“.

 СУТРА: СРБИЈА НА ВРХУНЦУ МОЋИ  У ВРЕМЕ ДУШАНА СИЛНОГ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САВИН ПОВРАТК У СРБИЈУ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА: Над моштима Св. Симеона, које је донео у Србију, помирио је браћу Вукана и Стефана

18. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - НЕМАЊИНИ СИНОВИ СТЕФАН И ВУКАН ОКРЕЋУ СЕ ПАПИ: Немања је приступио монашком реду 25. марта 1196. године, у свом главном граду Расу

17. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН- НЕМАЊА ПОСТАВЉА ТЕМЕЉ ЗА СВЕ БУДУЋЕ НАРАШТАЈЕ: Задужбина је назив за манастире српских краљева који су подизани за добро њихове душе

16. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације